Dokazano: Azijski
slonovi sahranjuju svoje mrtve
LIFESTYLE Autor: CNN, N1 Beograd
14. mar 202411:49 Nuttaya Maneekhot/shutterstock_
Istraživači u Indiji su po prvi
put uspeli da dokažu da azijski slonovi sahranjuju mrtve mladunce. Pet mrtvih
slonića pronađeno je zakopano na leđima, u odvodnim kanalima u baštama čaja u
severnom Bengalu.
Iako je poznato da afrički
slonovi sahranjuju mrtve, ovo je prvi put da je to ponašanje dokumentovano kod
azijskih slonova, rekao je za CNN u sredu autor studije Akašdip Roj, istraživač
na Indijskom institutu za naučno obrazovanje i istraživanje (IISER).
Sahranjeni slonići pronađeni su u
oblastima gde se nalaze šume i poljoprivredna zemljišta kao što su bašte čaja,
rekao je Roj.
Krda slonova koriste staze kroz
bašte čaja na svojim putovanjima, dodao je on.
U prošlosti su slonovi uglavnom
boravili u šumama, ali poslednjih decenija sve su prisutniji i u područjima gde
ima ljudi, rekao je Roj.
Slonovi ne sahranjuju svoje mrtve
u selima zbog velike verovatnoće da će ih ljudi uznemiravati, pa su zato
kanali u čajnim baštama „savršeno mesto“ za sahrane, objasnio je on.
„Kada sahranjuju svoje najbliže,
slonovi drže trup nogama ili surlom, samo tako mogu da zgrabe leš“, rekao je
Roj, koji je dodao da je slonovima najlakši način da polože telo u jarak, a
zatim ga prekriju blatom.
***
Komentar
***
Ugrubo postoje dve "životne strategije"
preživljavanja. Neki organizmi (npr. slonovi, ljudi) daju malo potomaka, o
kojima se brinu - pomoću složenih obreda -
i stvaraju tako velike šanse za preživljavanje. Mi ih nazivamo
K-stratezima. Drugi se brzo razmnožavaju, ali osim ako nisu odgajani u pravom
okruženju, većina potomaka ne preživi do odraslog doba. Takve vrste se
nazivaju R-stratezi. Obe metode mogu biti favorizovane evolucijom: životinje sa
malo potomaka mogu da troše vreme na negovanje i zaštitu, uveliko
povećavajući svoje šanse za preživljavanje, a sa druge strane, životinje sa
mnogo potomaka ne moraju da troše toliko energije na brigu o svojim mladimai
starima i samim tim imaju više energije da obezbede dalji opstanak i
reprodukciju. Koja strategija je poželjna, bolj, zavisi od mnogih okolnosti. Treba naglasiti
da se, osim u ekstremnim slučajevima,
ovi pojmovi koriste kao relativni.
@Crni Pera Zastupate antropocentizam; ne odgovara činjenicama. Procenju se da na - 1 čoveka - postoji 200 miliona insekata! Na pr., u amazonskoj prašumi postoji 3,2 x 10 na 8 jedinki insekata po jednom hektaru. Sve u svemu svet insekata je svet VELIKIH BROJEVA. Njihova ukupna biomasa bi bila 300 puta veća od ljudske biomase, četiri puta je veća od biomase kičmenjaka.
Slovo "R" je matematički simbol za stopu reprodukcije. R-strateg je organizam koji u svojoj životnoj strategiji stavlja veći akcenat na reprodukciju dok su kvalitet i konkurentnost potisnuti u drugi plan. Tipična R-strateg je – "maslačak" (rod Tarakacum). Organizmi koji pokazuju R-strategiju kreću se od bakterija i dijatomeja, do insekata i trava, do različitih semelorodnih glavonožaca i malih sisara, posebno glodara. R-strateg kod životinje znači relativno mnogo mladih i smanjenu brigu o njima, pokretljivost potomaka da bi pronašli i brzo zauzelo pogodno stanište. Biljke rastu na staništima sa velikim količinama hranljivih materija, energije i vode. R-stratege karakteriše veliki kapacitet za reprodukciju (mnogo semena sa samo min rezervi), brza klijavost, kratak životni ciklus i malo biomase. Na pr, "beli merlin" (Chenopodium album) proizvodi desetine hiljada sićušnih semenki sa malo hranljivih materija.
Slovo
"K" je matematički simbol za nosivost sredine, odnosno maksimalan
udeo preživelih jedinki. Slon (kao i ljudi) ima samo nekoliko mladih u divljini, ali se o
njima pažljivo brine celo stado.
Zoran Stokić
14.03.2024.
Нема коментара:
Постави коментар