Gledali smo ga u „Lepoti poroka“: Ćerka čuvenog glumca gošća Beograda

 

 

KULTURA Autor: N1 Beograd 08. jan 202416:43 N1

 

 

"Moj tata igrao je u jugoslovenskim filmovima i preneo mi je ljubav ka Beogradu", rekla je primabalerina Pariske opere Eloiz Burdon, kako je za N1 ispričala umetnička direktorka Baleta Narodnog pozorišta Ana Pavlović.

 

Solisti pariske „Opere“ gostuju u Narodnom pozorištu 10. januara u Krcku oraščiću i to u srpskoj verziji, a sve karte su rasprodate.

 

Primabalerina Eloiz Burdon došla je sa roditeljima, njena majka rođena je u Beogradu, a otac joj je preneo ljubav prema Beogradu, rekla je za N1 Pavlović.

 

Otac balerine je Alen Nuri, poznati francuski glumac, koji je igrao u više jugoslovenskih filmova. Jedn od njih je i „Lepota poroka“ Živka Nikolića.

 

Posle 35 godina on opet dolazi u Beograd sa svojom suprugom i gledaće ovu predstavu u Narodnom pozorištu, dodala je Pavlović.

 

Promo

Prvi solisti pariske „Opere“ Héloïse Bourdon (Eloiz Burdon) i Jérémy – Loup Quer (Žeremi – Lu Ker) nastupiće u sredu 10. januara (19:00) na Velikoj sceni Narodnog pozorišta u baletu P. I. Čajkovskog „Krcko Oraščić“, u koreografiji Konstantina Kostjukova prema Petipa, Ivanovu.

 

Gosti iz Francuske predstaviće se beogradskoj publici u glavnim ulogama Maše i Krcka Oraščića.

 

U predstavi će učestvovati kompletan ansambl Baleta i Orkestar Narodnog pozorišta pod dirigentskom upravom Đorđa Pavlovića.

 

Primabalerina Eloiz Burdon, dobila je angažman u pariskoj Operi, sa svega 16. godina, putem konkursa. Tokom dosadašnje karijere ostvarila je na matičnoj sceni niz značajnih uloga klasičnog repertoara – Nikija („Bajadera“), Odeta/ Odilija („Labudovo jezero“), Aurora („Uspavana lepotica“), Mirta („Žizela“), Karmen („Karmen“), Gospođa Lesko („Manon“)…

 

Takođe, odigrala je i brojne značajne uloge savremenog baletskog repertoara u predstavama „Veliko ogledalo“ (koreograf Saburo Tešigavara), „Orfej i Euridika“ (Pina Bauš), „Umetnost neosvrtanja“ (Hofeš Šehter), „Sekač talasa“ (Damijen Žale)…

 

Eloiz Burdon, kao gostujuća solistkinja, često nastupa u Japanu (Tokio, Kjoto) i Rusiji (Sankt Peterburg, Moskva).

 

Prvak baleta Žeremi – Lu Ker, angažovan je od 2011. godine u pariskoj „Operi“ gde je, u međuvremenu, ostvario niz velikih solističkih uloga klasičnog repertoara – Princ Zigfrid i Grof Rotbart („Labudovo jezero“), Solor („Bajadera“), Lenski i Knez Gremin („Onjegin“).

 

 

 

***

Komentar

***

 

 

Nuri (Alain Jean Bourdon-Nouri), najpoznatiji je po nekoliko filmova snimljenih 1970-ih - međunarodne koprodukcije, francusko-italijanske, francusko-nemačke. '70 god prošlog veka, Nuri je smatran nadom evropske kinematografije, ali nikada nije uspeo da postane prava zvezda. Karjeru je slučajno nastavio u YU; Branko Vukajlović (producent): "Nuri je svojom slavom '70 tada meni dosta pomogao u Parizu u mojim modnim poduhvatima, a kasnije sam ja njemu kroz produciranje filmova u kojima je on glumeo u YU"! Naime, kada se Branko nastanio u Parizu, slučajno je upoznao Alena i zahvaljujući njemu bio primeljen u nejgovo društvo, Iv Sen Lorana, Alena Delona ,...,Žane Moro, pa je "živeo kao na filmu"; kada je postao producent, hteo je da pomogne Alenu.  

A što se tiče istorije baleta - Francuska i italijanska škola baleta preko koreografa - Šarl Lepik i Domeniko Rosi - stvorile su temelje ruskog baleta – ali zaborave svi da kažu da su koreografi koristili balete - Vincente Martín y Solera - Didon abandonnée 1792; L’oracle d'après 1793; Amour et Psyché 1793; La Belle Arsène 1795; Mort d'Hercule 1796; Adèle de Ponthieu 1797; Les Amours de Bayard 1798; Tancrède 1799; Les Deux Savoyards 1799; Le retour de Poliorcète 1800; Castor et Pollux 1803. Solerovu muziku su savremenici veoma cenili; Komponovao je više od 30 opera i 20 baleta za pozorišta najvišeg ranga: San Karlo u Napulju, Burgteatar u Beču, Ermitaž u Sankt Peterburgu ili Kraljevsko pozorište u Londonu. Njegova dela izovili su najveći pevači tog vremena; Imao je na raspolaganju najbolje libretiste svog vremena, Pjetra Metastazija i Da Pontea, i bio je omiljeni muzičar većine vladara svog vremena: Karlosa IV Kraljevine Španije, Hozea II Svetog Germanskog Carstva , Katarina II od Rusije.

*

Ps. Da u kompleksu Ermitaž  postoji i "pozorište Ermitaž" izgrađeno je 1783., carsko dvorsko pozorište bilo je prvo pozorište u Sankt Peterburgu. Predstave su izvođene do 1796. Pozorište Ermitaž je jedina zgrada u kompleksu Ermitažu koja inače nije otvorena za posetioce. Od 1797., baleti Solera su izvođeni u "Boljšom (Kameno) pozorištu  u Sankt  Peterburgu (ne mešati sa "Boljšim teatrom u Moskvi"); inače  odvoreno  je 1784., Paizjelovom operom " Il mondo della luna"; izgorelo je 1811.

 

Zoran Stokić

8.01.2023.