Willem De Fesch (1687-1761)

oratorijum "Joseph"

 

 

Za one koji vole Hendlove opere i oratorijume: Willem De Fesch – oratorijum "Joseph" (1745.).

 

 

https://www.youtube.com/watch?v=Us_-DUTqO28

Willem De Fesch – oratorijum "Joseph"

 

 

Vilem de Feš je rođen 1687. Do 1730. živeo je i radio u Amsterdamu i Antverpenu. 1732. pojavio se u Londonu. Radio je kao violinista u U Hendlovim muzičkim trupama, a njegova supruga Maria-Anna Rosier je nastupala kao pevačica. De Feš je komponovao dva oratorijuma, "Judita" (1733.) i "Josef" (1745). Smatralo se da su oba De Fešova oratorijuma izgubljena. Ali 1980-ih njegov drugi oratorijum "Jozef" je otkriven i izveden.

Ovo delo je zasnovano na priči o Josifu i njegovoj braći iz Starog zaveta, na istu temu je zasnovan i Hendlov oratorijum Josif i njegova braća. Pisac libreta je nepoznat. Koristio je samo delove priče o Josifu kako je ispričana u Postanku, poglavlja 37-45. Josifov lik je veoma dominantan u ovom delu: on peva 10 arija, svi ostali likovi zajedno samo 8. Njegov glavni „protivnik”, njegov brat Simeon, koji je negativac dela, ima samo jednu kratku ariju, jedan ariozo i jedan duet.

Gotovo je neizbežno porediti oratorijum "Josif" sa Hendlom. Hendlovi oratorijumi su dramatičniji. Hendlovi horovi su mnogo veći deo drame nego oni Villema de Feša. Sa dramske tačke gledišta, Feš ne može da se takmiči sa Hendlom, ali je njegova muzika uvek kvalitetna, orkestarski delovi su uvek veoma efektni i prilično lepo ilustruju sadržaj arija. Feš je odlično poznavao Hendlove opere, njegove arije su instrumentalno preuzete iz Hendlovih opera. Ukratko, ovaj način komponovanja -neizostavno – podseća na način komponovanja kod Mocarta; kao što ovde Feš „imitira“- "varira" - Hendla, tako i Mocart – „imitira“ stilove brojnih savremnika, na primer: Mislivecek, Piccinni, Paskuale Anfossi, Jommelli, Giuseppe Scarlatti, Gretri, Joseph Schuster, Salieri, Paiselo, Sarti, Soler,..., Giuseppe Gacaniga, Francesco Bianchi. U Beču, kada su bile reprize tih tada čuvenih opera pomenutih kompozitora, Mocart je napisao po 1 do 2 arije (uz naknadu) koje su se u brojnim reprizama dodavale u orginalnu operu – „apsolutno oponašajući” stil „XY” opere; te arije su sačuvane i izvode se i danas.

 

Samo jedan primer: V.A. Mocart – KV 479; KV 480 (!)

 

https://www.youtube.com/watch?v=XCx9cqwQLPc

Mozart: Dite almeno, in che mancai, K.479 (Quartet for F. Bianchi: "La villanella rapita")

 

https://www.youtube.com/watch?v=aKB9VvkZvgU

W. A. Mozart - KV 480 - Mandina amabile in A major

 

Mozart je KV 479; KV 480 – komponovan 21. 11.1785., da se umetne u reprize - opere bufo „La villanella rapita“ Francesco Bianchi, koja je izvedena 28. 11. 1785., u Burgteatru (primio za to honorar; arija i kvartet je kao da ih je napisao Francesco Bianchi). Nažalost danas publika neće moći da čuje tu operu Francesco Bianchi, kao nije jednu drugo njegovu operu, a napisao ih je 70(!) Umesto da čuju "orginal" mogu da čuju jedino Mocartove "varijacije": KV 479; KV 480.

Francesco Bianchi (1752-1810) se više specijalizovao za operske serije od svojih savremenika (ali je pisao i opere buffo) – vrlo rano, 1778., počeo je da radi sa libretistima (Giovanni De Gamerra, Gaetano Sertor, Giuseppe Foppa) koji su nastojali da zamene operu starog stila. Metastazijsko-herojski pravac se u njegovom stvaralaštvu povlači u odnosu na sve veću preferenciju za buržoaske i predromantične teme. Francesco Bianchi je bio uspešan operski kompozitor. Njegov kompozicioni stil premošćuje jaz do 19. veka, ponekad se približava stilu Đoakina Rosinija i Vinčenca Belinija. Pored toga, Bjanki je stvorio četiri oratorijuma, kamernu muziku, mise, motete i rekvijem.

 

Zoran Stokić

14.08.2023.