„Špigel“ o Vučiću: Lutkar iz Beograda, zna se šta je njegov „adut u
pokeru“
VESTI Autor: Dojče
vele 07. avg 202313:48 92 komentara TANJUG/ STRAHINJA AĆIMOVIĆ/ bg
„Zapad smatra da je
predsednik Aleksandar Vučić važan sagovornik. Vladimir Putin bi zbog toga
trebalo da bude srećan“, piše nemački magazin „Špigel“.
„On je, nema sumnje,
veliki državnik. Predsednik Srbije visok je skoro dva metra. Samo se u
razgovoru Aleksandar Vučić ponekad pretvara da je manji nego što jeste. (…)
Predsednik sebe vidi kao garanta mira na Zapadnom Balkanu, ali svako ko razume
srpski, čita između redova i prati agitaciju privatnih TV-emitera lojalnih
režimu doći će do drugog zaključka: recimo da Vučić ima sve što je potrebno da
bude palikuća.“
Ovako počinje veoma
opširan članak pod naslovom „Lutkar iz Beograda“ objavljen u štampanom izdanju
nedeljnika Špigel, a koji potpisuje novinar Valter Majer, piše danas „Dojče
vele“.
Autor podseća da
„desetine hiljada ljudi već mesecima u Beogradu i drugim gradovima Srbije
protestuju protiv autokratskog predsednika“.
„Spoljnopolitički
kurs beogradskog lutkara je kao hodanje po užetu“, piše list. „Proklamovani su
odnosi sa Briselom i Vašingtonom, ali neguju se i oni sa Pekingom i Moskvom.
Beograd se do danas nije pridružio sankcijama Rusiji. Umesto toga, raste
uznemiravanje ruskih opozicionara koji su izbegli u Srbiju.“
Uloga Moskve
„Generalno, stvari u
regionu su u poslednje vreme izmakle kontroli“, ocenjuje nemački magazin. „Na
Kosovu su pripadnici srpske manjine lojalni Vučiću onesposobili desetine
vojnika Kfora, u Bosni se najavljuje referendum o otcepljenju većinski srpskog
dela Republike Srpske, a u Crnoj Gori, članici NATO, više prosrpskih snaga
sprema se da preuzmu kormilo vlade.“
Da li Moskva koristi
Vučića kao oruđe u nastojanju da razmirice proširi van Ukrajine, u srce
Evrope“, pita se autor – i nudi sledeći odgovor:
„Ankete među ruskom
pravoslavnom braćom u Srbiji to potvrđuju. Iako ta balkanska država pregovara
sa Briselom već gotovo deset godina, više od polovine građana na referendumu bi
se izjasnilo protiv članstva u EU, a 45 odsto ispitanika Putina opisuje kao
najboljeg i vrhunskog svetskog političara. Prati ga – na znatnoj udaljenosti –
šef kineske države Si Đinping.“
„Gvozdena klješta“
SPC
„Vučić sebe vidi kao
zastupnika svih Srba, uključujući i onih koji žive u Bosni i Hercegovini, Crnoj
Gori i na Kosovu. Centralnu ulogu u njegovim proračunima ima moćna Srpska
pravoslavna crkva koja gvozdenim klještima drži 15 miliona pravoslavnih Srba
širom sveta. Zbog toga Vučić hvata u zamku sveštenstvo koje je devedesetih
bilo kritički orijentisano prema velikosrpskom despotu Slobodanu Miloševiću – u
čije vreme je Vučić bio na službi kao ministar informisanja.“
„Ako želite da
steknete predstavu o osećaju misije predsednika i velikog dela srpske elite,
dovoljno je da pogledate ogromne razmere Sabornog hrama Svetog Save u srcu
Beograda“, piše nemački novinar podsećajući da je ruski Gazprom finansirao
izradu mozaika u hramu, a da je „predsednik Srbije stajao na straži kada je
Putin 2019. došao da u lik Iskupitelja gurne tri crvena, bela i plava kamenčića
– u bojama i ruske i srpske trobojke.“
Vučićev „adut u
pokeru“
„Kad god je pod
unutrašnjim političkim pritiskom, Vučić kao da pušta sa uzice svoje nasilne
pristalice na severu Kosova većinski naseljenom Srbima“, navodi list.
„Kosovo je Gordijev
čvor u tkivu Evrope i Vučićev adut u pokeru za vlast i sinekuru na Balkanu“,
piše Špigel. „Legije visokih diplomata u ime Brisela ili Vašingtona nisu uspele
da reše taj problem, a Vučiću ne pada na pamet da se ispod cene odrekne tog
svog pregovaračkog uloga.“
„Za našu crkvu Kosovo
je važno koliko i Vatikan za katolike“, prenosi Špigel i reči patrijarha
Porfirija koje je izgovorio za Vidovdan u manastiru Gračanica.
„Scenografija je
nestvarna: zaklonjen iza zidina manastira iz 14. veka, na srpskom ostrvu
okruženom albanskim selima, patrijarh sedi čuvan od policajaca i vojnika Kfora.
I poziva na mir među narodima koji Vučić redovno ugrožava iz Beograda – bilo
time što dozvoljava srpskim trupama da napreduju do granice sa Kosovom, bilo da
svog albanskog pregovaračkog partnera, premijera Aljbina Kurtija, vređa kao
’teroristički ološ’.“
BiH – „znaci ukazuju
na oluju“
Kada je reč o Bosni i
Hercegovini, Špigel podseća da se Vučić 2015. godine, tada kao premijer
Srbije, lično pojavio u Memorijalnom centru Potočari kod Srebrenice.
„Tu je sahranjeno
gotovo 7.000 muslimana koje su ubili srpski vojnici i pripadnici paravojske.
Vučić je pod policijskom zaštitom morao da beži od gnevnih rođaka žrtava“,
piše list.
„Uz Vučićev
blagoslov, negiranje genocida je sada postalo institucionalno. Velikosrpska
ideologija je živa, samo je promenila ime i sada se zove ’Srpski svet’“, citira
nemački magazin reči Hasana Hasanovića koji je kao mladić preživeo masakr, a
danas radi u Memorijalnom centru.
Kaže da onaj ko
negira genocid, negira i „da iza tog masovnog ubistva stoje srpska država i
njene institucije“.
Špigel ocenjuje da je
sa Sporazumom o saradnji Srbije i Republike Srpske u oblasti obrazovanja i
kulturne politike, Vučić 2020. „podmetnuo još jednu eksplozivnu napravu“.
Nejasno je, navodi se, „da li će i kada predsednik RS Milorad Dodik ozbiljno
shvatiti svoj plan da razbije Bosnu i Hercegovinu – taj geopolitički
eksperiment, kako joj se on ruga – otcepljenjem Republike Srpske.“
„Vučić govori o
’velikoj i ozbiljnoj krizi’ u susednoj zemlji, ne navodeći kako namerava da
doprinese smirivanju tenzija. Na sastanku održanom 20. jula u Beogradu, kojem
su prisustvovali patrijarh, on i Dodik, razgovarano je, kako se navodi, o
pitanjima od ’nacionalnog značaja za srpski narod’. Zvuči kao da znaci ukazuju
na oluju“, piše nemački magazin.
Beogradska računica u
Crnoj Gori
U Crnoj Gori je
nemački novinar razgovarao sa sveštenikom Mijajlom Backovićem. Predstavio ga je
kao veterana 63. jugoslovenske padobranske brigade iz kosovskog rata, a naveo
je i njegov nadimak: „crnogorski Rambo“.
Backović je, piše
list, „učestvovao u osnivanju Balkanskih kozaka na Jadranu, održava kontakt sa
motociklističkim bandama ’Noćnih vukova’ povezanih s Kremljem i redovan je gost
u Rusiji. Čak je vladaru Kremlja ponudio sopstveni plac na Jadranu, u slučaju da
Putin poželi da napusti Moskvu na neko vreme.“
„Neću da budem deo
’Srpskog sveta’ kakav želi gospodin Vučić u Beogradu, jer mi Crnogorci volimo
slobodu, ne ljubimo lance“, citira list Backovića. „Međutim, prema Backoviću,
nesporno je ’da je Crna Gora u suštini etnički srpska država’. U poslednjim
anketama, 32 odsto stanovništva izjasnilo se kao Srbi.“
„Beogradska računica
je sledeća“, zaključuje nemački magazin: „što je više etničkih Srba u Crnoj
Gori po statistici, to je veće opravdanje da ih zaštitimo i da se pitamo o
njihovoj sudbini. Taj strateški pristup Putin je nasilno demonstrirao na
primeru ruskih građana u Gruziji, Donbasu i na Krimu“, zaključuje Špigel.
***
Komentar
***
Putinovci u Srbiji zastupaju
"samoubilački fanatizam" 34
godine(!) Sve što se "izvodi"
(dedukuje, zaključuje) iz pogrešnih prvih stavova je pogrešno. Kako je pošeo
rat u YU? Predhodi mu pad zida u Berlinu 1989. Samo staljinisti iz Srbije (iako
Srbija nije bila deo Varšavskog pakta) nisu priznali da je pao zid u Belinu
1989. posledica? 34 godine vode politiku da pošto je nestao Varšavski pakt treba da nestane i NATO. Kakve to veze ima sa
Srbijom (34 godine)? Nikakve. Netačno je da su ratovi u YU (tada) bili
NEMINOVNI. Daleko od toga. Pročitajte novine SPC iz 1990., 1991., piše da
"pošto je NATO napao Rusiju srbi treba da zalegnu u rovove i vojno brane
treći Rim, da je to naša sveta dužnost" – staljinisti u Srbiju su oživeli
slike II svetskog rata – započela je vladavima emocijama – ratna mržnja (i tako
34 godine)! Odmah 1990. je bilo jasno da će konfrontacije Srbije-NATO;
Srbija-Globalizam; srbi kao perjanica antiglobalizma - najviše naštetiti našim
nacionalnim i državnim interesima; kao i našem biološkom opstanku. Svi mi koji
smo to tada govorili smo proglašeni nacionalnim izdajnicima(!)
Zoran Stokić
7.08.2023.
Нема коментара:
Постави коментар