Otvoreni Filmski susreti u Nišu, nagrada za životno delo Mirjani Karanović

 

KULTURA Autor: Beta 26. avg 202322:49  Beta/Saša Đorđević

 

 

Festival glumačkih ostvarenja igranog filma 58. Filmski susreti svečano je otvoren večeras na Letnjoj pozornici u Niškoj tvrđavi.

 

 

Glumci, učesnici festivala, poklonili su se niškoj publici, a po tradiciji na otvaranju festivala uručena je nagrada za životno delo „Pavle Vuisić“, koja je ove godine pripala glumici Mirjani Karanović.

 

Ona je kazala da nagradu posvećuje svom kolegi Branku Cvejiću Cveji. „Od početka karijere bio je sa mnom i bio je divan saradnik i prijatelj. On je neko ko mi jako nedostaje, pored mnogih kolega koji su nas napustili u poslednje vreme, na koje mislim svaki dan.

 

On nikada nije igrao neke velike uloge, osim Baneta bumbara, ali je uvek bio tu za nas, sve glumce“, rekla je Karanović. Po tradiciji, predsednici žirija uručeni su ključevi grada, a ovog puta gradonačelnica Niša Dragana Sotirovski uručila ih je glumici Nadi Blam.

 

Beta/Saša Đorđević

Proglašavajući festival otvorenim Blam je kazala da u botaničkoj bašti u Parizu postoji sunčani sat na kome je latinskim slovima ispisano da meri samo veselo vreme, pa je poželela glumcima i publici da im festival počne veselo i lepo.

 

U narednih sedam dana publika u Nišu u zvaničnoj konkurenciji moći će da pogleda 14 filmova, što je najviše do sada. Publika će večeras moći da pogleda filmove „Trag divljači“ režisera Nenada Pavlovića, „Ko živ, ko mrtav“ u režiji Radeta Ćosića i „Ovuda će proći put“ Nine Ognjanović.

 

 

***

Komentar

***

 

 

@Ratomir (kaže da brojni festivali filma, koje finansira vlast, stvaraju privid da u nas ima kvalitetne filmske industrije...)

Uz čestitke Karanovićki @Ratomir Za razliku od prve rialiti zvezde Luja XIV, koja je vis-à-vis razvijala vrline, izgradnju - naše današnje političke i & realiti zvezde na Pinku i tsl promovišu antimoral, afekte, razgradnju tj. antisocijalizaciju. Prvi realiti program osmislio je i izveo Luj XIV – trajao je 72 g! Njegov realiti odvijao se u i oko dvora - svakodnevno ispred 20 000: plemića, aristokrata, umetnika, lekara, naučnika, inžinjera, slugu - sa kojima je bio u poslovnim odnosima - sa namerom da - utiče, oblikuje i usmerava - čitav vrednosni, društveni, privredni, naučni i umetnički pejzaž Francuske. Zahvaljujući parterstvu Luja u Parizu je živela 1/5 evropske intelektualne elite (Hajgens,...,Kasini), postali su model za ceo kontinent. Osnovao je brojne Kraljevske akademije u svim oblastima nauke i umetnosti. Sa Lilijem i Molijerom kreirao je nove barokne muzičke forme. Tu su i: Šarpantje, Kupren, Delaland, Mare, E.La Ger,..., Bualo, Lafonten, Kornej, Rasin,..., Š. Lebren, H.Rigo i P. Minjar,...,Le Vo, K. Pero, De Kot, Ž. Mansar,...,A. Kuazvo, A. Bul.  Pariz je doživeo građevinski bum bez presedana u istoriji. Luj je dodao Théâtre des Tuileries, preuredio Luvr, srušio gradske zidine Pariza i zamenio ih širokim bulevarima, izgradio brojne nove trgove (nap.Place des Victoires i Place Vandome) i crkve (nap. Église Saint-Roch i Val-de-Grâce), mostove (Pont Royal), parkove (nap.Tiljerije i Jelisejska polja), trijumfalni lukovi (npr. Saint-Denis), nova naselja. Popločavanje ulica, prve ulične svetiljke, kanli, kanalizacija...bolnice. 

 

Zoran Stokić

28.08.2023.