"Biće pritisaka na Srbiju u vezi sa Kosovom i sankcijama Rusiji" - Milivojević

 

 

VESTI Autor: N1 Beograd 22. avg 202318:03 0 komentara

 

 

Karijerni diplomata Zoran Milivojević ocenio je u emisiji Dan uživo da će EU i SAD vršiti pritisak na Srbiju u vezi sa Kosovom i oko uvođenja sankcija Rusiji.

On je govorio o porukama jučerašnjeg sastanka koji se održao u Atini....

https://n1info.rs/vesti/milivojevic-bice-pritisaka-na-srbiju-u-vezi-sa-kosovom-i-sankcijama-rusiji/

 

***

Komentar

***

 

Dosta im je "vizantiske diplomatije varanja". Tako su i S.M. puštali da ih - 10 godina - vara!

Kada ne učiš na greškama onda ih iznova i iznova ponavljaš - nisi na nivou vremena - nisi na pravoj strani istorije - kao sada oko Ukrajine. Kao što je kazao Vinaver srpska tradicija je „osveštani mit“ tj. tabu. Jer da nije tabu – odrasli bi znali – pa bi našu decu u školama  naučili i ovakve činjenice - da naših nije bilo na pravoj strani kada se odvijao Kosovski boj II. Takođe Srbija je JEDINA hrišcanska država koja je poslala pomoć Osmanlijama pri osvajanju Carigrada, sredista Pravoslavlja. Despot  Stefan je samo 7 god posle Kosova ratovao na strani Osmanlija; Djuradj Branković je bacio u tamnicu Janoša Hunjadija...Kada je Hunjadi porazio vojsku Osmanskog carstva kod Niša 1443., Skenderbeg je otkazao vernost  sultanu i napustio njegovu vojsku, prešao je u pravoslavlje i od 1444. vodi decenijama bitke protiv osmanlija, zajedno sa Stefanom III iz Moldavije, Vlada III Drakule iz Vlaške, Hunadijem iz Mađarske - brane hrišćansku Evropu od prodora osmanlija; naših tu nema; ima ih na drugoj strani. Uzgred da se podsetimo - otac, Vlada III, je bio  Vlad II Drakul je bio član Reda Zmaja, koji je osnovan da zaštiti hrišćanstvo u Istočnoj Evropi.

 

*

@REKOS Postoje dva poznata književna dela o Skenderbegu iz 15. veku. Prvi 1480. napisao srpski pisac Martin Segon, koji je bio katolički episkop u Ulcinju, druga je „Uspomena janičara”, 1490-97. Konstantina Mihailovića, Srbina koji je bio janičar u Osmanskoj vojsci. Skenderbeg je imao veliku posmrtnu reputaciju u zapadnoj Evropi - knjige o njemu pišu se na početku 16. veka, na pr, „Istorija života i dela Skenderbega, kneza Epira” Marina Barletija... A Antonio Vivaldi 1718. komponuje operu „Skenderbeg”; a 1735. francus Fransoa Frankur piše svoju operu „Skenderbeg“. Skenderbeg je i junak tri britanske tragedije iz 18. veka: Vilijama Havarda „Skenderbeg, Tragedija” (1733), „Hrišćanski junak” Džordža Liloa (1735) i „Skenderbeg, ili, ljubav i sloboda” Tomasa Vinkopa (poshumno, 1747). Jedan broj pesnika i kompozitora takođe je bio inspirisan njegovom vojnom karijerom. Francuski pesnik iz 16. veka Pjer de Ronsard napisao je pesmu o njemu, kao i američki pesnik iz 19. veka Henri Vodsvort Longfelou... Njegoš ga pominje u „Gorskom vencu“, Jovan Sterija Popović napisao je dramu zasnovanu na Skenderbegovom životu 1828. Pesnik i predsednik Matice srpske Jovan Subotić napisao je epsku pesmu inspirisanu bitkama koje je vodio Skenderbeg.

Zoran Stokić

22.08.2023.