Francuski stručnjaci skenirali čuvenu Paganinijevu violinu

 

 

LIFESTYLE Autor: Hina 12. mar 202411:30 JEAN-PHILIPPE KSIAZEK / AFP

 

 

Violina, koju je 1743. godine napravio čuveni instrumenata Đuzepe Bartolomeo Gvarneri del Gesu, sada se samo povremeno donosi da bi je svirali vrhunski svetski muzičari.

 

 

Francuski stručnjaci su tokom vikenda rendgenskim zracima skenirali čuvenu Gvarnerijevu violinu koju je svirao italijanski kompozitor i virtuoz Nikolo Paganini u 18. veku, nadajući se da će otkriti tajnu njenog magičnog zvuka.

 

Omiljeni muzički instrument virtuoza iz Đenove u Italiji, nazvan ‘Il Cannone’ (top), postao je vlasništvo njegovog rodnog grada nakon njegove smrti 1840. godine.

 

Violina, koju je 1743. godine napravio čuveni instrumenata Đuzepe Bartolomeo Gvarneri del Gesu, sada se samo povremeno donosi da bi je svirali vrhunski svetski muzičari.

 

Stručnjaci iz Evropskog instituta za sinhrotronsko zračenje (ESRF) u Grenoblu skenirali su instrument i ustanovili da je i dalje u veoma dobrom stanju uprkos znacima habanja i neizbežnim malim oštećenjima izazvanim godinama.

 

„Mikropukotine ima, ali na njima nema potrebe da se interveniše. Violina je u dobrom stanju“, rekli su stručnjaci.

 

Dodajući da je to izuzetan instrument kada je u pitanju kvalitet zvuka. Nadamo se da će nam nova otkrića pomoći da bolje razumemo tajnu tog magičnog zvuka“, rekao je Pol Taforo iz ESRF-a.

 

Luiđi Paolasini iz ESRF-a, koji je bio zadužen za realizaciju projekta, rekao je da je violina osigurana na 30 miliona evra i da je prevezena iz Đenove u Grenobl na ispitivanje. ESRF laboratorija je jedna od najboljih svetskih radionica za popravku i restauraciju predmeta istorijskog kulturnog nasleđa.

 

Funkcioniše kao džinovski mikroskop koji „snima” položaj i kretanje atoma u kondenzovanoj i živoj materiji i otkriva strukturu materije u svoj njenoj lepoti i složenosti.

 

Pruža neprevaziđene mogućnosti naučnicima u istraživanju materijala i žive materije u veoma širokom spektru oblasti: hemija, fizika, arheologija i kulturno nasleđe, strukturalna biologija i medicinske primene, nauke o životnoj sredini, informacione nauke i nanotehnologija.

 

 

***

Komentar

***

 

 

Najtradicionalnija oblast virtuoznosti u naše vreme ostao je klavir sa virtuozima: Rubinštajn, Arau, Rihter, Horovic...To je eho prve polovine 19 veka - "virtuoznost" se počela vezivati za tehničke veštine izvođača - na primer, visok tempo sviranja, "teški" akordi, veliki skokovi, puna upotreba opsega. Naravno prvo je morao da nastane - solistički koncert (solista naspram orkestra); muzički instrumenti su takođe poboljšavani, što je omogućilo da se od instrumenta dobije više. Konstrukciju su odlikovale razne invencije, koje su pojačavale zvuk i povećavale brzinu uzastopnih tonova. Paganini je bio virtuoz na violini, Talberg,  List i Šopen virtuozi na klaviru (Listove - Études d'Exécution Transcendante - traže virtuoza). Zapravo kada je dvor prestao da finansira  muzičare – oni su morali na tržište, kada je muzika posajala zabava za građane, kada je čovek postajao mera svih stvari umesto Boga - sve je to bilo plodno tle za pojavu virtuoza. Ali izvorno "virtuoz" je bio "uvaženi" član  balističkih stručnjaka, inženjera, topčija i stručnjaka za mehaniku i dinamiku koji su nastali u 17. veka kao odgovor na širenje baruta u Evropi; odatle se termin širio da označi - poštovane osobe - u intelektualnom i umetničkom polju; termin se širio a značenje mu se sužavalo! U baroku težište je bilo na "kompozitorima - teorijskim virtuozima" koji su bio u stanju da pred publikom variraju, "improvizuju" a vremenom se težište pomerilo na "virtuoza izvođača"!

 

https://www.youtube.com/watch?v=8afjsRWN0S4

Michel Blavet (1700-1768) - Concerto à 4 parties

*

https://www.youtube.com/watch?v=6o8i6ne7D8E

Liszt - 12 Études d’exécution transcendante (Audio+Sheet) [Cziffra]

 

Zoran Stokić

13.03.2024.