Da li Evropi preti "duboko zamrzavanje" posle toplog leta na Islandu

Autor:

RTS

25. feb. 2026. 14:04

SCITECH

 

Bardsey island, shutterstock_704985877

Shutterstock/Yasmin French

Evropski kontinent poslednjih godina beleži sve toplija leta, a naučnici upozoravaju na jedan od paradoksalnih scenarija za našu planetu.

 

Globalno otopljenje moglo bi da izazove snažno zahlađenje na severu Evrope. Razlog za brigu jeste mogućnost slabljenja ili kolapsa jedne od najvažnijih okeanskih struja na svetu – Severnoatlantske struje, piše RTS.

 

Severnoatlantska struja (ili Irska struja) srednji je krak račvanja Golfske struje između 40° SGŠ i 50° ZGD, u središnjem delu Atlantika. To je topla morska struja koja se dalje račva u tri ogranka – severni, poznat kao Irmingerova struja, južni, koji se zove Renelova struja, i središnji, ujedno najjači krak – Norvešku struju. Pored njih, od ove struje odvaja se i Portugalska struja u središnjem delu Atlantika.

 

Tokom prošle godine na Islandu su zabeležene rekordne temperature. Zbog toga su naučnici izrazili zabrinutost da bi velika atlantska struja mogla da oslabi ili kolabira i pošalje severnu Evropu u novo ledeno doba. Kao i veći deo Evrope, Island je 2025. godine zabeležio najtopliju godinu od početka merenja, dok gasovi staklene bašte nastavljaju da zagrevaju planetu.

 

Zašto naučnici predviđaju „duboko zamrzavanje“ Evrope

Prema podacima islandske meteorološke službe, prosečna temperatura 2025. godine iznosila je 5,2 stepena Celzijusova. To je povećanje od 1,1 stepen u odnosu na prosek za period od 1991. do 2020. godine, a ujedno i najviša vrednost od kada se vrše merenja.

 

Temperature su bile „znatno iznad proseka“ svakog meseca, naročito u prolećnom periodu. Sredinom maja 2025. godine desetodnevni toplotni talas podigao je temperaturu na Islandu na 26,6 stepeni Celzijusovih.

 

Godišnja količina padavina bila je ispod desetogodišnjeg proseka u većem delu zemlje, ali je na mnogim lokacijama premašila prosek iz perioda 1991–2020.

 

Za svaki porast temperature vazduha od jednog stepena Celzijusa atmosfera može da zadrži oko sedam odsto više vlage, što može dovesti do intenzivnijih i obilnijih padavina.

 

Uprkos porastu temperatura, naučnici upozoravaju da bi globalno zagrevanje na kraju moglo da ima suprotan efekat na severnu Evropu.

 

Pretnja usled mogućeg usporavanja Severnoatlantske meridijanske struje

Zabrinutost proizlazi iz mogućnosti brzog hlađenja usled poremećaja Severnoatlantske struje, odnosno sistema okeanskih struja koje cirkulišu Atlantikom, donoseći toplu vodu na sever, a hladnu na jug.

 

Kako rast temperature ubrzava otapanje arktičkog leda i povećava priliv otopljene vode sa grenlandskog ledenog pokrivača u okean, tok struje mogao bi da bude poremećen. Upravo zahvaljujući tim strujama, klima u Evropi blaža je nego u drugim područjima na istoj geografskoj širini.

 

Šta donosi otapanje arktičkog leda

Zbog sve većeg priliva slatke vode sa Grenlanda, struja bi mogla da promeni tok ili oslabi.

 

Ukoliko bi se znatno usporila ili potpuno zaustavila, moglo bi doći do naglog zahlađenja, odnosno scenarija koji naučnici nazivaju „modernim ledenim dobom“ na severu Evrope.

 

Ekstremni klimatski scenario u Evropi

Severnoatlantska struja već je doživela kolaps u prošlosti, pred kraj poslednjeg ledenog doba, pre oko 12.000 godina. Zbog potencijalnih posledica, Nacionalno veće Islanda zaduženo za bezbednost započelo je u junu 2025. godine pripreme za moguće slabljenje struje i povezane rizike.

 

Takav scenario imao bi ekstremne posledice po temperature vazduha: zimske temperature na Islandu mogle bi da padnu i do minus 45 stepeni Celzijusovih, a Evropa bi mogla da se suoči sa uslovima nalik ledenom dobu.

 

„Ako bi se to dogodilo, Island bi postao veliki lednik“, izjavila je direktorka Meteorološkog zavoda Islanda Hildigunur Horstainson.

 

Kako je istakao Aleksi Numelin iz Meteorološkog instituta Finske, reč je o jednom od mogućih scenarija. Budućnost struje ostaje neizvesna, ali rizik treba shvatiti ozbiljno.

 

Potreba za hitnim merama

Autori istraživanja pozivaju na snažnije mere smanjenja emisije gasova staklene bašte i ubrzanje dekarbonizacije, jer dugotrajno povećanje globalne temperature za 1,5 stepeni Celzijusovih značajno povećava rizik od takozvane klimatske tačke preokreta.

 

Takođe predlažu uspostavljanje sistema ranog upozoravanja koji bi objedinio satelitska osmatranja i klimatske modele za praćenje okeanskih struja, kako bi se na vreme reagovalo.

 

 

***

Komentar

***

 

 

U rasponu od 1300-1850 u Evropi su se dogodima 3 "mala" ledena doba; ne globalna nego lokalna (manja po obimu) zahlađenja kao posledica sinergetskog delovanja više faktora jedan od njih je - povećanje vulkanske aktivnosti (pepeo je blokirao dolazak sunčeve svetlosti do biljaka i tsl) u sadejstvu sa ciklično niskim sunčevim zračenjem, promenama u cirkulaciji okeana, varijacije u Zemljinoj orbiti i aksijalnom nagibu. Klimatolozi, istoričari i drugi stručnjaci početkom 20 veka već su počeli da ukazuju na ključne godine tih zahlađenja sevrene hemisfere: 1650., 1770., 1850.  Posledice su bile katastrofalne, ne samo za prirodu, već i za civilizaciju – glad, epidemije što je vodilo ka nizu društvenih, kulturnih i političkih previranja. Kako smo preživeli? Tako što su u liberalnim delovima severne Evrope u gradovima i njihovim fakultetima uspeli da stvore nauku – fiziku, hemiju, biologiju – i na njoj zasnovanu tehniku i tehnologiju -  te da pomoću toga izgrade ekološke niše koje su premostile te klimatske katastrofe. Čovek je u 20 i 21 veku preokupiran - socijalnim svetom, svetom socijalne istorije i moći, društvenim - institucijama i utopijama. Profesionalni političari (koji vladaju uz pomoć specijalista),...,politikolozi, teolozi i filozofi klonili su se prirode, slučajnosti, a nauku su sveli na "drugo (neobavezujuće) mišljenje", pa smo stigli do novih klimatskih bagova.

 

Zoran Stokić

26.02.2026.