Običaji na Bogojavljenje i simbolika plivanja za Časni krst

 

 

LIFESTYLE Autor: Danas, N1 Beograd 19. jan 202406:50 Shutterstock/Nebojsa Markovic

 

 

Pravoslavni vernici i Srpska pravoslavna crkva (SPC) danas proslavljaju Bogojavljenje, jedan od 15 najvećih verskih praznika.

 

Po verskom učenju, u prvoj godini svog javnog delovanja, Isus Hristos je otišao kod Jovana da ga ovaj krsti. Posle krštenja, Jovan, nazvan Krstitelj, video je kako se nebo otvara i Duh sveti, kao golub, silazi na Isusa.

 

Taj trenutak predstavlja objavljivanje Bogočoveka i uvođenje Hrista u mesijansku misiju, a slavi se kao Bogojavljenje.

 

Zato se na Bogojavljenje vrše dva osvećenja: uoči praznika u crkvi i na dan praznika na reci ili u drugoj tekućoj vodi.

 

Vernici se na Bogojavljenje pozdravljaju rečima „Hristos se javi“, a otpozdravljaju sa „Vaistinu se javi“.

 

 

Plivanje za časni krst i mavanje kumbare upisani kao nematerijalno kulturno nasleđe

 

KULTURA 25. dec 2023

 

 

Plivanje za Časni krst širom Srbije

LIFESTYLE

19. jan 2018

Pre više od 15 godina u Srbiji je obnovljen stari običaj da se u reku ili jezero baci krst, a mladići i devojke se takmiče ko će doplivati prvi i uhvatiti ga.

 

Prema pravilu, treba da se pliva 33 metra, što simbolizuje broj godina koliko je imao Isus Hrist kada je razapet na krst.

 

Ukoliko niste voljni za trku do krsta, prema predanju, na ovaj praznik svakako je poželjno da se okupate u reci zbog boljeg zdravlja.

 

U svim crkvama na ovaj dan se osvećuje voda, koju vernici nose svojim kućama. Veruje se da je ta voda lekovita.

 

Ipak, plivanje za Časni krst nije oduvek bio običaj na Bogojavljenje.

 

„Običaj “bogojavljenskog plivanja za Časni krst“ u nas ne seže u neku daleku prošlost, mada se kod nas raširilo ubeđenje da je reč o jednom posebno sveštenom i starodrevnom običaju, odnosno o nečemu što nas povezuje sa najdubljom našom prošlošću i crkvenim i narodnim predanjem. Moje mišljenje je, međutim, da takvo (iako široko rasprostranjeno) ubeđenje nema dovoljno osnova i da ne nalazi potvrdu ni u našoj istorijskoj, ni u našoj bogoslužbenoj i teološkoj nauci i praksi“, objašnjava za Danas đakon Hadži Nenad M. Jovanović, sekretar Centra za istraživanje pravoslavnog monarhizma.

 

Ipak, ovaj običaj je naš narod prihvatio i postao je deo naše tradicije.

 

„Može se reći da je, za relativno kratko vreme, ovaj interesantni, popularni i, donekle, jedinstveni običaj postao jedan od onih, koji su karakteristični isključivo za našu Srpsku crkvu, slično nalaganju badnjaka, krsnoj slavi ili brojnim drugim božićnim, vaskršnjim, svadbenim, pogrebnim i drugim narodnim običajima, koje je naš narod prigrlio, a naša Crkva, potom, na neki način, sankcionisala i prihvatila, iako takvih običaja u drugim Pravoslavnim crkvama u svetu nema“, dodaje on.

 

Ovaj sada već ustaljeni običaj, postao je deo naše tradicije, ali i drugi pravoslavni narodi imaju slične tradicije.

 

 

***

Komentar

***

 

 

Religija „spoljnih kultova“, koja, namećući bezbrojne obrede i propise, danonoćno zaokuplja svoje podanike manje važnim stvarima i svode ih na masu - koju može da kontroliše i njome manipuliše. Nemci su od Lutera imali "unturašnjeg terača" da se "iskupe" RADOM. Tako je nastala i Bahova Messe H-Moll (koja se večeras izvodi na Kolarcu)! J.S.Bah za svog života nije postao slavna ličnost Lajpciga - zato što je konkurencija bila brojna inovativna i uspešna. Savremenici su Baha smatrali zastarelim jer je komponovao po teoriji Štuca, Benharda - ornamentalna površina projektovana preko strukturalne pozadine. Bah i Lajpcig su slučajno spojeni. Gradsko veće Lajpciga se nadao da će posle smrti kantora J.Kunau 1722., Thomasschuleu - dobiti afirmisanog kompozitora poput Telemena, Hendla, Vidaldija, Hajnihena, Johann Friedrich Fasch, Cristoph Graupner, Gottfried H. Stölzel,...,Johann Joseph Fux  kolji će pored crvene muzike pisati i opere. Sticajem okolnosti (6 slavnih kompozitori se povuklo sa konkursa) – pa su zaposlili anonimnog Bah koji nije napisao ni jednu operu. Bah je pak u bogati Lajpcig došao iz Ketena da bi popravio svoje loše finasije i da bi sinovima omogućio da tu strudiraju. Nezadovoljan zaradom u  Thomasschule obratio se Fridrihu Avgustu II i zamolio da ga unapredi u "Hofkomponista"; pošto su u Saksoniji vladar i dvor bili katolici - Bah je napisao dva stava katoličke mise (Kirije, Glorija) što se Fridrihu dopalo pa mu je povećao platu. Kasnije, u periodu od 1724-1749, Bah je komponovao čitavu Messe H-Moll, BVV 232. - veliku sintezu katoličke i protestanske crkvene muzike, kao i sintezu "stylus luxurians communis" i "stylus luxurians theatralis". Hendlova Brockes Pasija 1719., gradska (a ne crkvena) pomogla je J.S.Bahu da napravi sinteza "stylus luxurians communis" i "stylus luxurians theatralis", da stvori vrhunska dela: Pasije po Jovanu 1724.,..., Messe H-Mollu. Hendl i Bah su "pomogli" Mocartu oko - Massa in C minor; "Gloria in excelsis" (proverite – Idiom Hendla iz Mesije); Kyrie (Bahov idiom).

 

 

https://www.youtube.com/watch?v=ZnIDTOR9EkM

Bach "H-Moll-Messe" -- Karl Richter -- (počinje 2:32)

 

https://www.youtube.com/watch?v=do8QyU5Hll0

Mozart - Gloria in excelsis Deo I Cantus firmus Surselva I Kammerphilharmonie Graubünden I RTR

 

Zoran Stokić

19.01.2024.