Da li je Dirakova
jednačina, najlepša od svih u fizici, zaista „čarobna formula ljubavi“?
LIFESTYLE Autor: Scientific
American, N1 Beograd 08. dec 202315:35 Shutterstock/k-mookpan
Da li ste se zapitali da li
postoji formula za ljubav?
Post u kome se povezuje „najlepša
jednačina u fizici“, Dirakova jednačina, sa kvantnim preplitanjem i ljudskom
ljubavlju, ponovo se pojavio na Fejsbuku.
Post prati fotografija tetovaže
koja predstavlja Dirakovu jednačinu, koju je otkrio britanski fizičar Pol Dirak
i objavljena je 1928.godine.
Ovo je Dirakova jednačina i
nalepša je od svih u fizici. Ona opisuje fenomen kvantne zapletenosti, koji
kaže:
„Ako dva sistema međusobno deluju
tokom određenog vremenskog razdoblja, a zatim se međusobno razdvoje, možemo ih
opisati kao dva različita sastava, ali oni već postoje kao drugačiji
jedinstveni sastav. Ono što se događa jednom nastavlja uticati na drugo, čak i
miljama ili svetlosnim godinama daleko“.
Ovo je kvantno preplitanje ili
kvantno sprezanje.
Dve čestice koje su se u nekom
trenutku povezale uvek su povezane. Uprkos udaljenosti između njih, čak i ako
se nalaze na suprotnim krajevima Svemira, veza između njih je trenutna.
Ista stvar događa se između dvoje
ljudi kada ih povezuje nešto što samo živa bića mogu doživeti.
Možda niste znali … ovo nazivamo
ljubav.
Koliko je to tačno?
U članku objavljenom u časopisu
Scientific American iz 1963. godine, fizičar Pol Dirak je napisao da je
„važnije imati lepotu u svojim jednačinama nego da se one uklapaju u
eksperiment“.
Dirakova jednačina se smatra
„najlepšom jednačinom u fizici“, ali to ne znači da se njegova čuvena jednačina
može koristiti za opisivanje ili razumevanje ljudske ljubavi, uprkos tvrdnjama
da postoje paralele između njih, prenosi APP Factcheck
Post iznosi dve glavne tvrdnje:
da Dirakova jednačina opisuje fenomen kvantne veze; i ta kvantna veza, ili
prepletenost (opisana kao kontinuirani uticaj jednog sistema na drugi čak i
nakon razdvajanja) je ono što se dešava između zaljubljenih ljudi.
Docent Pašbi je potvrdio da je
fotografija tetovaže u postu zaista Dirakova jednačina.
On je rekao da je interpretativni
deo teksta „u suštini besmislica“ i da preplitanje nije fenomen koji Dirakova
jednačina opisuje „pošto se odnosi na jedan elektron“.
Dr Hugerland je rekao da je
pokušaj posta da transponuje kvantno preplitanje na ljudsku ljubav „prilično
smešan“.
***
Komentar
***
Naučne teorije su uspešne u
predviđanju budućih događaja jer su uspele da kreiraju vremensko-formalne
teorijske sisteme. Pri raspadanju neke radioktivne supstance, na primer,
evolucija tog raspada odvija se tako da jedan stupanj raspada određuje sledeći
- tok i brzina tog procesa mogu se predvideti. Mi smo izmislili znakove, a
njihovo značenje i referenca mogu biti eksplicitno određeni i definisani.
Međutim velikih, važnih teorija nauke nema bez - simbola i arhetipova. Samo
veliki rad u raznim skupovima ljudskog znanja
(tehnici, nauci, filozofiji, mitologiji, astrologiji,..., alhemiji,
umetnosti, religiji) u slučajnom činu imaginacije vodi ka takvim simbolima
- samo genijalnost može napraviti takav
arhetip. Najpoznatiji je Njutnov simbol "sile univerzalne
gravitacije". Most ta gravitaciji
vodi preko "makro" i
"mikro" kosmosa, antičke "simpaije", "sa-patnje"
, saosećanja - sveopšte ljubavne
povezanosti - povezanost svih delov.
Nisu most ka Njutnovoj fizici samo Keplerovi (Galilejevi i &)
“kvantitativni zakoni”, kako se površno uzima, već su to još i više njegove
“arhetipske” slike – njegov “magično-simbolički” kvalitativni opis prirodnih fenomena. A bez stare magiske metalurgije, astrologije,
Njutn nikada ne bi bio u stanju da stvori taj arhetip. Tek u tim smelim
simboličkim slikama - vizijama - bilo je moguće sve zamisliti i SVE POVEZATI.
“Sunce u sredini pokretnih zvezda”, kaže nam Kepler, “sámo nepomično, a ipak
izvor kretanja, nosi sliku Boga Oca, Stvoritelja. Jer šta je Bogu stvaranje to
je Suncu kretanje...” ; pre svega iz takvih i njima sličnih razmišljanja je
nastao “arhetip” za silu gravitacije.
Zoran Stokić
9.12.2.23.
Нема коментара:
Постави коментар