Revolucionarni
poduhvat: Čoveku presađen bubreg genetski modifikovane svinje
ZDRAVLJE Autor: N1 Beograd,
Njujork tajms 21. mar 202415:01 Bubreg, transplantacija, doniranje organaFoto:
Shutterstock/Luuuusa
Bostonski hirurzi presadili su
bubreg iz genetski modifikovane svinje u 62-godišnjeg muškarca, što je prva
takva procedura. Ukoliko bude uspešna, to će značiti nadu za stotine hiljada
Amerikanaca čiji bubrezi su otkazali.
Kako piše Njujork tajms, za sada
su znaci obećavajući. Novi bubreg je počeo da izlučuje mokraću nedugo posle
operacije prošlog vikenda, a stanje pacijenta nastavlja da se poboljšava, prema
lekarima u Opštoj bolnici u Masačusetsu. On se već kreće hodnicima bolnice i
mogao bi da bude otpušten uskoro.
Pacijent je crnac, a ova procedura
bi mogla da bude posebno značajna za crne pacijente, među kojima ima veliki
broj onih kojima su bubrezi otkazali.
Novi izvor bubrega „mogao bi da
reši nerešivi problem na ovom polju – neodgovarajući pristup pacijenata iz
manjinskih zajednica transplantaciji bubrega“, rekao je Vinfred Vilijams,
pomoćnik šefa nefrološkog odeljenja u bolnici u Masačusetsu i nefrolog.
„Ukoliko bubrezi iz genetski
modifikovanih životinja budu mogli u većem broju da se presađuju, dijaliza će
„postati suvišna“, smatra doktor Leonardo Rijela, koji je i medicinski direktor
za transplantaciju bubrega u bolnici u Masačusetsu.
Više od 800.000 Amerikanaca ima
bubrege koji su im otkazali i ide na dijalizu, što je procedura kojom se čiste
otrovi iz krvi.
Više od 100.000 njih čeka na
transplantaciju bubrega od živog ili mrtvog ljudskog donora.
Takođe, desetine miliona
Amerikanaca imaju hroničnu bolest bubrega, koja može da dovede do otkazivanja
tog vitalnog organa.
Hiljade pacijenata umire godišnje
dok čeka na bubreg, jer postoji akutni nedostatak organa.
Svake godine se obavi samo 25.000
transplantacija bubrega.
Ksenotransplantacija, ugradnja
životinjskih organa u čoveka, decenijama se predlaže kao moguće rešenje koje
može da učini bubrege dostupnijim onima kojima su potrebni.
Međutim, ljudski imuni sistem
odbacije strano telo, što može izazvati komplikacije opasne po život, a
stručnjaci upozoravaju da bi do dugotrajnog odbacivanja moglo da dođe i kada su
donori veoma kompatibilni sa pacijentom.
Poslednjih godina, naučni napredak,
uključujući uređivanje gena i kloniranje, približio je ksenotransplantate
stvarnosti, što je omogućilo modifikaciju životinjskih gena kako bi se organi
učinili kompatibilnijim i da se smanji verovatnoća da će ih imuni sistem
odbaciti.
Bubreg je došao od svinje koju je
modifikovala biotehnološka kompanija eGenesis, koja je uklonila tri gena
uključena u potencijalno odbacivanje organa. Pored toga, sedam ljudskih gena je
ubačeno da bi se poboljšala ljudska kompatibilnost. Svinje nose retroviruse
koji mogu zaraziti ljude, a kompanija je takođe deaktivirala patogene.
***
Komentar
***
Imaju velike biološku sličnosti
sa ljudima - metabolički proces i tsl. -
kao i visoku genetsku analogiju: ljudski genom se sastoji od 3,5
milijardi bp, genom svinje od 3,0 milijardi bp; Kod svinja je identifikovano
21.630 gena koji kodiraju proteine, kod ljudi 20.310. Svinje su inteligentne
životinje. U poređenju sa ljudskom inteligencijom, mačke i psi – su sličnog
nivoa inteligencije kao dvogodišnje dete, ali svinje imaju ekvivalentne kognitivne
sposobnosti kao trogodišnje dete. Svinje su, na pr, mogle da protumače sliku u
ogledalu kako bi pronašle činiju za hranu.
Mogle su da "shvate" - da se vide u ogledalu - i da koriste
ove informacije da reše svoj problem pronalaženja hrane. Sposobnost prepoznavanja slike o sebi, poznata kao
samoprepoznavanje, postoji samo kod najinteligentnijih vrsta na svetu. Prvaci su
u rešavanju problema, najbrže nauče nove rutine, mogu da izvode trikove vredne
cirkusa: preskaču obruče, klanjaju se i stoje, rotiraju se i prave reči slične
zvukovima na komandu, razvlače ćilime, čuvaju ovce, zatvarajte i otvarajte
kaveze, čak su u stanju da igraju i video igrice. Emotivne su empatične i
društvene životinje.
Zoran Stokić
22.03.2024.
Нема коментара:
Постави коментар