Novootkrivena crna rupa najstarija je do sada

 

 

SCITECH Autor: N1 Beograd 10. dec 202322:22 HST/Nasa

 

 

Astronomi su pomoću svemirskog teleskopa ''Džejms Veb'' otkrili najstariju crnu rupu ikada posmatranu, nastalu pre više od 13 milijardi godina, u zoru svemira, 440 miliona godina posle velikog praska.

 

Novootkrivena crna rupa u srcu galaksije iznenađujuće je velika i sa masom oko milion puta većom od Sunčeve mogla bi da preokrene dosadašnje teorije o svemiru, prema kojima su prvo nastale galaksije, a potom crne rupe u njima, prenosi Gardijan.

 

 

*

 

*Komentar*

 

U ovom objavljenom tekstu  - iz nekih – čudnih razloga – nedosaju čitavi pasusi. Nedostaje na primer:

 

*

 

 

"Ovo je prvi koji nalazimo u ovom crvenom pomaku [tačka u vremenu nakon Velikog praska], ali trebalo bi da ih bude mnogo", rekla je vodeći autor studije Rebeka Larson, astrofizičar sa Univerziteta Teksas u Ostinu. Live Science. „Očekujemo da ova crna rupa nije nastala tek [nedavno], tako da bi trebalo da bude više onih koji su mlađi i postojali ranije u univerzumu. Tek počinjemo da možemo da proučavamo ovo vreme kosmičke istorije na ovaj način sa JVST-om, i uzbuđen sam što ćemo ih pronaći još".

 

Crne rupe se rađaju iz kolapsa džinovskih zvezda i rastu tako što se neprestano gutaju gasom, prašinom, zvezdama i drugim crnim rupama. Za neke od proždrljivih prostorno-vremenskih ruptura, trenje uzrokuje da se materijal koji spiralno kreće u njihove grudve zagreva i oni emituju svetlost koju teleskopi mogu detektovati - pretvarajući ih u takozvana aktivna galaktička jezgra (AGN). Najekstremniji AGN su kvazari, supermasivne crne rupe koje su milijarde puta teže od Sunca i bacaju svoje gasovite čaure svetlosnim eksplozijama trilionima puta sjajnijim od najsjajnijih zvezda.

 

Pošto svetlost putuje fiksnom brzinom kroz vakuum svemira, što naučnici dublje gledaju u univerzum, to presreću svetlost udaljeniju i vide dalje unazad u vremenu. Da bi uočili crnu rupu, astronomi su skenirali nebo sa dve infracrvene kamere - JVST-ovim srednjim infracrvenim instrumentom (MIRI) i bliskom infracrvenom kamerom - i koristili ugrađene spektrografe kamera da razbiju svetlost na njene komponente frekvencije.

 

Dekonstruišući ove slabe odsjaje koje su poslate iz najranijih godina univerzuma, pronašli su neočekivani skok među frekvencijama sadržanim u svetlosti - ključni znak da je vrući materijal oko crne rupe sijao slabe tragove radijacije širom univerzuma.

 

Kako su se crne rupe tako iznenada formirale širom našeg mladog Komosa ostaje misterija. Astronomi su i dalje u potrazi za još mlađim, hipotetičkim „primordijalnim“ crnim rupama, koje su nastale vrlo brzo nakon — ili, prema nekim teorijama, čak i pre — Velikog praska. Ali do sada, oni ostaju neuhvatljivi.

 

***

Komentar

***

 

 

 

JVST je oko 100 puta osetljiviji od prethodnih teleskopa, kao što je Habl, u detekciji infracrvene svetlosti, dela spektra koji se koristi da se vide najudaljeniji objekti za ove dve godine već nam je dao nekoliko zapaljujućih oktkrića, ovo najnovije nam sugeriše – da su crne rupe i galaksije rasle zajedno.

Ovo bi išlo u korist napuštenoj hipotezi takozvanih primordijalnih crnih rupa koje su nastale tokom kosmičke inflacije, perioda širenja svemira bržeg od svetlosti koji se dogodio delić sekunde nakon velikog praska. Ovo bi preokrenulo pretpostavljeni redosled igre, u kojem su galaksije prvo došle, a zatim crne rupe počele da rastu u njima. Primordijalne crne rupe bi bile efikasno utkane u kosmos od samog početka. Uzgred: Na horizontu događaja, gravitacija je toliko žestoka da je svetlost savijena u savršenu petlju oko crne rupe, što znači da biste, ako biste stajali tamo, mogli da vidite svoj potiljak. U Ajnštajnovoj teoriji opšte relativnosti - ne zna se šta se nalazi iza horizonta događaja, tu se sugeriše da bi u centru crne rupe gustina postala beskonačna, stvarajući gravitacionu singularnost. Ovaj raskid u prostor-vremenu ne bi imao „gde“ – bio bi izvan domena konvencionalnih zakona fizike. Ali da li takve singularnosti zaista postoje u priordi? Da li stvarno postoji "špagetizacija"(?) - efekat špageta -  je Hokingov metaforički opis deformacije objekta koji dolazi veoma blizinu crnoj rupi. Crne rupe su toliko masivne da gravitacija koja izlazi iz njih ne samo da zarobljava objekte, već ih i deformiše kroz plimne sile: pošto se gravitaciono privlačenje povećava sa smanjenjem udaljenosti, jače sile deluju na strani objekta okrenutom ka crnoj rupi nego na strani daljoj od nje. Ovo izdužuje objekat. U isto vreme, objekat je sabijen u tangencijalnom pravcu jer su privlačne sile koje deluju na različite delove objekta usmerene ka istom centru mase.

 

Zora Stokić

12.12.2023.