Badnji dan: Koji se običaji vezuju za ovaj praznik?

 

LIFESTYLE Autor: N1 Beograd 06. jan 202407:15 Shutterstock

 

Badnji dan po julijanskom kalendaru proslavlja se 6. januara, dan uoči pravoslavnog Božića 7. januara. Naziv Badnji dan je dobio po badnjaku koji se na taj dan seče i pali.

Badnji dan i Božić su nerazdvojni, ne samo zato što dolaze jedan posle drugog, već i zato što se dopunjavaju shvatanjima i običajima koje narod vezuje za njih.

Badnji dan je poslednji dan božićnog posta. Dan koji mu prethodi je Tucindan, a sam sutrašnji dan je dan praznika Božića.

Poreklo praznika

Mnogi običaji vezani za ovaj dan sasvim su paganski, mada je crkva pokušala da im da hrišćansko obeležje. Običaje oko Badnjeg dana su Srbi nasledili od svojih predaka i i dalje ih održavaju. Za badnjak se seče grana hrasta, koji je kod Slovena oduvek bio sveto drvo.

Badnji dan je pun rituala i simbolike, živopisnih radnji i svi su oni povezani sa porodičnim kultom i kultom ognjišta.

Narodni običaji oko Badnjeg dana su zaista stari i do danas se dosta običaja izgubilo ili zaboravilo. U različitim krajevima, običaji se umeju razlikovati u nekim elementima, a u mnogim krajevima se dosta običaja izgubilo. Kombinacija toga doprinosi velikim razlikama u običajima od kraja do kraja i od sela do sela. Ipak, i pored tolike raznovrsnosti i razlika, ipak postoji i dosta zajedničkih običaja koji su vrlo slični, kao i sećanje na neke običaje koji se više ne rade ali postoji sećanje da se u nekom selu nekada i to radilo pre nego što se to napustilo.

Shutterstock / Danilo Misic

Paljenje badnjaka

Loženje badnjaka je u vezi sa ognjem i ognjištem. Loženje badnjaka je središnji element simbolike rađanja novog sunca, jer je i Badnji dan odmah posle kratkodnevnice.

Mladi hrast je spaljivanjem davan ognju radi nove godine, a pregršti varnica bacane u nebo su najavljivale mnogo roda i prinosa.

Kada se domaćin vrati iz šume i donese badnjak tj. badnjake, naslanja ih na kućni zid a tek sa prvim mrakom se badnjak unosi u kuću i stavlja na ognjište.

Unošenje badnjaka i slame

U toku dana, domaćica u jedno sito stavi sve vrste žitarica, suvih šljiva, oraha i jabuka i to sve stoji u vrhu stola gde se večera. Ponegde sito stave pod sto, a ponegde kod ognjišta. Tim žitom posipa se badnjak, slama i polažajnik.

Pred veče domaćin unosi badnjak i slamu u kuću. Kuca na vrata, a kada ukućani pitaju Ko je? odgovara „Badnjak vam dolazi u kuću“. Potom mu domaćica otvara i obraćajući se badnjaku govori „Dobro veče badnjače!“.

 

Domaćin stupajući desnom nogom preko praga unosi badnjak u kuću, i pozdravlja ukućane rečima „Srećno vam Badnje veče“, na šta ga ukućani otpozdravljaju sa „Bog ti dobro dao i sreće imao“, dok ga domaćica dočekuje sipajući po njemu žito iz sita.

Noseći badnjak domaćin obilazi kuću kvocajući kao kvočka, a domaćica i sva deca idu za njim pijučući kao pilići. Domaćin obilazi sve uglove doma bacajući po jedan orah u svaki ugao, što se smatra žrtvom precima. Ostali orasi i lešnici se ostavljaju i u slami ispod stola i najčešće se jedu sa medom. Orahe koji su u uglovima niko ne uzima.

Po unošenju badnjaka, domaćin ili domaćica, unosi slamu i raznosi je po celoj kući, a posebno na mesto gde će biti postavljena večera. Pri tome onaj ko nosi slamu kvoca, a ostali pijuču. Preko slame se postavlja stolnjak jer se služi i jede na podu. Stolice su iznete iz kuće i sedi se na slami.

Posle Božića, tačnije na treći dan Božića (Sveti Stefan), ova slama se nosi u obor, štalu ili ambar, a njome su i obavijali voćke da bi bolje rodile.

Badnja večera je posna trpeza, ali je trpeza bogata. Treba da obiluje jelom i pićem da bi i nova godina bila rodna i puna izobilja. Nekim jelima se pridavao poseban, magijski značaj, koja su i obavezna: med, beli luk (koji ima amajlijsko značenje), pasulj, kupus, riba, voće (orasi, lešnici, jabuke, suve šljive).

 

***

Komentar

***

 

 

 

Već je Hobs primetio da „svet nema konačni  smisao niti svrhu...živimo u besmislenom, haotičnom, nepravednom i apsurdnom svetu. Ideali - istine, dobra, mira, pravde, sreće - nisu ništa drugo do naše dosetke (invencije) - projektovanje naših želja i potreba - na besmislenu, mehanički determinisanu materiju. Potreba nam je neka struktura smisla koja bi nas zaštitila od ovog razornog nihilizma i učinila našu orjentaciju u svetu i buduću egzisteciju podnošljivom“. Potrebo nam je ono što se tradicionalno zove smisao života i orjentacija u stvarnosti. Hrišćanstvo, kao i ostale monoteističke religije su spasonosne iracionalne iluzije. Hrišćanska čuda, očaranost tim čudima, su vezana za ono što je natprirodno, što pripada svetu magije. Duga evolucija usmene tradicije koja je postojala u legendama, mitovima, epu, bajkama, basnama, fantazijama, paganskim pričama. Za drevne ljude je intervencija bogova – bila prihvaćena kao takva. Najvni animistički, antropomorfni Univerzum iz nedefinisane drevne prošlosti. Ugađanje našoj inteligenciji – koja voli jednostavnost; „ništa se ne događa slučajno", „priroda ne čini ništa uzalud“. Ne u božijim, već u "našim" rukama je naša sociološka evolucija.

 

Zoran Stokić

6.01.2024.