Rajniše post: Vučić Putina vidi kao uzor i sanja o velikosrpskom carstvu

 

 

VESTI Autor: Dojče vele 03. avg 202312:31 Andrej ISAKOVIC / AFP

 

 

Moskva širi svoju propagandu uz blagonaklonost vlasti u Beogradu. Izostali odgovor Zapada mogao bi dovesti do rata, ocenjuje nemački list „Rajniše post“.

 

„Rusija je za sada u defanzivi u Ukrajini, ali Kremlj ima na raspolaganju i drugo oružje kako bi povećao svoj uticaj širom sveta“, ocenjuje list Rajniše post, a prenosi Dojče vele.

 

Autor Martin Kesler piše da ruski predsednik Vladimir Putin na diplomatskoj sceni pokušava svim snagama da pridobije na svoju stranu zemlje koje se nisu jasno izjasnile u ukrajinskom ratu, te da „moskovska medijska mašina punom parom širi propagandu“.

 

Kako se navodi, primer za to je Srbija, kandidat za članstvo u EU. „Intenzivirali su se i trgovinski tokovi sa Zapadom. Dobrih 60 odsto spoljnotrgovinskih aktivnosti Srbije odvija se sa zemljama Evropske unije. Dve trećine svih stranih investicija dolazi iz zapadne Evrope. Za samo dve decenije Brisel je Srbiji prebacio oko tri milijarde evra državne pomoći, uglavnom iz nemačke kase“, piše Rajniše post.

 

„Vučić Putina vidi kao uzor“

 

Ali, koliko god Zapadu bilo stalo do Srbije, „njen predsednik Aleksandar Vučić vodi netransparentnu politiku klackalice između tradicionalnog saveznika Rusije i EU i SAD – ideološki se oseća povezanim sa Putinom“, ocenjuje autor. „On deli njegove velikomoćne ambicije i sanja o velikosrpskom carstvu.“

 

„Vučić Putina vidi kao uzor“, citira Kesler nemačkog novinara Tomasa Breja, koji, kako se navodi, više od 40 godina izveštava iz regiona za nemačku novinsku agenciju dpa, a sada je napravio i studiju o uticaju ruskih medija u Srbiji.

 

Prema toj studiji, navodi nemački list, mediji u Srbiji koje kontroliše Vučić potpuno su u kandžama ruske propagande, koju podstiču agencije kao što su Sputnjik Srbija i RT Balkan (bivši Raša tudej).

 

„Pre svega, televizija – četiri nacionalne, privatne TV-stanice, kao i državni emiter RTS – gotovo bez izuzetka šire rusko viđenje kada je reč o sukobu u Ukrajini, ali i što se tiče ekonomskih i geopolitičkih sporova između Moskve i Zapada. Dve trećine stanovništva Srbije redovno se informiše iz tih izvora. I najtiražnije dnevne novine i onlajn-portali, koji uz nekoliko izuzetaka spadaju u bliske političke prijatelje predsednika Srbije, takođe ocenjuju globalna politička dešavanja iz ugla Kremlja“, piše Rajniše post i prenosi ocenu novinara Tomasa Breja: „Izveštavanje je agresivno antizapadno i gotovo isključivo zauzima stavove Rusije i Kine.“

 

„Zapad konačno mora da se probudi“

Mediji pod kontrolom države i oni koji su pod uticajem Rusije posebno ističu ulogu „slovenske žrtve“, stoji dalje u tekstu. „Narativ je da Zapad želi da Rusija i njeni slovenski saveznici budu slabi ili čak želi da ih uništi, kao i to da su ratovi Moskve u Ukrajini i ratovi Srbije na području naseljenim sunarodnicima u Bosni i Hercegovini i na Kosovu akti samoodbrane i samopotvrđivanja. Zapadni svet tone u močvaru dekadencije, u kojoj dominiraju pop-kultura niskog kvaliteta, neprirodni feminizam i ’globalistička civilizacija’, dok je cilj Rusije odbrana slovenskih, hrišćanskih i tradicionalnih vrednosti. U tom ’sukobu civilizacija’ Zapad će propasti.“

 

Vodeći srpski mediji naveliko posežu za tim pričama, piše Rajniše post i dodaje: „Postoje izveštaji da je (ministarka spoljnih poslova Nemačke) Analena Berbok bivša prostitutka, da Nemačkoj preti glad ili da su dolar i finansijski sistem SAD na ivici kolapsa. Koliko god da je indoktrinacija u Srbiji preuveličana i klišeizirana, ona ipak zahvata stanovništvo. Nezavisni američki instituti za ispitivanje javnog mnjenja utvrdili su da dve trećine Srba Zapad vidi kao ratnog huškača u sukobu u Ukrajini. Polovina vidi Moskvu kao svog političkog partnera, a samo 30 odsto želi jače veze s državama EU. Najpopularniji strani političar je Putin, a nakon njega kineski predsednik Si Đinping.“

 

U tekstu se zaključuje da je Srbija mala zemlja, koja ne može ozbiljno da izazove Zapad, ali da je u interesu Moskve može da poremeti politiku EU na Balkanu i da seje sukobe. Rajniše post na kraju prenosi i Brejev zaključak: „Zapad konačno mora da se probudi i da učini nešto kako bi se suprotstavio ruskoj propagandi u Srbiji. Samo biznis i diplomatija neće pomoći.“

 

 

 

***

Komentar

***

 

 

"Zapadni svet tone u močvaru dekadencije, u kojoj dominiraju pop-kultura niskog kvaliteta, neprirodni feminizam i ’globalistička civilizacija’, dok je cilj Rusije odbrana slovenskih, hrišćanskih i tradicionalnih vrednosti. U tom ’sukobu civilizacija’ Zapad će propasti.“( Rajniše post)

 

 

 

Da će budućnost Srbije biti bezizlazna video sam 2010. kada ni jedan medijiu Srbiji nijehteo da objavi članak "Katarza i mediji".

 

 

 

 

Katarza i mediji

 

Posle ratnih i ličnih katastorfa koje smo preživeli ostao je razoreni moral, jer ratovi nisu ništa drugo do, kako kaže Jung, "psihiče epidemije". Budući da nismo proživeli katarzu (pročišćenje svojih duša), mnogi od nas nisu se oslobodili osećanja krivice, nelagodnosti, odbačnosti, ali ima i onih koji još nisu raskrstili sa iluzijama lažne nevinosti. Bilo kako mu drago, zbog naše kulturne i političke nezrelosti, zbog nesposbnosti da izvršimo lustraciju, mi još nismo objasnili sebi šta nam se to i zašto dogodilo, te koje smo sve greške počinili. A time gradimo idealnu klimu da te iste greške u budućnosti ponovimo. Sve u svemu, mi smo i dalje žrtva fiktivnih i netačnih predstava koje su o svetu stvorile određene političke snage – one koje su u orbitu izbacile Miloševića, one koje nisu bile u stanju da sagledaju objektivnu sliku političke stvarnosti u svetu, one koje su nas zbog te svoje nesposobnosti 1989. god. – umesto u EU i NATO – uvele u seriju ratova. Politički status quo u kome smo zarobljeni održava se na mitu da su ti ratovi iz 90-tih bili neminovnost i da nikakvo miroljubivo rešenje nije bilo moguće. – Ne samo da nisu bili neminovnost, nego je svima koji nisu bili zarobljenici teorija zavere odmah bilo jasno da će ti ratovi upravo najviše naštetiti našim nacionalnim i državnim interesima.

 

Sasvim je razumljivo da te političke snage, koje ni dan-danas nisu u stanju da reprodukuju objektivnu sliku sveta, ne mogu imati ni svest o tome kolika je cena koju plaćamo zbog izostanka katarze; a ona je nedopustivo visoka. Umesto izgradnje građanskog društva i morala događa se suprotan proces – atomizacija ljudi. Nepoverenje ljudi da postojeće institucije države i društva i način mišljenja koji u njima vlada mogu da im pomognu i reše njihove probleme primoralo ih je da se pojedinačno snalaze kako znaju i umeju kako bi izbegli realnu opasnost da se raspadnu kao ličnosti. Naši psihološki mehanizmi samoodržanja su proradili tako što smo se uputili raznim prečicama – okrenuli se idolima (majčici Rusiji, pravoslavlju), emigraciji, novcu, agresiji, sadizmu, mazohizmu... Znači, nesposobnost elite da se suoči sa "psihičkom epidemijom" ratne prošlosti, koja se prelila u sadašnjost, umesto ka katarzi odvodi nas na puteve daljeg bežanja u iracionalno, transcendentno, bežimo u zabavu i sport, igru, gatanje i vračanje, hrišćansku molitvu, budističku molitvu...

 

Ali i ti prihološki mehanizmi koje kao pojedinci upražnjavamo samo do izvesne mere mogu da održe naše mentalno zdravlje. Tenzije svakodnevice kod mnogih od nas ipak postaju jače od mehanizama kompenzacije i ti ljudi počinju da klize u psihoze, neuroze, ludilo. Možda je danas poslednji čas da se probudimo, odbacimo iluzije i laži, fikcije i sagledamo stvarnost onakvu kakva je ona zaista bila i kakva jeste. Jedna od poluga koja je u tome trebalo da nam pomogne jesu mediji. A među njima i tzv. nacionalni servis RTS. Umesto da nam pomaže, ta nas televizija i dalje indukuje "negativnom energijom" – dovoljno je pogledati njenu virtuelnu programsku šemu (po kojoj se sav program zapravo odvija u pauzama svakojakih i svakodnevnih sportskih događaja) i taj nakazni filmski program.

 

Da je u antičkom Rimu postojalo neko sredstvo moćno poput RTS-a, Rim bi nestao sa istorijske pozornice neuporedivo brže. Podsetimo se da je ta imperija u svojoj drugoj fazi, kada je celokupno stanovništvo grada Rima već uveliko vodilo isključivo parazitski život, grad Rim bio grad-medijska arena. Što je život u Rimu bio isprazniji, potreba za masovnim i krvavim zabavama postajala je sve veća. Sve neposredne manifestacije života su postale drugorazredne u odnosu na događaje u areni i cirkusu. Zato na kraju, dok su Vandali nezadrživo nadirali, urlici umirućih branilaca grada na zidinama mešali su se sa urlicima gledalaca iz arene, kojima je više stalo do njihove svakodenvne gladijatorske zabave nego do sopstvene sigurnosti. Ono što su u starom Rimu bili arena i cirkus – to je u Srbiji preko dvadeset godina RTS.

 

Slike RTS-a svedoče da je život u Srbiji odavno krenuo u pogrešnom pravcu. Čovekov psihički razvoj je višeslojni proces, kojim upravljaju kulturom strukturirani medijumi (jedan od njih trebalo bi da bude i RTS) u koje smo uronjeni. Umesto hijerarhije vrednosti koja bi doprinela našem duševnom i telesnom ozdravljenju, ovaj program nudi afektivnu, mističku i kolektivističku logiku, koja nije pod kontrolom intelektualne i empirijske logike. Ovakav kakav je, ovaj program neizbežno ometa našu decu u njihovom razvoju u humanistički vaspitane zrele ličnosti, doprinosi da oni – umesto u slobodne građane – izrastaju u huligane ili podanike.

 

Medijski rat koji patriJote i dalje vode protiv SAD može se pratiti u odabiru filmova i serija na tzv. "javnom servisu". Da bi se narodu podsvesno ogadile SAD, biraju se samo oni njihovi filmovi koji obiluju scenama nasilja i samo se oni "vrte" na RTS-u. To svakodnevno posmatranje nasilja stimuliše nasilničko ponašanje kod mladih. Masovna klanja, ubijanja, pljačkanja, drogiranja, scene patološke seksualnosti i silovanja, scene hipertrofiranog nasilja nose daleko veću opasnost nego što izgleda na prvi pogled, one izazivaju ne samo moralno gnušanje kod onih koji to gledaju, nego i nekontrolisani psihofiziološki šok. Činjenica da psihofiziološki šok doživljen u trenutku gledanja filma može izazvati ne samo neprijatnost, već i bol, mora biti uzeta u obzir kod onih koji kreiraju program RTS-a. Zašto taj štetočinski filmski program nije do sada bio javno žigosan od strane suda, strukovnih udruženja (lekara, prosvete, medija), nevladinih organizacija i svih onih ljudi dobre volje kojima je dosta "ratne psihičke epidemije"?

 

Beograd, 15. 08. 2010.

Dr Zoran Stokić

 

*

 

Kada narod 33 godine SOCIJALIZUJEŠ za RAT stigneš  "prečicom"  do masakra u školi Ribnikar...

Dok naše dete čiji su roditelji otac ugledni lekar a majka ugledni biolog - postane masovni ubica -

 

dečak Ben (13 god)  iz VB pronašao je zub megalodona, najveće ajkule koja je živela na planeti. Ben je zub dug deset centimetara, spazio na obali grada Volton-on-d-Nejz, gde je boravio tokom vikenda. Ben je sa ocem tokom vikenda boravio u Hemelu Hempstedu, u Hertfordširu, gde su planirali da traže fosilne ostatke praživotinja. Ben želi da se bavi paleontologijom, naukom o razvoju života na Zemlji, drevnih biljaka i životinja zasnovanom na fosilima, svedočanstvima njihovog postojanja sačuvanim u stenama. Pronalazak džinovskog zuba "sjajan je dodatak" njegovoj kolekciji, dodaje Benov otac.

Fondacija za divlje životinje Eseksa potvrdila je da je 13-godišnjak zaista pronašao zub praistorijske ajkule, megalodona.  Fosil je star između 3,6 i 20 miliona godina, kažu iz Fondacije za divlje životinje Eseksa.

 

Megalodon (Otodus megalodon) je bila ogromna ajkula, koja je lutala okeanima od pre oko 22 miliona godina do pre oko tri miliona godina. Megalodon je bio dugačak 16 do18 metara. Prosečna dužina velike bele ajkula je oko pet metara

 

 

Zoran Stokić

3.08.2023.