Preminuo Žak Delor, čovek koji je postavio temelje današnje Evropske unije

 

SVET Autor: DW 28. dec 202311:16 žak delorREUTERS/Nathalie Koulischer/File Photo

 

Bio je otac zajedničkog evropskog tržišta i zajedničke valute – evra. Doprineo je evropskom ujedinjenju kao malo ko pre njega. Bivši predsednik Evropske komisije Žak Delor preminuo je u devedeset i osmoj godini.

 

Francuz Žak Delor, koji je bio na čelu Evropske komisije od 1985. do 1995, umro je u Parizu 27. decembra 2023. u devedeset i osmoj godini života. Njegova ćerka, gradonačelnica Lila, Martin Obri, objavila je da je Delor preminuo u snu, prenosi Dojče vele (DW).

 

Šefovi država i vlada su još 1994. kada je Delor odlazio sa funkcije, znali da „njegove zasluge za Evropu neće biti zaboravljene“. Delor je bio jedan od poslednjih velikih Evropljana svoje generacije, koja je bila prožeta užasima Drugog svetskog rata iz čega je crpela snagu za oblikovanje zajedničke budućnosti. Iz tog iskustva je i Delor pronalazio volju da postavi temelje današnje Evropske unije.

 

Otac zajedničkog tržišta

Pola godine posle preuzimanja dužnosti, u januaru 1985, Žak Delor je objavio „Belu knjigu o dovršavanju zajedničkog tržišta“. To je bilo majstorsko delo. Radio je na ostvarenju ciljeva iz tog dokumenta sve do 1992.

 

U toj knjizi reč je o pravu građana Evropske unije da slobodno biraju boravište kako bi tražili posao, kao i o pravu da se angažuje majstor ili zanatlija iz susedne zemlje ili, recimo, o tome da se milanska salama može prodavati i u dalekoj Finskoj.

 

Njegove zasluge nisu samo u zaokruživanju zajedničkog evropskog tržišta, već i potpisivanje Šengenskog sporazuma kao i početak ostvarivanja ekonomske i monetarne unije koja je dovela do uvođenja evra. Trenutno 343 miliona građana Evropske unije koristi zajedničku valutu.

 

Spor s Margaret Tačer

Delor nije imao samo prijatelje i saveznike među tadašnjim evropskim državnicima. Britanska premijerka Margaret Tačer je svojim poznatim, trostrukim „no, no, no“ odbila njegove reformske predloge za evropske institucije. Često u prepirkama između njih dvoje nije nedostajalo oštrih reči.

 

Ipak, Delorove velike zasluge za razvoj Evropske unije bile su jasne još dok je bio na dužnosti predsednika Evropske komisije. Decembra 1994. šefovi država i vlada su na njegovom oproštajnom samitu Evropske unije imali za njega samo reči hvale, govoreći o „deset najuspešnijih godina evropskog ujedinjenja“.

 

Prvo bankar, pa političar

Žak Delor je rođen u Parizu 20. jula 1925. u porodici običnih ljudi. Bio je jedinac. Stupio je u brak sa Mari Lefalj 1948. Dobili su dvoje dece, ćerku Martin i sina Žan-Pola. Ćerka je krenula očevim stopama – Martin Obri postala je gradonačelnica Lila. Sin mu je umro od leukemije 1982, a Delorova supruga je preminula 2020.

 

Delor je karijeru počeo u Francuskoj centralnoj banci (Banque de France). Tek uoči svog pedesetog rođendana, 1974, taj ekonomista otpočeo je političku karijeru. Pristupio je Socijalističkoj partiji u kojoj je relativno brzo izabran u predsedništvo, a 1979. je kao poslanik Evropskog parlamenta došao u Brisel.

 

Između Brisela i Pariza

Vraća se u Pariz već 1981. kako bi u kabinetu predsednika Miterana preuzeo dužnost ministra za ekonomiju i finansije. Miteran je zaslužan i za njegov izbor na mesto predsednika Evropske komisije 1985.

 

Kada se oprostio od te dužnosti, Delor se nije kandidovao za predsednika Francuske u maju 1995. mada se govorkalo o tome. Ipak, nije mirovao. Angažovao se za Unesko i OEBS, a 1996. osniva i sopstvenu fondaciju „Notre Europe“, poznatu i kao Institut Žak Delor.

 

Posle Žana Monea, Helmuta Kola, Volfganga Šojblea, otišao je i Žak Delor, poslednji „počasni građanin Evrope“. Smelo je promišljao budućnost, ali je umeo i da svoje vizije pragmatično pretvori u stvarnost. Žak Delor je dobrim delom učestvovao u konstituisanju i oblikovanju Evropske unije kakvu poznajemo danas, sa svim njenim prednostima i nedostacima.

 

***

Komentar

***

 

Posle katastrofe I i II svetskog rata, Evropljani su shvatili da im je potreban mir, ali ne bilo kakav, formalni mir, nalik onima do tada, već mir koji će biti garant stabilnosti čitave Evrope, mir u kome nijedna nacija više neće da se širi na račun drugih nacija. Poznati kroz istoriju po izumevanju novih koncepata, Evropljani su pod svoju "misaonu lupu" stavili pojam granice u okvirima nacionalnih ograničenja. Pojavila se politička ideja o "relativnom suverenitetu", u okviru koje je pojam granice i nacionalne sfere odgovornosti doživeo suštinsku reviziju. Sve se to dešavalo pre pada Berlinskog zida. Posle pada Zida, i zemlje Varšavskog pakta su shvatile korist od nove vrste uduživanja u EU. To su shvatili svi, osim bračnog para Milošević i njihovih savetnika i ideologa, koji su ostali zarobljenici romatičarskih ideja o apsolutnom suverenitetu. Ekonomija, kultura, obrazovanje, radio-talasi, radijacija, virusi, epidemije, versko nasilje, netolerancija, mržnja, izbeglice – više nisu bili unutrašnja stvar samo jedne države. Jer ono što se događa u jednoj državi moglo je "talasnim" frontom takoreći trenutno da se proširi i na druge države. Evo, već decenijama, kroz ideju o "relativnosti suvereniteta", u EU funkcioniše jedno tehnički izvodljivo rešenje kako da države Unije ne budu "kolateralna šteta" nečijeg eventualnog nerazumnog ponašanja unutar jedne od država!

Zoran Stokić

28.12.2023.