Da li smo sami u
svemiru: Fizičar Brajan Koks u Beogradu o crnim rupama i velikom prasku
SCITECH Autor: N1 Beograd 11. mar 202421:48 Printscreen
Mnogi ga nazivaju „licem nauke" - profesor je fizike
elementarnih čestica na Univerzitetu u Mančesteru, dobitnik nagrada za
popularisanje nauke među mladima, a popularnost je stekao i kao voditelj
naučnih emisija o svemiru. Britanski fizičar Brajan Koks stiže premijerno u
Beograd u aprilu, u okviru svoje turneje "Horizonti: Odiseja u svemiru 21.
veka". On vodi publiku na putovanje "do najudaljenijih kutaka
svemira, u supermasivne crne rupe i kroz najnovije teorije o postanku". Iz
Londona za naš program najavio je nastup, koji izvodi uz impresivnu
multimedijalnu scenografiju.
„Veoma sam uzbuđen zbog ove naredne etape turneje, dugo
radimo ovaj šou, skoro dve godine, i počeli smo od velikih arena, ali kako se
odvijala, razgovarali smo sve dublje o temama koje sam pokrenuo i shvatio sam
da više uživam u manjim salama, gde mozemo da diskutujemo o najkompleksnijim,
najdubljim pitanjima svemira.“
„Dakle, u Horizontima postavljam pitanja o tome sta je
priroda prostora i vremena, šta se dešava ako upadnete u crnu rupu, kako je
univerzum nastao, zašto je sastavljen tako da omogućava postojanje života“,
navodi Brajan Koks.
To su duboka pitanja i nemamo odgovore na sva ta pitanja,
dodaje on, ali ono što mu je, kako kaže. zanimljivo jeste da smo poslednjih par
godina, pogotovo kroz studije o crnim rupama, primorani na neki način da
postavljamo ta pitanja o prirodi prostora i vremena.
„Da pričamo o atomima svemira i atomima vremena. I moramo da
razumemo ta pitanja, ako hocemo da razumemo poreklo vremena, i da li univerzum
ima poreklo. Za one koji žele da dodju na moj šou, moram da kažem da ja ne znam
odgovore na sva ta pitanja. Da znam odgovor na pitanje šta je smisao postojanja
karte bi bile skuplje, ali ono čemu se nadam da pružam publici, jeste slika
savremenog naučnog konteksta u okvriu kojeg pokuđavamo da damo odgovore na ta
najteža pitanja.“
„Horizonte bih opisao kao spektakularan, zastrašujuć i
zanimljiv šou“, navodi Brajan Koks.
„Da mogu da imam odgovor na jedno pitanje, odabrao bih da to
bude pitanje za koje mislim da ćemo uskoro i imati odgovor – a to je – da li
smo sami u svemiru. To je veoma duboko pitanje, još to ne znamo, ali imamo niz
misija trenutno, jedna je na Marsu, i počeli smo da dublje istražujemo mesta u
solarnom sistemu gde mislimo da bi mogli da postoje uslovi koji su podržavali
živote ili u prošlosti ili ih podržavaju sada. Zato mislim da je moguće, iako
ne znam to, da u narednih 10 ili 20 godina nadjemo mikrobe ispod površine
Marsa. To bih voleo da znam jer bi to bio odgovor na pitanje da li smo sami u
kosmosu. Drugo pitanje na koje bih voleo da znam odgovor, a teže je pitanje,
jeste da li je veliki prasak poreklo svemira, da li je tada počelo vreme, ili
ako ne – šta se onda desilo pre velikog praska, odnosno – šta je početak, ili
da li je svemir beskonačan, u prošlost kao i u budućnost. To bih voleo da
znam.“
Najrevolucionarnije teorije danas u fizici po njegovom
mišljenju su u vezi sa crnim rupama.
„I o tome govorimo u mojim Horizontima. To je moj glavni
predmet istraživanja. Bilo je velikih paradoksa proteklih decenija o crnim
rupama, recimo šta se događa sa stvarima koje upadnu u crnu rupu, da li su
zauvek izbrisane iz univerzuma, ili prema Ajnštajnovim teorijama idete do kraja
vremena i ako upadnete ne možete nikada da izađete… da li može biti da sve što
upadne u crnu rupu izađe u nekom obliku…“
„Kao poruku mladim naucnicima, rekao bih ono sto govorim
svim mladim ljudima, a to je – studirajte ono što vas zanima. Ako studirate ono
što volite, duboko verujem u to, najverovatnije ćete biti uspešni, a sasvim
sigurno ćete biti srećni i zadovoljni. Mene je uvek zanimala astronomija, to
sam studirao i imao sam sreće da se i zaposlim u fizici, u struci, da
istražujem najdublja pitanja svemira i da budem plaćen za to. U tome je lepota
nauke, istina je da ako studirate nauku dobijate korisne veštine, ali svakako
treba to da radite ako želite da istražujete tajne i najdublja pitanja postanka
sveta“, poručio je naučnik.
***
Komentar
***
"Odrubio je
jaganjcima glave, pa bežao sa sekirom!"
"STARIJI BRAT MU JE SILOVAO SESTRU!" Oglasio se
vlasnik imanja na kojem je dečak (13) pobio životinje: "Odrubio je
jaganjcima glave, pa bežao sa sekirom!"
Blic, 12.03.202415:22
Dečak M.Ž. (13) koji se sumnjiči da je u ponedeljak ujutru
sekirom sekirom ubio 12 jaganjaca u toru komšije Predraga Tadića i ranije je
bio privođen i to zbog krađa.
Predrag Tadić, vlasnik imanja i životinja rekao je da je
dečak M.Ž. brutalno odrubio glave njegovim jaganjcima.
- Ušao sam to jutro u tor i ugledao horor prizor. Jaganjci
su bili mrtvi, nekima su falile glave, neke životinje su još bile žive, ali
teško ranjene. Mislio sam da su mi šakali upali u tor, ali sam tek onda video
M.Ž. kako beži sa sekirom i shvatio da je on ogovoran za taj krvavi pir - kaže
Tadić za Informer.
Prema njegovim rečima odmah je pozvao policiju koja je ubrzo
došla u njegovo domaćinstvo.
- Policajci su brzo identifikovali, locirali i uhapsili M.Ž.
Pokazao im je gde je sakrio sekiru kojom je pobio ovce. Znate li šta je uradio
posle masakra? Posle toga je otišao u prodavnicu i pravio se kao da se ništa
nije desilo - navodi utučeni vlasnik imanja.
Inače, kako kaže, M.Ž. sa svojim sestrama i majkom živi u
kući koju mu je on sa svojom suprugom ustupio na privremeno korišćenje.
- Ta porodica je rasturena. Njegov stariji brat je na
izdržavanju zatvorske kazne jer je silovao svoju sestru. Jednom je u školu
doneo nož, navodno jer su ga deca maltretirala. Pre dve nedelje je nestao i ceo
dan nismo mogli da ga nađemo. Na kraju je, nešto pre ponoći, došao kući sa
džepovima punim puščanih patrona. Užas - naglašava Predrag Tadić.
Podsetimo, ovaj zločin desio se u ponedeljak, a otkrio ga je
lično vlasnik ovaca koji je krenuo da obiđe stado. Ono što je, prema njegovim
rečima, zatekao u toru bilo je gore od horor filmova. Dvanaest mrtvih jagnjića
ležalo je u lokvi krvi.
U međuvremenu na društvenim mrežama je objavljen i snimak iz
tora na kome se vide zaklani jaganjci, odrubljene glave, krv...
S obzirom da dečak još nema 14 godina, o događaju je
obavesteno nadležno tužilaštvo u Pančevu.
Brian Edward Cox je više puta
rekao da je kada je imao 12 godina knjiga Karla Sagana "Kosmos" bila ključni faktor koji ga je inspirisao da
postane fizičar.
Engleski astronom Patrik Mur i
prirodnjak Ser Dejvid Atenboro predali su
štafetu Brian Edward Cox-su kao prirodnom nasledniku naučnih programa BBC.
Duga je to tradicija, višecentričnog društvo (sa empiriskom kulturnom matricom
tge je težište na onome što ste URADILI a ne na onome šta govorite): kralj,
aristokratija, crkva, gradovi – parlamentarizam, građansko društvo i liberalizam
– a to je sve zajedno omogućilo naučne revolucije, industirske i &. Počev od pradede-nauke Roberta Grosetesta (1168–1253)
(savremenik Džingis-kana, Svetog Save, Aleksandra Nevskog), kancelara
Oksfordskog univerziteta (1215/21) koji je unapredio sholastičku analitiku,
fiziku, etiku, uveo indukciju i verifikaciju kao metod dolaženja do istine. A bilo
je čak i muzičara-astronoma: Vilijam Heršel (iz porodice muzičara) prvobitno muzičar,
dirigent, kompozitor i astronom koji je 1781. otkrio novo nebesko telo, u prvi mah se nije znalo da li je to kometa ili
planeta. Za otkriće "Urana" engleski kralj Džordž III dodelio mu je
doživotnu platu.
*
Discography Brian Edward Cox:
Dare – Out of the Silence (1988)
Dare – Blood from Stone (1991)
D:Ream – D:Ream on Volume 1 (1993)
D:Ream – In Memory Of... (2011)
*
Herschel je započeo svoj profesionalni muzički život kao
oboista u puku Hanoverske garde. Pored oboe, svirao je violinu i čembalo a
kasnije i orgulje. Komponovao je brojna muzička dela, uključujući 24 simfonije
i mnoge koncerte, kao i crkvenu muziku. Evo njegove simfonije No. 8:
https://www.youtube.com/watch?v=7BehLlyqYk8
William Herschel (1738-1822) - Sinfonía para cuerdas nº 8 en
Do menor
Zoran Stokić
12.03.2024.
Нема коментара:
Постави коментар