Hitlerova naredba za napad na Jugoslaviju od sutra u Narodnom muzeju u Beogradu

 

KULTURA Autor: Beta 24. jan 202412:07 Muzej žrtava genocida

 

Narodni muzej Srbije u Beogradu prikazaće u četvrtak, 25. januara, direktivu bivšeg nemačkog kancelara Adolfa Hitlera od 28. marta 1941. godine kojom je naredio napad na tadašnju Kraljevinu Jugoslaviju i Kraljevinu Grčku, saopšteno je danas.

Taj važni istorijski dokument javnosti će biti prikazan u podne, a zainteresovana publika moći će da ga vidi do 18. februara.

Hitlerova naredba o napadu na Jugoslaviju i Grčku, pod nazivom „Direktiva 25“, kupljena je 29. novembra sredstvima koja je obezbedila Vlada Srbije.

„Direktiva 25“, koju je Hitler lično potpisao, sačinjena je u 13 primeraka, od kojih je jedan sada u vlasništvu države Srbije.

„Ovaj dokument sadrži i eksplicitnu naredbu za sprovođenje brutalnih vazdušnih napada i dononoćno bombardovanje Beograda, spremnost da se nakon okupacije Jugoslavije delovi njene teritorije predaju Bugarskoj i Mađarskoj, kao i to da će ‘političkim obećanjima Hrvatima biti pooštrena unutrašnja politička zategnutost u Jugoslaviji’. Sadržaj ove direktive rezultirao je i stvaranjem svih neohodnih preduslova za uspostavljanje Nezavisne Države Hrvatske, odnosno za otpočinjenje genocida nad pripadnicima srpskog naroda na njenoj celokupnoj teritoriji“, navodi se.

Dokument će biti trajno pohranjen u Muzeju žrtava genocida u Beogradu.

Udružene snage Centralnih sila napale su Kraljevinu Jugoslaviju 6. aprila 1941. godine, nakon što je raskinut Trojni pakt, čime je na teritoriji Jugoslavije počeo Drugi svetski rat.

 

 

***

Kultura

***

 

 

"Kultura" i "rat", "Narodni muzej"? 

Osim ratova postoji i Evropa saradnje - zahvajući saradnji - još smo živi. Kako je nastao balet "Ščelkunčik" jednog - rusa – Čajkovskog; ovde u Srbiji jedan od najizvođenijih? Prvo rusku školu baleta su stvorili jedan - italijan (Domeniko Rosi) - i jedan – francuz (Šarl Lepik); ruski balet je sinteza ove dve škole; to se događalo tako što su korišćeni 16 baleta jednog  - španca - Martin Solera. Zatim je jedan - nemac - E. T. A. Hofman - napisao 1816., bajku "Orašar i mišji kralj" ("Nussknacker und Mausekönig") koju je "pofrancuzio" 1845., Aleksandar Dima otac – "Histoire d’un casse-noisette". Uzgred taj nemac E. T. A. Hofman je odigrao ključnu ulogu u oblikovanju Gogolja i tako uticao na svu potonju rusku književnost.  Dostojevski je takođe bio pod uticajem Hofmanovih priča u svom ranom stvaralaštvu. Posebno se cenio Hofmanov spoj naizgled fantastičnog sa realističnim, što je kasnije nazvano - magijskim realizamom. Hofman je bitno uticao i na Igoa, Bodlera i Mopasana; i na Balzaka; Hofman je postao velika vodeća ličnost druge generacije francuskih  romantičara - Les Jeunes-France - grupisani 1830., oko Borela, Nervala i Gautier. Žak Ofenbah napisao je operu " Hofmanove priče". Bilo je i kontra primera. Jedan - englez - (tvorac istorijskog romana - koji je preferirao prirodnu, realističnu literaturu) Valter Skot napisao je 1825., jedan dinamit esej gde je nagrdio Hofmanovu književnost; mnogi u Nemačkoj su stali na stranu Skota, tako da je on bio popularniji u inostranstvu nego kod kuće. Ima izuzetaka - Vagner je dobio živu inspiraciju za sopstvena dela iz Hofmanovih tekstova. Epizode ​​iz "braće Serapion" posebno su uticale na "Majstore pevače" i "Tanhojzer", Leteći Holanđanin (duguje Hofmanu svoj mistični, noćno crni lik).

 

*

 

U 20. veku u Petrogradu je nastala književna grupa "Braća Serapion", nazvana po istoimenoj Hofmanovoj priči. Oni su predstavljali slobodan književni stil koji je bio blizak simbolizmu i odbacivao socijalistički realizam. Roman Mihaila Bulgakova "Majstor i Margarita" bio je pod značajnim uticajem Hofmanovog dela. Andrej Tarkovski planirao je da snimi film "Hofmanijana", napisao je 1984., scenario i knjigu snimanja – ali film sticajem okolnosti nije snimljen. Ipak o tome postoji trag – "Hofmanijana" - Radijska predstava po scenariju Andreja Tarkovskog. Montaža i režija: Kai Grehn; kompozicija: Kai-Uve Kohlschmidt. Proizvodnja: rbb/SVR 2004.

 

Zoran Stokić

24.01.2024.