Simulacija pokazala šta bi se desilo kada bi čovek upao u crnu rupu u svemiru

 

SCITECH Autor: nova.rs 09. nov 202420:28 11 komentara

 

Video pogledati u:

https://n1info.rs/magazin/scitech/video-simulacija-pokazala-sta-bi-se-desilo-kada-bi-covek-upao-u-crnu-rupu-u-svemiru/

 

Crna rupaShutterstock/Elena11/Ilustracija

NASA kategorizuje kvintilion crnih rupa u svemiru "među najmisterioznijim kosmičkim objektima“ koji „nisu u potpunosti shvaćeni“

„Ovi objekti zapravo nisu rupe. To su ogromne koncentracije materije spakovane u veoma male prostore“, objašnjava svemirska agencija i dodaje da je crna rupa je toliko gusta da je gravitacija neposredno ispod njene površine, horizonta događaja, dovoljno jaka da ništa, čak ni svetlost, ne može da joj pobegne.

Horizont događaja nije površina poput Zemlje ili Sunca. To je granica koja sadrži svu materiju koja čini crnu rupu.

Postoji mnogo toga što ne znamo o crnim rupama, poput onoga kako materija izgleda unutar njihovih horizonata događaja. Međutim, postoji mnogo toga što naučnici znaju o crnim rupama.

Tamo gde NASA staje nastavlja Zek D. Films, kreator sadržaja koji deli simulacione video zapise. U jednom od svojih projekata napravio je simulaciju koja pokazuje šta misli da će se dogoditi ako čovek upadne u crnu rupu, , prenosi Nova.rs.

„Ako čovek upadne u crnu rupu, gravitaciono povlačenje bi ga rastrglo. Kako se približa, gravitacija na njegovim stopalima bi bila mnogo jača nego na njegovoj glavi, povlačeći ga uzdužno. Na kraju bi prešao horizont događaja. U ovom trenutku, vreme bi izgledalo kao da se usporava za spoljnog posmatrača, ali za njega bi se moglo činiti da vreme ubrzava. Konačno bi ga zgnječila ogromna gravitacija, stapajući se sa singularnošću u centru crne rupe, zauvek izgubljenom u njenim dubinama“, objašnjava Zek.

Jedno je sigurno, šanse da čovek upadne u crnu rupu su trenutno nikakve.

 

 

***

Komentar

***

 

 

Prvo je bio Keplerov put na Mesec. 

Četiri godine nakon Keplerove smrti 1634., njegovo najprovokativnije delo - "Somnium" - označava kraj stare ere (stari srednjovekovni svet gde naukom dominiraju religija i učenja starih Grka) i početak nove (nauka konačno postaje disciplina za sebe) objavio je njegov sin Ludvig, da bi popravio veoma loše finansije svoje majke. Galilejev "Zvezdani glasnik" u paru sa "Somnijumom" bitno su pomogli da Kopernikov "De revolucionibus, 1543.", preokrene tradicionalnu sliku  sveta i fizičke realnosti. Disertacija "Kako bi pojave koje se dešavaju na nebesima izgledale posmatraču stacioniranom na Mesecu" koje je Kepler predao profesorima u Tibingenu 1593., nije mogla da se brani jer je bila suviše revolucionarna za to vreme. Dovela bi njegovog prof Meslina (koji je iskru "De revolucionibus" preneo na đaka), Luterovog savetnika, u nezgodan položaj. Meslin je privatno podržavao "De revolucionibus" ali je u javnim nastupima morao zastupati antiku. Bilo kako mu drago tek Kepler se dosetio kako da nađe formu delo "koje će aristotelovci progutati (jer delo je plod mašte)" – bila je to prva (prava) naučno fantastična novela. Kepler se prerušio u mitografa a ne u naučnika; podvala se sastojala od  223 fusnota (njihova dužina premašuje sam osnovni tekst); upravo u tim fusnotama zablistala je nova nauka -  lunarna geografija i astronomija. Ovo vrhunsko preplitanje fantastike, autobiografije i nauke bilo je pozato piscima 17,18, 19 veku, ali su ga naučnici i istoričari nerazumno zaboravili.

 

Zoran Stokić

10.11.2024.