„Neka odgovorni kažu javno ko je dozvolio da se nadstrešnica dodatno optereti“: Bivši nadzornik na rekonstrukciji Železničke stanice za N1

 

VESTI Autor: N1 Beograd 02. nov 202410:28 91 komentara Izvor: N1 Beograd

 

 

Neka odgovorni kažu javno ko je dozvolio da se nadstrešnica dodatno opterećuje, bez obzira da li ima papir za to ili nema, kako ne bi ispalo da strada neki radnik koji "nešto nije dobro zavario", kaže inženjer geologije i jedan od bivših nadzornika projekta Zoran Đajić koji je do marta 2023. godine radio na rekonstrukciji zgrade Železničke stanice u Novom Sadu.

 

„Učestvovao i kao konsultant tokom izrade samog projekta u onom delu za kamen. Tokom radova stalno je bila potreba za dodatnim projektovanjem određenih pozicija. I naravno, pošto se radi rekonstrukcija, nikad ne možete predvideti u startu šta vas sve čeka“, kazao je.

 

Rekao je da je prvim projektom predviđeno da deo ploča bude skinut i da ih ponovo vrate na fasadu.

 

POVEZANE VESTI

 

Dačić: Dvadesetak osoba će već danas biti saslušano, počev od vrha

VESTI

09:52

99

 

Bivši nadzornik na projektu za N1: Na nadstrešnici je rađeno, Vesić ne govori istinu

VESTI

09:46

160

„Kad smo skinuli, videli smo da podloga ne valja ništa, pa smo onda ploče vraćali na aluminijumsku potkonstrukciju. Jer jednostavno, to je bio način da osiguramo da će te ploče ostati tu. One su već počele da otpadaju, bio je problem da će nekoga da ubije dole“, naveo je.

 

Na pitanje da li se to odnosi ne samo na estetski, već i na konstruktivni deo koji se odnosi na bezbednost objekta, kaže apsolutno.

 

„Posle tih 60 godina koliko zgrada stoji tamo, sve ploče koje su bile na fasadi, one su lepljene, ali su za fasadu kačene pocinkovanim žicama, koji su u međuvremenu korodirale i satrulile. I počeli su da otpadaju ploče. I onda smo deo fasade radili tako što smo reparirali celu podlogu, nanosili nove maltere i mrežu, fiksirali i onda lepili ploče, a deo fasade na metalnu podkonstrukciju koja može da nosi te ploče bez nekih problema“, naveo je.

 

Kaže da kada je kasnije rađeno na nadstrešnici, u toj fazi više nije bio prisutan i nema uvid u šta je sve dostavljano.

 

„Verujem da je CIP kao predstavnička kuća dostavio izvođaču, ne verujem da je izvođač na svoju ruku uradio to zastakljivanje dela nadstrešnice i dodatno opterećenje. U svakom slučaju, ključni čovek koji je odgovoran za ovu priču je neko ko je trebalo da se bavi statikom i proračunom, da li to može da ponese ili ne može. Jer u vreme kad je projektovano, čovek koji je projektovao, on je sve dobro isprojektovao. Ako to stajalo 60 godina, ne bi to palo samo od sebe“, istakao je on.

 

Ističući da stručno može da govori samo o kamenu, rekao je da nijedaan kamen nije smeo da bude urađen bez atesta o njegovim fizičko-mehaničkim karakteristikama.

 

„Prvo smo to morali da utvrdimo da na osnovu atesta taj kamen zadovoljava uslove koje traži projekat i onda smo ga kupili i ugradili. A da se ovde niko ne zapita da li će te utege da ponesu dodatno opterećenje, to meni uopšte nije jasno. Osnovna je stvar bila utvrditi nosivost, jer da su dole postojali stubovi, mi danas ne bismo pričali o ovome. Ili da je provereno stanje… U vreme kada je to projektovano, fantastično projektovano, to je jedna od najlepših zgrada u Evropi“, kazao je.

 

Upitan kako utvrditi niz karika u lancu kako je to došlo, kaže da treba pozvati sve koji su učestvovali na projektu i da je on spreman da svedoči i da ima fotografije i iz delova svoga posla, i izveštaje iz drugih delova drugih izvođača, radovima drugih izvođača koji nisu bili vezani za kamen, kako bi imao dokaze šta je ispod kamena.

 

On je dodao da su neke stvari rađene tako što je „progledano kroz prste“, ali na sreću ništa od toga ne ugrižava bezbednost putnika.

 

Komentarišući izjavu kinekog konzorcijuma, kaže:

 

„Neka odgovorni kažu javno ko je dozvolio da se nadstrešnica dodatno opterećuje, bez obzira da li ima papir za to ili nema. Mislim, ako CIP nije to isprojektovao, onda odakle im pravo da rade na projektu? Ako jeste isprojektovao, onda taj neko ko je izvodio radove treba prvo da napiše da će njegova ta dodatna opterećenja biti toliko teška po kvadratnom centimetru, da će toliko opteretiti i da kaže ‘sve ovo što nosi nadsrešnicu će izdržati ili neće, projektujemo lakšu oblogu ili ne projektujemo oblogu’. Mislim, za sve to postoje papir i sigurno postoji dokaz“, istakao je on.

 

Dodao je:

 

„Poginulo je 14 ljudi, i sad neko izađe i javno priča da tamo ništa nije rađeno, a mi imamo fotografije, znači, svi ste videli nadstrešnicu kako je bila pre, i kako je sad zajedno sa staklom pala dole, pa nemojte pričati“, rekao je on.

 

Ovlašćenje, kaže, nosi kompletnu odgovornost.

 

„Kompanija koja izvodi radove i ministarstvo angažuje najbolje stručnjake iz te ovlasti koje treba da kontrolišu izvođače. Tako se radi na svakom objektu. Pretpostavljam da su svi oni drugi koji su bili angažovani u nadzoru, da su u svojoj struci imali prave licence da mogu da kontrolišu te izvođače. Uvek se treba poći odozgo, da ne ispadne da će strada neki radnik ko nešto nije dobro zavario, ne, nego treba da se pođe od dvojice ministara pa da se silazi dole do dna“, kazao je.

 

Rekao je da su svake nedelje imali sastanke na kojima su bili i predstavnici železnice i projektanta.

 

„Sve vreme su svi imali uvid u sve radove“.

 

Kada se objekat preda gazdi, strukturalnom železničaru, oni dobiju uputstvo kako dalje da održavaju objekat.

 

Ppretpostavljaa da će se sada uraditi projekat nove nadstrešnice i ona bi trebala da zadrži izgled i način vezivanja kako je bilo ranije.

 

„Da nije opterećivana, verujem da bi nadstrešnica još dugo godina stajala“

Podseća na važnost utega.

 

„Utege su svojevremeno obezbedile da nadstrešnica stoji.  Da nije opterećivana, ja verujem da bi ona još dugo godina stajala. Ali ni to ne možemo da tvrdimo, jer ne znamo u kakvom stanju je bila veza utega i betona na krovu. To je ono što sam, zato i pominjem taj moj izveštaj, jer sam video da iza tih ploča koje su frontalno, na tom zupčastom delu fasade, na prvom čošku smo skinuli ploče i onda sam video da iza betona praktično skoro da ga nema. I zato sam insistirao, a i po projektu je to predviđeno, da budu skinute“, rekao je on.

 

Prednji zupčasti deo fasade je obložen mermernim pločama, koji su oni samo prefarbali.

 

„Da li su naplatili skidanje i nabavku novih ploča ili nisu, ja ne ulazim u to. Ali je činjenica da postoji izveštaj gde se traži da se to skine, da se pogleda podloga ispod ploče, da se podloga sredi, da se stave nove ploče na način da one budu stabilne. Kao što smo deo ovog fasade radili na potkonstrukciju, deo na lepljenje. Ove ploče su bile lepljene i kačene, pocikovane žicom. Pitanje kada će ta ploča da odpadne i da nekom padne dole na glavu“, kazao je.

***

Komentar

***

https://www.youtube.com/watch?v=gEUuy8BRUNc

Charpentier : Luctus de morte augustissimae Mariae Theresiae reginae Galliae H331

*

https://www.youtube.com/watch?v=QqWs4b4tJ74&list=PL7xNBT789Vo26eb6CfjIP5I61hrHNEbwM

Johann Baptist Vanhal - Stabat Mater in F-minor (1780's)

Političari i brojne javne ličnosti, mediji, obučeni u crno žale ovu tragediju  ali nameće se pitanje: "šta su oni uradili da se ovo ne dogodi"? Da li su razvijali ideje Save Tekelije? Tekelija je primer pravog patriotizma - pomagati razvoj znanja i opšte kulture – jer "neznanje je koren i izvor svakoga zla". Aksiom patriotizma 1838., je bio: "nadoknaditi vekove atavizma, kroz saocijalizaciju našeg naroda u ključu građanske kulture"! Mišljenje nam nije dato na poklon, nego njega svaka generacija iznova izgrađuje, stiče, mukotrpno, malo-pomalo, putem obrazovanja – a intelektalni napredak omogućuje "moralni napredak"! Sve što smo mukotrpno stvarali od Karađorđa, Tekelije, Miloša,..., Vinavera, Milana Kašanina, Isidore Sekulić ratovi '90 su srušili pa je umesto građanske kulture i njenih standarda (gde su struke autonomne) - orjentir u društvu, ponovo bio kao u vizantisko/osmanskom carstvu -  despotska kultura - kultura poslušnosti pred vlašću; apsolutno nepogrešive vlasti, a budući da je nepogrešiva, greške se ne priznaju, niti poravljaju.

 

Zoran Stokić

2.11.2024.