Boris Džonson u sukobu sa crkvom: "Ljudi žderu zbog vas"

 

 

Bivši britanski premijer Boris Džonson izjavio je da bi verske vođe trebalo da se pozabave "duhovnom prazninom" umesto da se bave reparacijama za ropstvo, jer, kao je rekao, duhovna praznina tera ljude da "žderu".

 

B92 Izvor: Tanjug  26.11.2024. 19:57

 

Boris Džonson u sukobu sa crkvom: "Ljudi žderu zbog vas"

EPA-EFE/ANDY RAIN

On je okrivio Englesku crkvu za povećanje gojaznosti u Velikoj Britaniji, rekavši da je neuspeh crkve da ljudima pruži "duhovnu hranu" koja im je potrebna navela ljude da se preteruju u hrani, prenosi Tajms.

 

Džonson je rekao da kada je on bio mlađi veoma retko je neko u razredu bio debeo.

"Sada su svi debeljuce, a mene bi upucali da kažem da su debeli, ali to je istina", rekao je Džonson i dodao da je taj neuspeh crkve doveo do pada interesovanja za odlazak u crkvu.

 

Džonson je jedan od trojice bivših premijera koji su intervjuisani u okviru izveštaja Henrija Dimblebija, biznismena i autora "Nacionalne strategije za hranu", i Doli Van Tuleken, stručnjaka za javno zdravlje.

 

 

***

Komentar

***

 

 

I Dzonskon da kaže nešto korisno za opšte dobro. Da su u VB prihvatili - deizam - lorda Herberta ("O istini") te da je opstao u Francuskoj (nametnuo ga Robespjer kao državnu religiju; važio 3 meseca) svet bi danas izgledao drugačije. 

Prema Herbertu, religija je u potpunosti stvar razuma - deizma. Ovo ima za cilj da prvenstveno služi moralu. Individualna ljudkost može da postoje samo ako je moral centar naših života! Po deistima Bog je stvorio svemir i sve u njemu, navio ga kao sat i distancirao se od njega; Bog se ne prikazuje niti je postojao u ljudskoj formi; čovjek se ne može približiti Bogu ni kroz jednu religiju ili rituale; Bog nema odabrani narod; čuda se ne događaju. Sve što se događa u svetu delo je prirodnih i fizičkih zakona koje je ustanovio Bog, a zadatak je nauke da ih racionalno i empirijski objasni. Deizam je bio prvi korak ka - odrastanju Homo sapijensa - ka svesti - da je svojim postupcima odgovoran za budućnost - od nas, a ne od boga ili đavola, zavisi šta ćemo "izabrati", naša "sudbina" nigde nije određena, mi je određujemo svojim činjenjem ili ne činjenjem. Inkvizicija 1633., nije sudila samo Galileju već je i Herbetrovu knjigu "O istini kako se ona razlikuje od Otkrovenja, verovatnog, mogućeg i lažnog) stavila na indeks zabranjenih knjiga!

 

*

 

Lord Herbert je, kao i njegov savremenik Dekart, tragao za temeljima znanja. Prve dve trećine njegove knjige De Veritate posvećene su izlaganji Herbertove teorije znanja. Herbert je razlikovao istine od iskustva i razlikovao rasuđivanje o iskustvu od urođenih i istina otkrovenja.  Urođene istine su utisnute u naše umove, o čemu svedoči njihovo univerzalno prihvatanje; on je opšte-prihvaćene istine nazivao notitiae communes – zajedničkim pojmovima. Herbert je verovao da postoji pet zajedničkih pojmova koji objedinjuju sva verska uverenja.

 

 

Herbertovi pristupi u teoriji saznanja su u istoj liniji sa pristupima njegovog savremenika Frensisa Bekona, u pogledu važnosti koju pridaje novom metodu koji je daleko od aristotelovske tradicije sholastika, ali se on razlikuje od njega u pogledu toga kakav taj metod mora biti. U svom glavnom delu, "De veritate", on navodi da pomenuti metod mora početi od istraživanja prirode istine i odgovarajućeg načina da se sazna istina. Istina se, prema Herbertu, sastoji od "harmonije" između naših intelektualnih sposobnosti i objekta, odnosno, istina nije ni u intelektu ni u objektu, do nje dolazimo samo pomoću harmonije koju uspotavljamo između objekta i intelekta. U distribuciji knjige na latinskom (1624.) pomaže mu Mersen, Mersen čak pravi prevod na francuski i prosleđuje ga Dekartu.

 

*

 

Edward Herbert, 1st Baron Herbert of Cherbury KB

(1583 -1648)

 

Najvažnija dela:

 

"De veritate prout distinguitur a revelatione, a verisimili, a possibili, et a falso" (Paris, 1624 ; Londres, 1633. ; Londres, 1645.).

"De la Vérité en tant qu’elle est distincte de la Révélation, du Vraisemblable, du Possible et du Faux", s. l., s. n., 1639. preveo na francuski Marin Mersen, Paris.

 

"De religione laici", Londres, 1645.

 

"Histoire Henri VIII" objavljena poshumno 1730, Horas Volpol.

 

 

Zoran Stokić

27.11.2024.