Užice i zvanično Prestonica kulture Srbije

 

KULTURA Autor: N1 Beograd 21. mar 202422:11 Ministarstvo kulture//Dario Konstantinović

Svečanom ceremonijom u okviru programa "Praznik svetlosti" na Trgu partizana, Užice je od večeras i zvanično postalo Prestonica kulture Srbije za 2024. godinu, navodi se u saopštenju Ministarstva kulture.

Nacionalnu prestonicu kulture otvorila je potpredsednica Vlade i ministarka kulture Maja Gojković i istakla da kultura pripada svim njenim građanima podjednako, a da je projekat Prestonica kulture Srbije jedan od najvažnijih koraka u ispunjenju tog cilja. Dodala je da je ovo veliki dan za Užice i Zlatiborski okrug, naročito ako imamo u vidu da su kultura i umetnost ovog prelepog dela naše zemlje prepoznatljivi širom sveta, navodi se u saopštenju

„Pred Užičanima je jedna više nego zanimljiva godina, ispunjena mnogobrojnim i kvalitetnim kulturnim programima i sadržajima. Ne sumnjam da će Užice kao Prestonica kulture uspeti da ispuni sva očekivanja i ispiše nove stranice u bogatoj istoriji grada, baš kao što je to učinio Čačak kao prva nacionalna prestonica kulture“, rekla je Gojković

Gojković je naglasila da je Srbija danas značajno drugačija zemlja nego što je bila pre nešto više od jedne decenije, a da su promene na bolje vidljive u svim segmentima društvenog života, tako i u kulturi.

„Takvom napretku u velikoj meri doprinela je decentralizacija kulture, kao jedan od najvažnijih principa kulturne politike, na kome čvrsto insistiram od prvog dana kada sam stupila na ovu dužnost“, istakla je Gojković.

Kultura, kako je Gojković rekla, mora da pripada svima, jer je to njena priroda.

„I zato, zbog slavnih predaka i bogate tradicije, zbog Užica i svih drugih gradova širom Srbije, izuzetno je važno što smo uspeli u tome da kultura pripada svim njenim građanima podjednako. Jedan od najvažnijih koraka u ispunjenju tog cilja upravo je projekat Prestonica kulture Srbije, na koji sam posebno ponosna“, istakla je Gojković.

Prema njenim rečima, Srbija je, na sreću svih nas, oduvek imala značajne kulturne centre u takozvanoj unutrašnjosti, iz kojih su potekla neka od najvećih imena naše istorije i kulture.

 „Jedno od takvih važnih središta je i Užice, koje je iznedrilo velike umetnike kao što su Milutin Uskoković, Maga Magazinović, Mihailo Milovanović, Ljubinka Dobrijević ili Stiv Tešić, da pomenem samo neke. Uz to, ovde se odigravaju brojne manifestacije koje decenijama unazad imaju vidljivo mesto na kulturnoj mapi Srbije i Evrope. Među njima i dešavanja u čarobnom Drvengradu nedaleko odavde, koji je, zahvaljujući briljantnoj zamisli svog osnivača profesora Emira Kusturice, postao kultno mesto ljubitelja filma i muzike, na kome se susreću sva magija umetnosti i nepregledna lepota prirode“, ukazala je Gojković.

Gojković je podsetila da, kada god se govori o Užicu, mora se spomenuti jedinstveno kulturno nasleđe ovog kraja, u kome dominira Stari grad, srednjevekovno utvrđenje sa koga se grad vidi najlepše i najbolje.

„Njegova istorija ujedno je istorija grada – rasli su i razvijali se zajedno, povremeno padali da se podignu još uspravniji i dostojanstveniji, da bi danas, zahvaljujući zajedničkom delovanju lokalne samouprave i Vlade Republike Srbije, Stari grad ponosno stajao nad Užicem kao najverniji svedok proteklog vremena i biser kulturne baštine ovog dela naše zemlje“, naglasila je Gojković.

Ističući da je od svog početka ideja vodilja projekta da nosilac prestižne titule Nacionalne prestonice kulture u najboljem svetlu predstavi svoje kulturno nasleđe i savremeno stvaralaštvo, Gojković je ukazala da je Užice važan grad za srpsku istoriju i kulturu i da je zato i za njega i za čitav ovaj kraj, ali i za celokupnu kulturnu scenu naše zemlje, dragoceno to što će posetioci imati priliku da uživaju u sadržajnom i autentičnom umetničkom programu.

„Na prvom mestu zbog toga što kultura hrani dušu, svakodnevicu čini uzbudljivijom i lepšom i u velikoj meri poboljšava ukupan kvalitet života u zajednici. U tom smislu, verujem da će među ponuđenim sadržajima svaki posetilac uspeti da za sebe pronađe mnoštvo onih koji zavređuju i zaokupljuju pažnju, inspirišu i čine da se i sam oseća kao deo jedne dobre vizije i uspešnog poduhvata. Tome će doprineti i to što će grad dobiti kulturni centar namenjen deci i Muzej keramike, čime će prvi put institucionalno biti prikazana grana umetnosti po kojoj je ovaj kraj nadaleko poznat“, pojasnila je Gojković.

Gojković je dodala da se u Užice, od kada postoji, dolazilo kod gostoprimljivih domaćina, vrednih i nadasve duhovitih ljudi, kako bi se uživalo uz mnogobrojne gradske priče i anegdote, navodi se.

„Za nas koji se kulturom bavimo i za nju živimo, prvenstveno se dolazilo zbog bogatog kulturnog života i njegovih blagodeti za pojedinca i društvo. Sigurna sam da će titula Prestonice kulture Srbije dati snažan podsticaj daljem razvoju kulture i umetnosti u čitavom zlatiborskom kraju, što i jeste jedan od glavnih ciljeva ovog projekta koji sam kao ministar pokrenula“, poručila je Gojković.

Proglašavajući otvorenom Nacionalnu prestonicu kulture, Gojković je Užičanima poželela uspešnu godinu kulture, da zasija punim sjajem, da „svi zajedno u svet pošaljemo najlepšu sliku ‘Ere kulture’ i da uživate u svemu dobrom što kultura ima da pruži“.

Umetnički koncept ovogodišnjeg projekta Prestonica kulture Srbije razvijen je pod motom svetlosti, duboko utemeljenim u lokalnoj tradiciji i činjenici da je Užice među prvima u Evropi imalo hidrocentralu, zasnovanu na principima Nikole Tesle. Programski sadržaji biće realizovani pod sloganom „Era kulture“, kroz četiri tematske oblasti, koje obuhvataju kulturno-istorijsko nasleđe i savremene umetničke prakse i perspektive u duhu Strategije razvoja kulture grada Užica („Lučonoše“, „Pla(e)menite baklje“, „Šarena svetla reflektora“ i „Sajber era“).

 

***

Komentar

***

 

Izvorno - kultura (lat. colere), što je značilo: nastanjivati, uzgajati, štititi, poštovati. Kod nas su zanemarini - primarni elementi kulture (pogled na svet, norme, etike, empatije...) već je težište na – sekundarnoj - tzv elitnoj kulturi (visoka moda, muzejska umetnost, film, muzika...). Kako mislimo, šta možemo razumeti, kako tumačimo stvarnost, kako postupamo da bismo preživeli, kako, na pr, vozimo kola ili kakav nam je kvalitet života i tsl  – određuju primarni elemnti kulture tako što se instrumentalizuju u sociološke mreže tradicije koja stvara naša iskustva, opažanja, asocijacije, osećanja, sećanja, našu  orijentaciju u društvu. Pomoću kulture preživljavamo, ona razvija empirijski način dolaženja do istina. Svi vide da naša vlast i njena elita umesto empirijske istine koristi surogat - apsolutne istine autoriteta - harizmatskog vođe (despota); istina je ono što on kaže, ostali su tu da slušaju, da se pokoravaju, diveći se i strepeći, istovremeno. Beživotni anahronizam!

Zoran Stokić

23. 03.2024.