Savindan: Verovanja i običaji koji se vezuju za ovaj praznik

 

LIFESTYLE Autor: N1 Beograd 27. jan 202408:22  Wikipedia

 

 

Savindan (ili Dan svetog Save) je praznik Srpske pravoslavne crkve koji se slavi 27. januara (14. januara po starom kalendaru), kojim se obeležava uspomena na svetog Savu, srpskog prosvetitelja i prvog arhieposkopa srpskog.

 

 

Praznik Savindan je u crkvenom kalendaru upisan crvenim slovima: Sveti Sava, prvi arhiepiskop srpski.

 

Praznik svetog Save je jedan od najvećih hramovnih i porodičnih praznika u srpskom narodu, svetkuju ga mnoge zanatlije.

 

Dan svetog Save postao je i školska slava odlukom Sovjeta Knjažestva Srbskog 2. januara 1840. godine, na predlog Atanasija Nikolića, rektora Liceja iz Kragujevca.

 

Praznik se proslavljao kao školska slava sve do 1945. godine, kada je ukinut odlukom vlasti. Posle poluvekovne zabrane u komunističkom režimu, ponovo se nastavilo sa proslavljanjem svetog Save kao školskog patrona.

 

Poreklo praznika

Na ovaj dan, život svetog Save se okončao i crkva je ustanovila da se ovog dana obeležava uspomena na život i delo svetog Save. Upokojio se u ponedeljak 14. januara 1236. godine, u gradu Trnovu u Bugarskoj.

 

Do procvata svetosavskog kulta je došlo stvaranjem nove srpske države. Još početkom XIX veka je nastala poznata Himna svetom Savi, a zakonom iz 1840. godine njegov praznik postaje školska slava u Srbiji.

 

Narodni običaji i simbolika

Naročito revnosno Svetog Savu praznuju stočari iz raznih krajeva. Poput svetog Mrate i svetog Aranđela, sveti Sava se smatra vučjim pastirom.

 

Mnogi srpski narodni običaji oko Svetog Save vezani su za stoku i za strah od vukova. Pred Savindan se stoka nije smela puštati u šumu, iz straha od vukova, jer bi to za nju bilo pogubno.

 

Ovih dana ništa nije smelo da se radi. Britve nisu otvarane da bi vukovima čeljusti ostale sklopljene. A žene nisu smele ništa da boje u crveno da vukovi ne bi klali stoku.

 

Da bi umolili sveca da vukove okrene od njihovog stada, u mnogim krajevima se ovaj praznik proslavlja vrlo svečano i pre njega se postilo sedam dana.

 

Postoji mnogo srpskih narodnih verovanja vezanih za Savindan, među kojima i to da ako na Svetog Savu grmi, desiće se važni događaji u zemlji.

 

 

***

Komentar

***

 

 

U Srbiji naročito od 1990-2024 su sve "institucije" formalne ili "neformalne"  pretvorene u svoju SUPROTNOST, od onoga što piše i u našem SEKULARNOM Ustavu. Sve je u funkciji rata koju vlast od 1989., vodi protiv Zapadne civilizacije. Tako je za ,na primer, dan "nauke" u Srbiji uzet dan rođena Nikole Tesle; premda on nije bio naučnik već "inovator", bio je bez fakultetskog obrazovanja. Izabran je samo zato što je bio čovek koji se nije uklopio u SAD društvo; ostao je "vuk samotnjak". A Pupin, najobrazovaniji srbin IKADA, doktor fizičkih nauka, koji je taj doktorat stekao kod najznačajnijih naučnika tog vremena u svetu, ugledni profeor, koji je između ostalog radio i u laboratoriji iz koje je stasalo sedam Nobelovaca; samo zato što se dobro uklopio u Zapadnu civilizaciju je kod ove vlasti postao "osoba nongrata". Slično je sa izborom Svetog Save za školsku slavu. Budući da nas je uveo u Vizantiski despotski krug; znači  pošto nas je uveo u Vizantiski teokratski politički model koji je sušta suprotnost od Zapadne civilizacije postao je idealna izbor ove vlasti za središte školske slave.

 

 

U sekularnoj državi školska slava bi morala biti vezana za nekoga ko je - ranga Kamenskog koji je – školu iz ruku crkve dao u ruke državi. Engleska,Švedska, Holandija pozvale su čeha Jana Komenskog (1592—1670) da im reformiše školski sistem. On je osmislio sistem koji se koristi i danas: školska god, školska nedelja, radni dan, nastavni čas, raspust i odmor, razred, ocenjivanje na kraju god, disciplinu i tsl. Osnov nastave čini – "zlatno  pravilo"= princip očiglednosti, nastava počinje od posmatranja stvari, a ne od upoznavanja pomoću razuma, gde čula dobijaju veliku ulogu u saznavanju i učenju. Zatim: postupnost (od lakšeg ka težem, od prostog ka složenom, od bliskog ka daljem, od poznatog ka nepoznatom), sistematičnost, učenje mora biti usklađeno sa uzrastom đaka, interesantnost, zanimljivost i prijatnost rada (treba da vlada radost pri učenju, a ne prisila). Učenje mora biti "aktivno" s razumevanjem. Da bi ti rezultati bili trajni neophodno je ponavljanje i uvežbavanje gradiva; vežbe za duh, govor i ruke. Postavlja 2 savremena zahteva školi: neophodnost povezivanja teorijskih i praktičnih znanja i, drugi, povezivanje učenja u školi sa realnim životom. Ne učiti za školu, već za život.

 

*

 

Sekularna - verski i ideološki neutralna - države - ne može biti u institucijama države vezana ni verskim uverenjima ni ateizmom;  pa čak i onda kada jedno ili drugo može biti preovlađujuće u društvu. Država treba da primenjuje - ideološku neutralnost - na unutrašnjem i spoljašnjem planu; odnosno - neutralnom prirodom same javne vlasti - i neutralnom orijentacijom javne vlasti prema drugim subjektima (institucijama, udruženjima, građanima itd.). Unutrašnja neutralnost se shvata kao zabrana direktnog povezivanja javne vlasti sa religijom. Ne sme da dođe do prodora religije u sferu javne vlasti. Sekularna etika i sekularni moral opisuju sisteme - ispravnog i lošeg - koji ne zavise od religioznih ili natprirodnih koncepata (kao što je duša i tsl). Ljudske aktivnosti i odluke, posebno političke, treba da budu zasnovane pre svega na - empirijskim dokazima o činjenicama - koje su nepristrasne i odvojene od religijskog učenja; religiozne propozicije su epistemološki nelegitimne!

 

Naravno da i u sekularnim državama postoji  društveni ili kulturno-istorijski kontekst, međutim  prisustvo "verskih simbola" u tim kontekstima - ne sme da ukazuje na pripadnost organa javne vlasti određenoj religiji; da bi se održala neutralnost vlasti, potrebno  je da se takvi sadržaji (verski simbol) ne prihvataju kao verski, već kao kulturni fenomen.

***

@"Артилјерац", jel vi to meni pretite, vi bi kao Staljin ukinuli slobodu štampe? Kada vidite da je komentar napisao - građanin Z.S., zašto vi to čitate? AGITPROP? Sve u svemu "Артилјерац", mi smo i dalje žrtva fiktivnih i netačnih predstava koje su - o svetu stvorile određene političke snage – one koje su u orbitu izbacile S.M., one koje nisu bile u stanju da sagledaju objektivnu sliku političke stvarnosti u svetu, one koje su nas zbog te svoje nesposobnosti 1989., – umesto u EU i NATO – uvele u seriju ratova. Umesto popravljanja grešaka vlast i dalje forsira istu ratničku imperijalnu politiku "rata sa Zapadnom civilizacijom", ponašaju se kao da su ONI ranga SAD, Rusije, Kine. Zbog te - iluzije "MOĆI" (vlasti i njenih botova) - Srbija je dovedena do izumiranja u svakom smislu.

 

Zoran Stokić

27.01.2024.