Antonio Draghi

 "Lira d'Orfeo"

 

 

Snažna osećanja, a u prvom redu strah, hipnotički su Srbe držali u rigidnim "zatvorenim društvima". Jednolični, neumorni (da li i neumitni?) pratilac Srba – despotski fluid – sprečio nas je da proživimo spontano vrenje humanizma i renesanse evropskih gradova i univerziteta – i pred tom činjenicom se više ne smeju zatvarati oči. Kod onih koji žele da učestvuju u stvaranju budućnosti Srbije mora da postoji svest o tome da bez tog - spontanog vrenja - na žalost, nije moguće stvoriti zdrav sistem vrednosti. Ono što bez tog sistema vrednosti može da postoji jeste, kao i do sada, samo jedna od brojnih metamorfoza despotije. U tom spontanom vrenju učestvoali su mnogi, samo jedan primer, Antonio Draghi (1634-1700);  on u  operi "Lira d'Orfeo" (1683.,  čin I, scena 3) peva:

"Na zvuk ove lire naštimovaću trube,

I uvek ću težiti vrlini.

Sreća se može okrenuti svakog trenutka, ali ne i vrlina,

Mudar je onaj koji teži za pravednošću,

Dakle, on ne može zalutati".

 

https://www.youtube.com/watch?v=LbeUWeNSOpA

ANTONIO DRAGHI: Al suon di questa lira PDF SCORE

 

ZoranStokić

24.12.2023.