Kao Švaba tralala, mlatiti praznu slamu, peta kolona: Naša stvarnost ili samo obične izreke?

 

 

VESTI Autor: Gordana Vaš 28. jan 202418:14 Shutterstock/Ruud Morijn Photographer

 

 

 

Mnoge izreke koje svakodnevno koristimo, a ne znamo često njihovo poreklo, nisu samo jezički zanimljive, već su veoma aktuelne u našem društvu. I to doslovno. Ko mlati praznu slamu, a ko govori ko Švaba tralala, kome je prikačen epitet "peta kolona", a ko ima putera na glavi, živimo li u sapunskoj operi, i zašto se baš tako kaže?

 

„…Je l’ mogu ja sad da se pomerim pa da nacrtam ljudima da vide kako će to da izgleda? Može. I mogu da koristim različite flomastere? Može. …Crvenom ću da crtam autoputeve… U narednih pet godina idemo sa pet hiljada kilometara rekonstrukcije puteva u Srbiji i za to smo izdvojili 900 miliona evra našeg keša“, pričao je 2019. godine predsednik Srbije Aleksandar Vučić, predstavljajući tada svoj „Maršalov plan“ za Srbiju. Nije to bio ni prvi ni poslednji takav plan i ni prvo ni poslednje predsednikovo obećavanje boljeg života.

 

Aleksandar Vučić mape planoviTanjug/AP/Darko Vojinovic

Prošlog vikenda, čini se da je predsednik otišao najdalje u obećanjima, najavivši više novca za tek rođenu decu, još veće plate i penzije, nove škole, vrtiće, puteve, pa će tako, kako je na istom događaju najavila i premijerka Ana Brnabić, 2027. Srbija biti zemlja inovacija i naprednih tehnologija, u kojoj će veštačka inteligencija zameniti 40 odsto zaposlenih, ali, „Srbija je za to spremna“.

 

Za vreme svog mandata, Vučić je predstavio bar tri „Skoka u budućnost“, obećavajući „kule i gradove“, kao i da će nam za dve-tri godine biti bolje. Samo da se malo strpimo. Nešto u stilu Del Boja iz engleske serije „Mućke“: „Sledeće godine u ovo vreme bićemo milioneri“. Ali, nikako da dođe ta sledeća godina.

 

„U okviru tih projekata koje radi država imamo dosta visoku korupciju, deo narodnog bogatstva se odliva u privatne džepove, što dodatno siromaši državu i građane, a na kraju nemamo institucije koje bi izmerile efekte toga što je u međuvremenu urađeno“, kaže novinar Miša Brkić.

 

Da li Vučić, kao što smatra profesor Univerziteta u Novom Sadu Bojan Pajtić, „bajkama skreće pažnju sa strašnog masovnog siromaštva, ogromnih deficita u vladavini prava i katastrofalnog položaja Srbije“.

 

Da li nam Vučić „obećava neispunjenja“, kao što peva pesnik Vladimir Skočajić.

 

Da li stvarno skačemo u budućnost ili mlatimo praznu slamu kao Švaba tralala?

 

Kao Švaba tralala

Kad neko govori dugo i isprazno, ponavljajući stalno jedno te isto, u nas se obično kaže: „Ovaj sve jedno, kao Švabo tralala“, piše istaknuti srpski lingvista i doktor književnih nauka Milan Šipka u svom delu „Zašto se kaže?“

„Uz glavni deo izraza: kao Švabo (ili Švaba) tralala, pored sve jedno, kaže se i sve isto ili uvek isto: Ovaj sve isto (uvek isto), kao Švabo tralala. Ovde može stajati i neki glagol koji svojim značenjem upućuje na dugo trajanje (ponavljati, otegnuti, nastaviti): Ponavlja kao Švabo tralala. Otegao kao Švabo tralala. Nastavio (da priča) kao Švabo tralala. Sve te i druge varijante mogu se čuti u našem svakodnevnom razgovornom jeziku, posebno u komentarima raznih sastanaka, na kojima se obično mlati prazna slama“, navodi Šipka.

 

Ovaj frazem se u našem jeziku upotrebljava skoro već 200 godina, a još ga je Vuk Karadžić čuo u narodu i uneo u svoju zbirku Srpske narodne poslovice (1849), i dao njegovo objašnjenje.

 

Prema njemu, đavo i Švabo su se dogovorili da jedan drugog nose, dokle onaj koji se nosi ne ispeva jednu pesmu. Tako najpre zajaše đavo Švabu, započevši najdužu pesmu koju je znao, a kad je završio, onda Švabo uzjaše đavola, ali umesto pesme, počne da peva „tralala“, i tako je Švabo prevario đavola, koji ga je morao nositi čitav dan, a pesmi ni kraja ni konca.

 

Šipka navodi da je Švaba kod nas pogrdan naziv za Nemce i Austrijance.

 

„U svesti i istorijskom iskustvu našeg naroda Švabe su, pored Turaka, bile vekovni neprijatelj, pa je čudno što se baš Švabi pripisuje tolika domišljatost. Ovo može biti dokaz da je priča inspirisana frazemom, koji je postojao i ranije kao reakcija našeg puka na refrene u nemačkim pesmama, koje nije razumeo i koje je pamtio samo po stalnom ponavljanju“, kaže Šipka.

 

Rekli bismo, vrlo slikoviti prikaz naše realnosti, u koju se valja vratiti posle svih tih skokova u budućnost.

 

Mlatiti praznu slamu

Od „tralala“ nije daleko ni mlaćenje prazne slame, što u našem jeziku označava nešto bezvredno, otrcano, nešto što se odbacuje.

 

Naime, nakon vršidbe žita, kad se izdvoji korisno hlebno zrno, ostaju samo prazni klasovi i sasušene žute stabljike, koje takoreći ne služe ničemu, osim kao prostirka za stoku. Otuda prazna slama i znači nešto bezvredno ili glupo, otrcano i slično, navodi Šipka.

 

Ali, o kakvom mlaćenju je tu reč?

 

U stara vremena žito se vršilo na dva načina – pomoću konja i mlaćenjem, odnosno, oni koji nisu imali konja, svojim rukama su mlatili požnjeveno žito i tako odvajali zrnevlje od klasja. To su obično činili služeći se jednostavnom spravom, koja se zvala mlatilo.

 

Tanjug / AP Photo / Darko Vojinović

Taj posao imao je svoj puni smisao i svrhu, jer se na taj način dobijalo čisto zrno.

 

„Ali, mlatiti po praznom, već ovršenom snoplju, od kojeg je ostala samo slama bez zrnevlja, nema stvarno nikakvog smisla. To je uzaludan posao, bez svrhe. Po tome je onda i nastao ustaljeni izraz mlatiti praznu slamu, koji znači – baviti se nečim beskorisnim, uzalud se truditi, raditi jalov posao, a onda i govoriti uprazno, bez smisla i svrhe, trućati koješta“, piše Šipka.

 

On kao ilustraciju navodi i jednu šalu.

 

Jedan je pitao zašto je na sastancima zabranjeno pušenje, a odgovorili su mu: „Zato što se tu mlati prazna slama, pa se boje da se ne zapali“.

 

Sve u svemu, svedoci smo da se predsednik svakodnevno obraća sa televizija sa nacionalnom frekvencijom, i kad ima i kad nema povoda, bistri mnogobrojne teme, što bi rekli priča radi priče. U pitanju su često obećanja koja se potom ne ostvare u predviđenom roku, poput bolnice Tiršova 2 ili Beogradske autobuske stanice. Rokovi su više puta odlagani, a priča o njihovoj gradnji redovno je potezana pred izbore. Baš kao i mnogo toga drugog, što je ostalo samo prazna priča.

 

„Pratili smo pažljivo pompezno najavljenu konferenciju za novinare predsednika Srbije i posle sat vremena Vučićevog obraćanja sam zaključio da predsednik nije rekao ništa, da je mlatio praznu slamu. Jedino je između redova najavio da će biti referendum o pitanju Kosova. A ni to konkretno. Celokupno obraćanje novinarima je bio izveštaj Vlade Srbije koliko je krava i sadnica poklonjeno na Kosovu i koliko je obezbeđeno gereontoloških domaćica, a konferencija je najavljena kao vrlo važno obaveštenje građanima Srbije o rešavanju statusa Kosova i Metohije“, rekao je još 2018. lider Nove Srbije Velimir Ilić o jednom Vučićevom nastupu.

 

Peta kolona

A u našem javnom prostoru, političari se često časte izrazima poput „izdajnik“, „strani plaćenik“, „petokolonaš“.

 

Ne mali broj puta se to čulo i iz Vučićevih usta, a upućeno je bilo predstavnicima opozicije, za koje je pred poslednje izbore rekao da ne samo da rade protiv njega, već i protiv svoje države, navodeći i da postoji „plan stranih službi“ za svrgavanje SNS.

 

Lešinari, hijene, govnari, bitange, protuve, hohštapleri, barabe, lopovi… samo su deo arsenala uvreda koje su predstavnici režima, na čelu sa Vučićem, upućivali liderima opozicionih stranaka.

 

„Znate, predsednik to govori zato što on u životu nikada ništa nije radio i politika mu je bila jedino zanimanje. Ja danas u 45 godina imam 25 godina radnog staža, van politike“, kazao je predsednik Narodnog pokreta Miroslav Aleksić.

 

A odakle vodi preklo taj omiljeni frazem u srpskoj politici decenijama unazad – peta kolona?

 

Kao i trojanski konj, Pirova pobeda, preći Rubikon, i izraz peta kolona nastao je u vihorima rata.

 

Reč je o Španskom građanskom ratu (1936-1939) između pristalica demokratski izabrane republikanske vlade i pobunjenih fašističkih generala, s Franciskom Frankom na čelu.

 

Uz izdašnu materijalnu i vojnu pomoć tadašnjih fašističkih sila, Musolinijeve Italije i Hitlerovog Nemačkog rajha, pobunjenici su osvojili dobar deo zemlje i ustremili se na glavni grad Madrid, koji je pružao najžilaviji otpor.

 

Trupama koje su opkoljavale špansku prestonicu komandovao je jedan od najistaknutijih fašističkih generala – Emilio Mola (1887-1937). U jeku najžešće bitke on je preko radija braniocima Madrida uputio sledeću poruku:

 

„Četiri naše kolone marširaju na vaš grad, a u odgovarajućem trenutku peta kolona iza vaših vlastitih položaja krenuće u napad.“

 

Malo je poznato da je još za vreme Španskog građanskog rata, upravo dok je nastajao sam izraz o kome je ovde reč, napisana i drama Peta kolona. Njen autor je američki pisac Ernest Hemingvej, tada ratni reporter u Španiji.

 

U toku Drugog svetskog rata (1939-1945), koji je, u izvesnom smislu, bio nastavak građanskog rata u Španiji, „petom kolonom“ nazivani su saradnici okupatora i oni koji su, delujući iznutra, podrivali odbranu napadnutih zemalja (Norveške, Belgije, Francuske, Jugoslavije i drugih).

 

Zanimljivo je da je kod nas svojevremeno, pored peta kolona, stvoren i izraz šesta kolona, kojim se označavalo delovanje „antijugoslovenske emigracije“.

 

Tiktok/Printscreen

Sapunska opera

I kad se sve zbroji, mnogi u Srbiji žive u surovoj realnosti, a neki u sapunskoj operi, koja im se svakodnevno emituje sa mnogih medija. Sentimentalne priče o boljoj budućnosti i još boljoj sadašnjosti, ako to nisu sami primetili.

 

Sapunska opera je fraza koja se javila negde tridesetih godina 20. veka.

 

Tih godina, tačnije između 1935. i 1940. bile su, posebno u Americi, veoma popularne radijske serije sentimentalnog, melodramskog sadržaja. Sponzori tih serija bili su proizvođači sapuna. Otuda, pomalo podrugljiv naziv „sapunska opera“.

 

Posle Drugog svetskog rata, u vreme kada se naglo razvija televizija, taj se naziv proširio i na slična televizijska ostvarenja.

 

Gde vi živite – da li ste na belom hlebu ili živite na visokoj nozi?

 

 

***

Komentar

***

 

 

"Kao Švaba tralala" u engleskom jeziku bi bilo " Like a broken record"( "They go on like a broken record"). Bar je ranije postojao ovakav idiom; da li neko zna da li je ovaj idiom tamo zastareo, da li se još uvek koristi? U engleskom, na primer, postoje milioni idiomskih izraza, neki nestaju (zastareli su) pojavljuju se stalno novi, što strancima pravi velike probleme.

Dva izuzetka. Lingviskinja Elizabet Pijrainen (Elizabeth Piirainen), tvrdi da idiom „ići na živce“  ("to get on one's nerves") ima isto figurativno značenje u 57 evropskih jezika. Ona takođe tvrdi da je fraza „proliti krokodilske suze“,("to shed crocodile tears") što znači - izraziti neiskrenu tugu, slično rasprostranjena u evropskim jezicima, ali se takođe koristi u arapskom, svahili, perzijskom, kineskom, mongolskom i nekoliko drugih.

 

Zoran Stokić

28.01.2024.