AGITPROPAGANDA na N1
*
Danci odgajaju
empatičnu i samostalnu decu: Koji su njihovi saveti
LIFESTYLE Autor: index.hr 28. nov 202414:17 2 komentara
deca danska igra, igrau semrsaustin92/Envato
Danska je poznata kao jedna od najsrećnijih zemalja na
svetu, a mnogi veruju da ključ njihove sreće leži u načinu na koji odgajaju
svoju decu. Šta tačno čini danski stil roditeljstva posebnim i kako ga možemo
primeniti u sopstvenim porodicama?
Evo sedam ključnih saveta koje su otkrile Džesika Džoel
Aleksander, Amerikanka udata za Danca, i Iben Dising Sandal, danski
psihoterapeut, u svojoj knjizi Danski model roditeljstva.
1. Pustite decu da se igraju slobodno
Danski roditelji veruju u slobodnu igru bez preteranog
mešanja odraslih. Umesto strukturiranih aktivnosti, oni podstiču decu da
istražuju prirodu, igraju se u grupama različitog uzrasta i samostalno
osmišljavaju svoje igre.
Slobodna igra jača samopouzdanje i društvene veštine dok
deca uče od svojih vršnjaka.
2. Budite iskreni prema svojoj deci
Iskrenost je osnova danskog roditeljstva. Umesto da
preterano hvalite („Ti si pravi umetnik!“), podstaknite razgovor pitanjima
poput: „Zašto ste izabrali te boje?“
Takođe, nemojte izbegavati teške teme ili dečje emocije
poput ljutnje i tuge. Čitanje kvalitetnih knjiga i iskreni razgovori pomažu
deci da bolje razumeju sebe i svet oko sebe.
3. Negujte porodično zajedništvo
Hige, danski koncept udobnosti i zajedništva, ključni je deo
njihovih života. To uključuje provođenje kvalitetnog vremena sa porodicom –
igranje društvenih igara, zajedničke aktivnosti poput lova na blago ili
jednostavno uživanje u razgovoru.
4. Reinterpretirajte negativne situacije
Kada se dete žali, umesto da se fokusirate na problem,
pomozite mu da pronađe pozitivne aspekte. Ako kaže da ne voli školu, podsetite
ga na predmete ili aktivnosti u kojima uživa, kao što je čas likovnog.
deca, šuma, sestretan4ikk/Envato
5. Izbegavajte ultimatume
Danski roditelji postavljaju pravila sa poštovanjem, bez
autoritarnog stava. Umesto ultimatuma („Stani odmah!“), oni objašnjavaju
pravila i daju detetu poverenje.
Ako situacija postane napeta, roditelji se često povlače da
se smire pre nego što nastave razgovor.
Savet: Recite: „Vidim da ste veoma uznemireni. Kada se
smirite, biće lakše da razgovaramo. Dođite kada budete spremni.“
6. Uče ih empatiji
Danski roditelji veruju da je empatija ključna za razvoj
saosećajnih i brižnih pojedinaca. Pokažite detetu slike ljudi sa različitim
izrazima lica, pitajte kako se ovi ljudi osećaju i zašto.
Savet: Razgovarajte o osećanjima tokom svakodnevnih
situacija i naučite dete kako da prepozna emocije kod drugih.
7. Neka sami rešavaju sukobe
Kada dođe do sukoba u parku, često smo skloni da
intervenišemo. Danski roditelji savetuju upravo suprotno – pustite dete da se
samo nosi sa situacijom, osim ako nije u opasnosti.
Savet: Kada osetite potrebu da intervenišete, stanite i
sačekajte. Ovo detetu daje priliku da razvije veštine pregovaranja i
samostalnog rešavanja problema.
Danski način obrazovanja je usmeren na razvoj nezavisnosti,
empatije i povezanosti, a sve kroz jednostavne svakodnevne navike. Iako možda
nećemo moći u potpunosti da usvojimo njihov stil, svaka porodica može da
primeni barem neke od ovih saveta za srećniji i uravnoteženiji porodični život.
***
Komentar
***
Evo dva "propuštena" komentara "Min
ven", "Beograd":
Min ven
Je znam da ljudi hoce da veruju u u te etikete :
najsrecniji, najbolji itd
Ali ...evo ja zivim u Danskoj duze vreme i mogu reci da su
klinci ovde nevaspitani, sloboda koja im se daje pravi od njih monstrume koji
ako ne dobiju sta hoce postaju agresivni, alkoholicari, narkomani. Vecnina
prevlada to ali ima ih dosta koji nastradaju od te slobode koja im se omogucuje
kao klincima. Pravilno angazovanje deteta jeste ok. Dete treba da bude dete ali
dati previse slobode se pokazalo da je pogresno . Takodje nisam prometila mnogo
empatije , mislim da su nasa deca mnogo vaspitanija i saosecajnija nego
njihova. Misli globalno, ceni domace :)
Odgovori
Pre 40 minuta
Beograd
100% se slazem! U Srbiji s svi fascinirani (uglavnom bez
razloga) svim sto dolazi iz Skandinavije. Ja preko 20 godina zivim u Norveskoj
i radim u prosveti, bila sam u svim Skandinavskim zemljama i Finskoj - i nista
ovde nije fascinantno osim jedne stvari - koliko ljudi ovde vole svoje zemlje!
Tu treba da se ugledamo na njih! Ne da budemo sovinisti kao ovi na vlasti i
mrzimo druge, vec da volimo STVARNO svoju zemlju. Da je ne prljamo i ne
unistavamo - i ne dozvoljavamo nekim Kinezima ili Australijancima ili bilo kome
drugom da je unistava! Sto se dece i njihovog odgoja tica - da, ovde se deca
odgajaju da budu samostalna, ali samim tim i veoma SEBICNA i automatski ne bas
empaticna. Pozdrav iz Osla!
***
Komentar
***
Ovaj moderator na "n1" kao da je član AGITPROPAGANDE? Pogledajte ta dva komentara koje je "propustio" ili SAM NAPISAO. Onda ćemo razumeti zašto moje komentare ne objavi, moji komentari po merilima AGITPROPAGANDE nisu patriotski ne šire lažni optimizam. AGITPROPAGANDA zna šta je patriotizam: "mislim da su nasa deca mnogo vaspitanija i saosecajnija nego njihova".
Despotska dvorska ludo, evo da vidimo kako izgleda ta "saosećanost" u praksi. Slučajevi koji su mi se događali (dok sam se kretao Beogradom). Ideš trotoarom, centar grada, iz nekog stana sa višespratnice, dete istrči na terasu i na tebe baci upaljenu petardu (detetu zanimljivo), onda trkom uleti u stan.
Nalazim se, pored brojnih drugih punika, u vozilu GSP BUS 23, 17 (ovo se dešavalo više puta) "naša vaspitana deca" na Mostaru i na stanici kod sajma, razvaljuju vrata i u BUS ubacuju upaljene baklje, ili kamenuju BUS.
Nalaziš se na stanioci GSP, kod škole "Josif Pančić" na Banovom Brdu, putnici, kao i moja malenkost, čekamo BUS, BUS stiže otvara vrata ali nastade STAMPEDO, "naše vaspitane dece" na desetine dece iz osnovne škole, POOBARA nas starije koji smo trebali da uđemo u BUS (žure deca videli slobodna sedišta pa da sednu na njih) - ko je bio samo odgurnut, neki su pali, ja sam prošao sa povređenom kičmom.
Sledeća scena iz BUS-a, autobus je ionko izraubovan, ali se školska deca u
njemu bave gimanstikom, prave zgibove, kao na vratilu i tsl, razvališe i ono
malo držača za ruke; pokušavam da na njih delujem vaspitno, počne razgovor,...,
šta su mi deca kazala? "Ćale" to što govoriš je OK, sve je tako, ali
da ti kažemo ti si ipak jedan DINOSAURUS – niko se više ne ponaša tako kako nam
ti kažeš, mi se ponašamo kao većina, nećemo valjda da nas smatraju šonjama i
štreberima. Mogao bi da ispišem čitavu knjigu o toj našoj "vaspitenaoj
deci" samo iz LIČNOG ISKUSTVA. Sada zamislite zemlju, gde je to – samo jedno
od "ličnih iskustava". Anarhija, haos, mržnja, bes, netolerancija kao
stil života(!)
Zoran Stokić
28.11.2024.
Нема коментара:
Постави коментар