Kaspar David Fridrih – umetnik kojem su gorele slike

 

 

KULTURA Autor: DW 15. dec 202316:47 0 komentara

 

Caspar David Friedrich, Two men contemplating the moon, landscape painting, 1825-1830

Serijom izložbi, od kojih se prva otvara ovog petka 15. decembra, u Nemačkoj se obeležava 250 godina od rođenja Kaspara Davida Fridriha. Šta tog slikara čini tako posebnim, piše DW.

 

Tek sledeće godine slaviće se 250. rođendan Kaspara Davida Fridriha. Slikar je naime rođen 5. septembra 1774. Ali, prva velika izložba kojom se obeležava ta posebna godišnjica počinje već ovog petka 15. decembra. U Hamburškoj umetničkoj galeriji (Kunsthalle) nakon mnogo godina moći će, kako navode, da se vidi „najobimnija izložba radova najznačajnijeg umetnika nemačkog romantizma“.

 

Reč je o retrospektivi s više od 60 slika, uključujući i mnoga ključna dela kao što su „Bele stene iznad Rigena“ (1818) i „Monah na moru“ (1808-10). Biće izloženi i crteži i radovi umetnika koji su bili njegovi prijatelji.

 

Izložba označava početak „Kaspar David Fridrih festivala“, u okviru kojeg će Stara nacionalna galerija Berlinskih državnih muzeja i Državna umetnička kolekcija Drezdena takođe posvetiti izložbe umetniku. Sve se to organizuje pod pokroviteljstvom nemačkog predsednika Frank-Valtera Štajnmajera.

 

Vredno nacionalno kulturno dobro

Krajem novembra, mapa sa skicama Kaspara Davida Fridriha prodata je na aukciji u Berlinu nepoznatom kupcu za 1,8 miliona evra. Neposredno uoči aukcije, berlinska Uprava za kulturu pokrenula je proceduru da se delo tog romantičara upiše na listu vrednih nacionalnih kulturnih dobara pokrajine Berlin.

 

The wanderer above the sea of fog – Caspar David Friedrich, circa 1817 / Profimedia

Nemački muzeji sada su prostrli crvene tepihe nemačkom romantičaru pozivajući na retrospektivne izložbe i serije predavanja – od Hamburga, preko Berlina, do Grajfsvalda, Fridrihovog rodnog mesta.

 

Ali, njegovi savremenici su govorili – kako to piše Florijan Ilis u svojoj nedavno objavljenoj knjizi o Kasparu Davidu Fridrihu, „Čarolija tišine“ (Der Zauber der Stille) – da on i nije bio bogzna kako talentovan portretista. Zbog toga su ga ismevali čak i tokom njegovog boravka na akademiji u Kopenhagenu. Možda je baš zato Fridrih figure na svojim slikama obično prikazivao s leđa?

 

Udarci sudbine

Kaspar David Fridrih rođen je 1774. u Grajfsvaldu kao šesto dete proizvođača sapuna i sveća Adolfa Gotliba Fridriha i njegove supruge Sofije Doroteje. Majka mu je 1781. umrla, a sestra podlegla tifusu. Njegov mlađi brat Johan Kristof doživeo je srčani udar dok je pokušavao da spase brata Kaspara Davida koji je propao kroz led na reci Labi. Samo pet od devetoro braće i sestara doživeli su punoletstvo.

 

Caspar David Friedrich, The Sea of Ice aka Polar Sea or The Wreck of Hope, landscape painting, 1823-1824 / Profimedia

Od 1790. godine, Fridrih je studirao na Univerzitetu u Grajfsvaldu u klasi profesora crtanja Johana Gotfrida Kvistorpa, koji ga je posebno podržavao. Studije je nastavio na Akademiji umetnosti u Kopenhagenu. Od 1798. godine, Fridrih je živeo i radio u Drezdenu, gde je i umro 7. maja 1840. godine.

 

Mnogi su ga cenili, ali Gete nije

„Mistik sa četkicom“. Tako je švedski pesnik Per Daniel Amadeus Aterbom nazvao Kaspara Davida Fridriha. Slikara su kolege ipak cenile još za života.

 

Samo Johan Volfgang fon Gete nije znao šta bi s Fridrihovim slikama. Rugao im se kao „novim nemačkim“ kao „versko-patriotskim“. Priča se da je pesnik čak razbio jednu Fridrihovu sliku o ivicu stola – nije mu se dopala.

 

Godine 1794. Fridrih u Kopenhagenu dolazi u dodir s „prirodnim misticizmom“, koji je kasnije uticao na njegovu umetnost. Njegovo prvo ulje na platnu bila je provokativna slika: Kaspar David Fridrih je delo „Krst u gori“ iz 1807/08. godine posvetio odnosu prirode i Boga.

 

Za njega umetnost više nije bila prozor u svet, kao u vreme prosvetiteljstva, već prozor u dušu – u skladu s duhom romantizma. „Krst u gori“ izazvao je uzbuđenje, jer je slikar dao jednak prostor i crkvi i prirodi.

 

Kaspar David Fridrih bio je povučeni čudak. Napuštao je svoju kuću u Drezdenu samo nakon sumraka, kada bi odlazio u duge šetnje. Oženio se 21. januara 1818. s Karoline Bomer koja je tada imala 25 godina – i to u šest ujutru.

 

U plamenu

Dela Kaspara Davida Fridriha često su nestajala u plamenu. Desetog oktobra 1901. izgorela je njegova rodna kuća u ulici Langen štrase broj 28 u Grajfsvaldu. Samo nekoliko slika je spaseno, ali su ih potom dobronamerni rođaci prefarbali i tako uništili.

 

Tokom Drugog svetskog rata, veliki broj Fridrihovih slika izgoreo je u čuvenom bombardovanju Drezdena. Većina sačuvanih umetničkih dela Kaspara Davida Fridriha danas se nalazi u muzejima u Hamburgu, Drezdenu i Berlinu.

 

U vrtlogu istorije

Kaspar David Fridrih preminuo je 7. maja 1840. godine – siromašan i zaboravljen. Njegova umetnost odjednom više nije popularna. Naturalizam i impresionizam jednostavno su ga pregazili.

 

Već sredinom 1820-ih, njegov rad je počeo da gubi na značaju, onda kada je Diseldorfska slikarska škola postala moderna u Nemačkoj. Ponovno otkrivanje njegovog rada počelo je tek 1906. godine malom izložbom u Berlinu na kojoj su predstavljene slike i skulpture iz perioda 1775-1875, ukupno 32 dela Kaspara Davida Fridriha.

 

Ali, slikar je danas ponovo tražen. A i sam Fridrih je naivno verovao da će njegovo ime zauvek ostati upamćeno. Zato se uzdržavao od toga da potpiše bilo koju svoju sliku.

 

 

***

Komentar

***

 

Na podsticaj Getea, učestvovao je na konkursu sa dva crteža, koji je raspisao Vajmarski likovni krug; podelio je prvo mesto. Gete je godinu dana kasnije napisao afirmativan članak o njemu u Jenaische Allgemeine Literaturzeitung.  Zbog Napoleonovih invazija, počeo je Kasparov period posvećen patriotskim temama. Zapravo žrtvovanje slikarstva "političkoj ideologiji" – alegorije i simboli postaju važniji od prirode i estetike slike. U to vreme, mnogi romantični umetnici i filozofi, uključujući i Getea, odlučili su da otputuju u Italiju. Ali Fridrih, koji odbacuje sve oblike antike i strahuje da će mediteranski pejzaž uništiti njegovu estetiku, odbija da ode u Rim (tada takođe francuski grad). Kada mu brat piše pismo iz Liona on mu odgovara: "...nije u redu da ste Nemac u Francuskoj,..., osećam se toliko ljuto, dragi dobri dečače, da moram da te zamolim da mi više ne pišeš dok si u Francuskoj"!

Zanimljivosti: Klajst je zamislio da svoje prvo autorsko čitanje drame "Hermannsschlacht" (1808) treba da se odigra u Fridrihovom ateljeu; "Bitka kod Hermana" je napisana posle pruskog poraza od Francuske gde Klajst želi da iskoristi - istorijsku bitku kod Vara - da pozove Nemce da se odupru Napoleonu. Druga zanimljiost: "Dva čoveka posmatraju mesec" (1819) Fridriha inspirisala su Beketa da napiše dramu "Čekajući Godoa"(1948); Kasparovu kontemplaciju Beket je pretvorio u upitnost čekanja.

Tokom nacističke ere, Fridrihovo delo je prisvojeno u propagandne svrhe. Politika je koristila dela Kaspara da vizualizuje simbole ideologije krvi i tla. Njegova umetnost se smatrala primerom za nacionalsocijalističko pejzažno slikarstvo i način života. Nordijski topos je funkcionalizovan u smislu rasno orijentisanog arijevskog mita. Slikareva hrišćanska pobožnost reinterpretirana je kao panteizam kao „nordijska pobožnost” uz pripisivanje germansko-mitske bliskosti prirodi.

 

Zorna Stokić

15.12.2023.