Unuka Čarlija Čaplina u Beogradu
predstavila komad o kleptomanki
KULTURA
Autor: Tanjug, nova.rs 05. dec 202317:10 Amir Hamzagić/Nova.rs
Pogledati
video:
https://n1info.rs/kultura/unuka-carlija-caplina-u-beogradu-predstavila-komad-zvona-i-cini/
Koreografkinja
Aurelija Čaplin Tijere, unuka slavnog Čarlija Čaplina, predstavila je u
Beogradu predstavu "Zvona i čini" koja je programu predstojećeg
Beogradskog festivala igre. Aurelija Tijere u ovom komadu igra neizlečivu
kleptomanku koja iznenada pada pod uticaj predmeta koje je "pozajmila".
Njena majka Viktorija Čaplin potpisuje režiju, a predstava će biti izvedena u
Jugoslovenskom dramskom pozorištu.
Umetnicu
Aureliju Tjere ugostila je direktorka Beogradskog festivala igre Aja Jung, a
glumica je govorila o radu sa svojom majkom, komadu koji je, kako je objasnila,
izrazito specifičan i neiskaziv, kao i inspiraciji, talentu i humoru koji je
nasledila od umetničke porodice i utkala u svoj rad.
„Predstava
“Zvona i čini” bazirana je na optičkim iluzijama, donosi niz iznenađenja, a najlepše
je kada publika dođe bez očekivanja i predznanja, te zajedno sa nama otkriva
ono što smo želeli da prenesemo jer nema reči koje mogu zameniti iskustvo u
pozorištu. Moja majka je režirala i kreirala ovaj komad i nikada zaista nisam
saznala šta joj je bila inspiracija. Viktorija je tajanstvena i vrlo specifično
radi, tako da sam i ja, dok smo radile na ovom komadu, otkrivala malo pomalo.
Svakim igranjem, otvori mi se nešto novo. Nadam se da se i publika isto oseća“,
objasnila je Tjere Čaplin.
***
Komentar
***
Talenat
Čaplina proširio se na tri generacije u porodici. Majka, Aurelija Tijere,
Victoria je - cirkuska zvezda - sa umetničkim pedigreom, otac joj je Čaplin a
deda po majci pisac Judžin O'Nil. Sama Aurelija izbegava da govori o svojoj
porodici ističe da je stvaraoc u čijem se poslu sudaraju: cirkus, magija, ples
i kabare. Svoju filmsku karjeru doživljava kao nešto što je "potpuno
turistko"(iako je glumila u 15-tak filmova). Aurelija je postigla zapažen
uspeh kada se pojavila u "L'oratorio d'Aurelia" u Teatru de la Vil,
koju je postavila njena majka. A u igrokazu "Zvona i čini" ona je
detektiv koji koristi logiku snova - pokušava da shvati scene i situacije koje
joj je majka dizajnirala. "U snu prihvatate apsurd kao potpuno stvaran.
Postoji logika u vašim snovima dok ih sanjate. Tek kad se probudiš, kažeš:
'Šta? To je bilo smešno!’“ Preokrenuta logika igrokaza ogleda se u reakcijama
publike. Odrasli, kaže ona, reaguju sa detinjom bujnošću, dok su deca skeptična
i nisu prevarena. Do renesase se i u zapadnoj kao i u drugim civilizacijama od
deteta taržilo da kopira – bukvalno preslikava starije. U tim statičnim
civilizacijama, gde je sin kopija oca, a ovaj kopija svog oca – i tako u
nedogled – napredak se odvija beskonačno sporo. Zapad je postao to što jeste
tako što je, počev od vremena renesanse, počeo da izvlači profit i iz – do tada
nipodaštavane – mašte dece! Mašta i igra dece prelila se na odrasle. Tako su već
kasnije generacije – Šekspira, Galileja, Njutna... – mogle u svom stvaralaštvu
da se igraju poput dece, da proizvode pokretne misaone slike, korisne
iluzije...Kao što je dete svesno da je kula od peska koju gradi i stvarna i
nestvarna, i mi smo potpuno svesni da su Galeljevi misaoni eksperimenti –
prepuni dečjih idealizacija – ipak su u krajnjoj instanci stvorili naučne
teorije koje su praktičnije od bilo kakve stvarnosti. Za razliku od odraslih,
deca još nisu opterećena šablonima, mehanizacijom prirode i života, zato ona
lako iskoračuju iz jednog skupa u drugi skup - a baš u tim skokovima - iz
jednog u drugi skup nastane - "nevidljiva petlja" - nova kreacija!
Zoran
Stokić
6.12.2023.
Нема коментара:
Постави коментар