Porodica ga naterala da studira pravo, a on se
posvetio muzici: Danas je ikona
Petar Iljič Čajkovski je jedan od
najznačajnijih kompozitora u istoriji muzike.
Izvor: Index.hr Profimedia
Poznat po svom emotivnom, snažnom i
ekspresivnom stilu, Čajkovski je iza sebe ostavio opus koji se sluša i uz koji
se igra i danas. Neke od njegovih kompozicija spadaju među najizvođenije u
istoriji muzike.
Rođen je 1840. godine u malom gradu Votkinsku,
u Ruskoj imperiji. Potiče iz porodice srednje klase, a majka mu je bila
francuskog porekla. Od malih nogu je pokazivao izuzetan muzički talenat i sa
samo pet godina već je svirao klavir. Međutim, njegovi roditelji nisu verovali
da će muzika biti održiva karijera, pa su ga poslali na pravni fakultet u Sankt
Peterburgu.
Iako je završio školu i jedno vreme radio u
Ministarstvu pravde, Čajkovski je bio nezadovoljan tim poslom, pa je odlučio da
sledi svoj san i da se posveti muzici. Kao 21-godišnjak upisao je muzičku školu
u Sankt Peterburgu, gde je pokazao izuzetan talenat i brzo napredovao. Tamo je
dobio formalno muzičko obrazovanje, što mu je omogućilo da kombinuje ruske
narodne melodije sa elementima zapadne kompozicije.
Čajkovski je imao buran privatni život,
obeležen unutrašnjim sukobima i nesigurnošću. Poznato je da je bio
homoseksualac, što je u Rusiji tada bilo zabranjeno i neprihvaćeno. U pokušaju
da sakrije svoje seksualne sklonosti, odlučio je da se 1877. oženi svojom
učenicom Antoninom Miljukovom. Njihov brak je, međutim, bio izuzetno nesrećan i
trajao je samo nekoliko nedelja. Čajkovski je ubrzo napustio Antoninu i živeli
su razdvojeni do kraja života.
Jedna od ključnih veza u njegovom životu bila
je ona sa bogatom udovicom Nadeždom fon Mek, koja mu je postala mecena. Preko
pisama su razvili čvrsto prijateljstvo. Nadežda fon Mek mu je pružala
finansijsku podršku duže od deset godina. Nikada se nisu sreli lično. Nadežda
je uživala u njihovom prijateljstvu na daljinu, a Pjotr je tako mogao da se
marljivo posveti pisanju kompozicija.
Čajkovski je napisao neka od najvažnijih dela klasične muzike, koja su i danas popularna. Njegov balet "Labudovo jezero" danas je klasičan komad baletskog repertoara, poznat po prelepim melodijama i emotivnim scenama. Krco Oraščić", još jedan balet, globalno je prepoznat kao simbol božićne sezone i izvodi se širom sveta svakog decembra.
Svake godine u jesen u Zagrebu ljudi čekaju
satima da bi dobili kartu za "Krcka Oraščića.
Čajkovski je komponovao i opere, od kojih je
najpoznatija "Evgenije Onjegin", po književnom delu Aleksandra
Puškina. Ova opera istražuje duboke emocije i unutrašnje sukobe likova
prikazujući ruski duh kroz zvuk i poeziju. Njegove simfonije, posebno Šesta
simfonija, poznata i kao Patetična, odražavaju lične borbe i emocionalnu
dubinu, a mnogi kritičari ovu simfoniju nazivaju vrhuncem njegovog
stvaralaštva.
Čajkovski je umro u Sankt Peterburgu 6.
novembra 1893. Umro je od posledica kolere, iako se priča da je možda bio
otrovan, ali za to nema konkretnih dokaza. Iza sebe je ostavio više od 150
kompozicija.
***
Komentar
***
Neverovatno
veliki broj kompozitora je studiralo Pravne fakultete (Hendl, Teleman i &),
ali je njihovu karjeru kao pravnika sprečila muza Tepsihora. "Terpsi/horia"=
"užitak plesa". Kao što je rekao Čajkovski u Rusiji
"ozbiljna" muzika počinje sa Glinkom. Ali Glinka je učio od Džona Filda (Dablin 1782-Moskva 1837). Fild je učio muziku od
dede orguljaša, oca violiniste te Tomasa
Đordanija i Muzija Klementea, sa Klementem je nastupao na najpoznatijim
pozornicama u Evropi, nastanio se od 1804., u Rusiji i kroz njegovu školu su
prošli pored Glinke, A. I. Dubuque (besplatne časove; Dubuquevi đaci će biti Balakirev i Zajcev) A. N.
Verstovski, A. I. Villuan, A. L. Gurilev, N. P. Kontski, Majer i &.
Romantičarski klavir Filda, nejgovi fluidni koncerti, nokturni (izmislio je
klavirski nokturno – uopšte klavirske minijature je uveo u koncertne sale)
"zarazili" su Talberga, Humela, Šopena, Šumana,..., Lista a taj je
imuls stigao i do Čajkovskog. Kada su Filda na samrti upitali koje je veroispovesti, odgovorio je karakterističnim
igrokazom: "Ja nisam kalvinista, već klavecinista (francuski za
čembalo)"; Fild je bio "klavirske veroipovesti"(!) Glinka je o
tome svedočio: "činilo mi se da nije ni pritiskao dirke, nego su mu prsti
jednostavno padali na njih kao kapi kiše, klizeći kao biseri po
somotu..."
https://www.youtube.com/watch?v=Uktj2MYSsaU
John Field – 18 Nocturnes
*
https://www.youtube.com/watch?v=RWqsd8Hl3m8
JOHN FIELD: Piano Concerto in C minor no. 7 H58 – Paolo Restani, piano
*
https://www.youtube.com/watch?v=thq5VG-nodw
JOHN FIELD: Piano Concerto in C major no. 5 H39 – Paolo Restani, piano
*
https://www.youtube.com/watch?v=Kzs6XBG-a88
06. JOHN FIELD - Quintet for piano and strings
*
https://www.youtube.com/watch?v=eDQezK4nFB8
Rondo in A flat for Piano and String Orchestra - John Field, arr. Lane: Alan MacLean, piano
*
https://www.youtube.com/watch?v=-sRPTLW-bAE
John Field: Siciliano, H.28
*
1 / 7
*
https://www.youtube.com/watch?v=MMWNZYItI_I
Field - Piano Sonata No. 3 in C minor, Op. 1 No. 3 - Pietro Spada
*
https://www.youtube.com/watch?v=KRZuxaKlXkg
John Field: Complete Piano Concertos
***
Osim ratova postoji i Evropa saradnje - zahvajući saradnji - još smo živi. Kako je nastao balet "Ščelkunčik" jednog - rusa – Čajkovskog? Prvo rusku školu baleta su stvorili jedan - italijan (Domeniko Rosi) - i jedan – francuz (Šarl Lepik); ruski balet je sinteza ove dve škole; to se događalo tako što su korišćeni 16 baleta jednog - španca - Martin Solera. Zatim je jedan - nemac - E. T. A. Hofman - napisao 1816., bajku "Orašar i mišji kralj" ("Nussknacker und Mausekönig") koju je "pofrancuzio" 1845., Aleksandar Dima otac – "Histoire d’un casse-noisette". Uzgred taj nemac E. T. A. Hofman je odigrao ključnu ulogu u oblikovanju Gogolja i tako uticao na svu potonju rusku književnost. Dostojevski je takođe bio pod uticajem Hofmanovih priča u svom ranom stvaralaštvu. Posebno se cenio Hofmanov spoj naizgled fantastičnog sa realističnim, što je kasnije nazvano - magijskim realizamom. Hofman je bitno uticao i na Igoa, Bodlera i Mopasana; i na Balzaka; Hofman je postao velika vodeća ličnost druge generacije francuskih romantičara - Les Jeunes-France - grupisani 1830., oko Borela, Nervala i Gautier. Žak Ofenbah napisao je operu " Hofmanove priče".
Zoran Stokić
9.11.2024.
Нема коментара:
Постави коментар