Svečano obeležen početak radova na izgradnji BIO 4 kampusa

 

 

VESTI Autor: FoNet 27. dec 202319:11 TANJUG/VLADIMIR ŠPORČIĆ

 

 

Predsedik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da će izgradnja BIO 4 kampusa doneti prednost Srbiji u odnosu na ostale zemlje regiona, kada je reč o nauci.

Nije sramota ne znati, ali je sramota da ništa nismo naučili i sada shvatam značaj BIO 4 kampusa, rekao je Vučić na koktelu kojim je obeležen početak izgradnje objekta.

Znanje je moć i nema ništa važnijeg od toga, a ljudi su ti koji prave razliku, kazao je Vučić i dodao da Srbiji nedostaju ljudi u svakoj oblasti.

On je naveo da će od naredne godine plate u javnom sektoru biti veće za 10 odsto i dodao da se mora pronaći način da se nagrade ljudi koji se bave naukom.

Ministarka nauke i tehnološkog razvoja Jelena Begović izjavila je da se posle dve godine napornog rada večeras obeležava početak radova na izgradnji BIO 4 kampusa, projekta koji menja Srbiju.

To je najveće pojedinačno ulaganje u nauku u Srbiji i regionu, istakla je, dodajući da BIO 4 označava biomedicinu, biotehnologiju, bioinformatiku i biodiverzitet.

Begović je rekla da kampus obuhvata sedam fakulteta, devet najboljih instituta, poslovni park za odeljenja za istraživanje i razvoj velikih kompanija i startape.

Kampus čine ljudi i već sada znamo da će tu raditi više od 1.000 doktora nauka i da će se školovati 4.000 studenata, navela je.

U prvoj fazi će biti izgrađeno oko 157.000 kvadrata, a ukupna procenjen investicija Srbije iznosi 450 miliona evra, uključujući zemljište, projektovanje, izgradnju i opremu, rekla je Begović i dodala da je useljenje planirano 2026. godine. Premijerka Srbije Ana Brnabić, Begović i predsednik parlamenta Vladimir Orlić presekli su tortu u obliku zgrade BIO 4, čime su označili početak radova na izgradnji tog objekta.

 

 

***

Komentar

***

 

 

Bacanje prašine u oči našim lakovernim ljudima koji su za 33 godine vraćeni na nivo naših dalekih predaka koji su živeli u Osmanskom carstvu. Bacanje prašine u oči strancima sa Zapada, da ne vide da ste u kulturi, školstvu, naucu uradili ono što je Pol Pot uradio u Kambodzi. Nauka i prosveta su 33 godine tretirana kao nešto što je veoma štetno po vlast, pa su puštene niz vodu. Umesto naučnika proizvodite poslušnike - vama je uspelo da proizvedete "naučnika koji nema kritičko mišljenje" tj "drveno-gvožđe". Umesto da nadoknadimo vekove atavizma i učimo od onih koji su imali vekove kontinuiteta u kulturi, kao na primer česi, za 33 godine je i ono malo što smo stvorili od Karađorđa i Miloša Obrenovića doživelo je involuciju.

 

 

*

 

 

Školu je Kamenski iz ruku crkve dao u ruke državi. Engleska,Švedska, Holandija pozvale su čeha Jana Komenskog (1592—1670) da im reformiše školski sistem. On je osmislio sistem koji se koristi i danas: školska god, školska nedelja, radni dan, nastavni čas, raspust i odmor, razred, ocenjivanje na kraju god, disciplinu itsl. Osnovn nastave čini – "zlatno  pravilo"= princip očiglednosti, nastava počinje od posmatranja stvari, a ne od upoznavanja pomoću razuma, gde čula dobijaju veliku ulogu u saznavanju i učenju. Zatim: postupnost (od lakšeg ka težem, od prostog ka složenom, od bliskog ka daljem, od poznatog ka nepoznatom), sistematičnost, učenje mora biti usklađeno sa uzrastom đaka, interesantnost, zanimljivost i prijatnost rada (treba da vlada radost pri učenju, a ne prisila). Učenje mora biti "aktivno" s razumevanjem. Da bi ti rezultati bili trajni neophodno je ponavljanje i uvežbavanje gradiva; vežbe za duh, govor i ruke. Postavlja 2 savremena zahteva školi: neophodnost povezivanja teorijskih i praktičnih znanja i, drugi, povezivanje učenja u školi sa realnim životom. Ne učiti za školu, već za život. Sistem škola: Prva i druga od ovih škola su u svakoj kući, i to je u stvari njegova materinska škola (od rođenja do 6 god). Treća se nalazi u svakom selu i to je škola maternjeg jezika (6-12). Četvrta se nalazi u svakoj provinciji i to je gimnazija (12- 18). Peta škola je svakoj državi i to je akademija (18-24).

 

*

 

A kako izgleda kontinuitet građanske kulture, najlakše je pratiti u muzici  - (a tako je kod njih u svim strukama, pa i u nauci) - pomoću kompozitora u Češkoj (svaki poznati kompozitor u Italiji, Nemačkoj, Francuskoj ima svog "parnjaka" kod čeha) :  Domoslav, Jan of Jenštejn (1348 – 1400), Záviš of Zápy (1350-1411), Jan Čapek, Jan Blahoslav (1523–1571), Jan Montanus (1530–1587), Simon Madelka (1530-1598), Jiří Rychnovský (1545–1616), Jan Turnovský (1550–1606), Pavel  Jistebnický (1560–1616), Bezdružic (1564–1621), Jan Vodňanský (1572–1622), Adam Otradovic (1600–1676), Alberik Mazák (1609–1661), Vejvanovský (1640–1693), Biber (1644–1704), Václav Rovenský (1644–1718), Jan Vojta (1660-1725), Zelenka (1679–1745), Černohorský (1684–1742), Jan Brentner (1689–1742), Šimon Brixi (1693–1735), František Míča (1694–1744), Jan Stamic (1717–1757), František Tůma (1704–1774), Johann Neruda (1707–1780), František Benda (1709–1786), Franz Richter (1709–1789), Gluck (maternji jezik češki) (1714–1787), Benda (1722–1795), Štěpán (1726-1797), Pokorný (1729–1794), Gassmann (1729–1774), Kočvara (1730–1791), Dušek (1731–1799), Brixi (1732–1771), Mysliveček (1737–1781), Stamic (1745–1801), Jiří Linek (1725–1791), Rosetti (1750–1792)......./// i još stotinu imena do ///... Jirásek (rođ 1955), Gemrot (rođ 1957)...!

 

Zoran Stokić

28.12.2023.