Matija Bećković proslavio svoj rođendan u Valjevskoj gimnaziji

 

KULTURA Autor: Milena Kuzmanović 30. nov 202309:15 N1 / Milena Kuzmanović

 

Povodom obeležavanja 153. godišnjice Valjevske gimnazije i 84. rođendana akademika Matije Bećkovića, nekadašnjeg učenika ove ugledne škole, 29. novembra u svečanoj sali Gimnazije organizovana je promocija Zbornika đačkih radova o Matiji Bećkoviću i književni susret sa pesnikom. Zbornik sadrži radove učenika Valjevske gimnazije, Karlovačke, Filološke i Četrnaeste beogradske gimnazije.

Bogdan Petrović, učenik Valjevske gimnazije, čiji je rad objavljen u zborniku kaže da je Matija Bećković jedan od čuvara srpskog jezika i da mu je poetski uzor

On kaže da mu znači to što pohadja Gimnaziju u koju je išao i akademik Bećković.

„To je za mene veoma značajno, sama ta činjenica, i ja sam zbog toga svestan kakva je ovo ustanova. Pored Matije Bečkovića ovu školu je učio i Vladika Nikolaj Velimirović, koji je postao svetac, Desanka Maksimović kao i mnogi drugi pisci i pesnici … Sima Pandurović je ovde bio profesor. Boravak u Gimnaziji i učenje u njoj u meni stvara jedan poseban osećaj jer ova Gimnazija ne liči ni na jednu drugu školu, sam miris kada udjete u školu je poseban, kao i atmosfera, koja je za mene podsticajna“, kaže učenik ove ugledne škole Branko Petrović.

Obraćajući se prisutnima Matija Bećković se prisetio kada je pre mnogo godina u Valjevu govorio na otkrivanju spomenika pesništvu u liku Desanke Maksimović i da ga ta situacija sa Desankom malo podseća na svečanosti povodom njegovog rodjendana u Valjevskoj gimnaziji.

„Kada je Desanki za života otkriven spomenik u Valjevu, bio je to dogadjaj kakvog do tada nije bilo, a Bog zna da li će ga više ikada igde biti. Dogodio se i mogao dogoditi samo u Valjevu. I nigde drugde u celom svetu. Desanka nije imala koga da pita šta pesnik čini kada mu otkrivaju spomenik. To nije dožive niko, osim nje. Sama se snalazila kako je znala i umela. Za tu priliku nije ništa govorila, obukla se prema okolini, neupadljivije nego inače. Prisutnima se obraćala šapatom kao da se pravdala da nije ništa kriva i molila da se na nju ne ljute“, prisećao se Bećković tog dogadjaja i to sećanje podelio sa gimnazijalcima.

Matija Bećković je pojasnio zašto ga taj događaj podseća na njegov rođendan.

„I mene bi, kao i ja Desanku, trebalo odbraniti, da se ne branim ja sam i da za tu čast nisam ništa skrivio i nemam nikakvih zasluga. Znam ko je došao na ideju da se Desanki za života podigne spomenik, a ne znam ko je došao na ideju da se u Valjevskoj gimnaziji već godinama obeležava moj rodjendan. Ima toliko gimnazija i gradova u Srbiji, ali se ni u jednoj ne obeležava rodjendan nekog njihovog djaka ili profesora. I to se dogadja samo u Valjevu, mestu mome dragom. Mog života neocenim blagom. Jer ne može se sakriti ni grad bilo koji ako pet gora oko njega stoji. I Valjevskoj gimnaziji, centru centra galaksiji“, rekao je na svečanosti u Valjevskoj gimnaziji Matija Bećković.

Akademik Bećković je rekao i da je Desanka svima pozajmila svoj lik, a da je izgleda njegov rođendan izabran za dan svih 153 generacija njegovih školskih drugova, profesora i djaka Valjevske gimnazije.

„Zato je moj rođendan, zajednički da ne kažem da je više njihov nego moj a na kraju i na početku, što je važnije od svega – to je dan Apostola i jevandjeliste Mateja imendana najznamenitijeg Valjevca prote Matije Nenadovića, koji je i preminuo na današnji dan“, rekao je na kraju svog izlaganja Matija Bećković klanjajući se i zahvaljujući prisutnima, učenicima i profesorima drage mu škole, ali i brojnim gostima.

Akademik Matija Bećković svoj rođendan poslednjih godina prigodno slavi u Valjevskoj gimnaziji na poziv učenika i profesora ove škole.

 

***

Komentar

***

 

Kultura je proces kontinuiranog uzgajanja, od jedne do druge generacije, a kada toga nema kada kulturu zameni diskontinum – suočavama se sa onim što je istakao istoričar H.A.L. Fisher: "napredak nije - zakon prirode. Temelje koje je stvorila  jedna generacija može srušiti sledeća generacija". Baš to se stalno događa u despotskim sistemima, koji se hrane mržnjom, negativnom energijom, metežom, koji podstiče zlobu i zavist, koja sistematski razvija nepoverenjem među građanima i vodi involuciji. Ako tome pride dodamo kao što je slikovito izrekao Vinaver: "1 Srbin — 1 politička partija. 2 Srbina — 2 partije. 3 Srbina — 5 partija. 4 Srbina — svetski rat"- ako znači pride podstičete teorije zavere i ratnu ideologiju onda i u 21 veku ličite na Srbiju tj. niste odmakli iz "Proklete avlije" iz koje su naši preci pokušali da nas izbave. Pravi patriotizam nam je označio Tekelija: pomagati razvoj znanja i opšte kulture – jer "neznanje je koren i izvor svakoga zla", "nadoknaditi vekove atavizma, kroz saocijalizaciju našeg naroda u ključu građanske kulture"! Mišljenje nam nije dato na poklon, nego njega svaka generacija iznova izgrađuje, stiče, mukotrpno, malo-pomalo, putem obrazovanja – a intelektalni napredak omogućuje "moralni napredak"! Sve što smo mukotrpno stvarali od Tekelije, Miloša,..., Vinavera, M.Kašanina, I. Sekulić – komunizam je razgradio – jer je srušio garađansku kulturu, pa je orjentir u društvu, ponovo bio kao u vizantisko/osmanskim despotijama malograđanska poslušnost pred vlašću.

 

*

 

@RP ("Gde je tu Matija?")

Da bi bili kreativni mi stičemo znanje od drugih - sve u svemu razvoj i napredak nije moguć bez - sloboda - koje dozvoljavaju prenošenje ideja. Posle antičkih gradova u Grčkoj - slobode su ponovo  počele da se pojavljuju - u 12 veku a vesnik su bile rasprave u "glosama" - bio je to početak intelektalnog napretka - kritičkih rasprava i učenja na greškama u gradovima Evrope ali ne i kod vizantinaca/osmanlija/komunista. Kad ima sloboda onda se pojavljuje: Šekspir,..., Mocart a kada nema sloboda onda imate Milića od Mačve,..., Matiju Bećkovića. Jel kako se postaje Mocart? Muzika Mocarta može da se shvati i kao "Encikopedija" sa odrednicama: André Grétri, Paisiello, Johan Bah, Galupi, Misliveček, padre Martini, Bokerini, Vicente Martín y Soler, Thomas Arne, Jameli, Traetta, Anfossi, Pichini, Andrea Luchesi, Sarti, Gazzaniga, Stamic, Dusek, Benda, Koželuh, Anton Fils, Emanuel Bach, Ditersdorf, Salieri, Vanhal, Mihael Haydn, Saint-Georges, Schobert, Schuster, Pleyel,  Gosek i &.  Ovi pomenuti kompozitori bili su uzor Mocartu, dobijali su narudžbine od  kraljeva, aristokrata, vodećih operskih kuća, najveći pevači i pevačice (jer su oni određivali koji će kompozitor uspeti) prijavili su se da stvaraju za njih – sve pomenuta muzika  je bilo slobodno izloženo na tržištu Amadeus je to mogao pratiti -  u pismu ocu 1778: "Znate da se upuštam u muziku, da tako kažem – da o njoj razmišljam po ceo dan – da volim da eksperimentišem – učim od drugih – razmišljam, popravljam" - nema tih brojnih muzičkih ideja - nema ni Mocarta.  

 

Zoran Stokić

01.12.2023.