„Srušili su nam škole, tako je počelo, sada se ruši sve“: Profesorka Petrović o nesreći u Novom Sadu

 

 

VESTI Autor: nova.rs 04. nov 202414:29 20 komentara N1

 

 

Srbiju su u poslednjih godinu i po pogodile tragedije koje smo mogli da zamislimo samo na filmu. Dečak ubica je usmrtio devet drugara i radnika obezbeđenja, dan kasnije 21-godišnjak je ubio osmoro i ranio 12 uglavnom mladih ljudi. A onda je 1. novembra ove godine pala nadstrešnica na Železničkoj stanici u Novom Sadu i ubila 14 ljudi, od kojih najmlađe ima šest godina. Ipak, ovo izgleda nije dovoljno da se otvoreno priča o problemu s kojim živimo, a i one koji progovore, poput profesorke Anđelke Petrović, pojedini pokušaju da utišaju.

Anđelka Petrović je profesorka srpskog jezika i književnosti u Matematičkoj gimnaziji, koja je za vreme korone bila proglašena za najboljeg onlajn predavača. Za nju kažu i da je omiljena nastavnica u Srbiji, a na Instagramu je poznata po imenu just_srpski. Ona je dobitnica Fulbrajt stipendije vlade SAD u oblasti obrazovanja, posle koje je pokušala da uvede novine u svoju školu, a nedavno je odabrana da među 35 nastavnika iz celog sveta učestvuje u konferenciji koju organizuje Nobelov komitet.

Ona je sada na svom Instagram profilu podelila objavu u kojoj se osvrnula na tragične događaje koji su pogodili Srbiju u poslednjih godinu i po dana. Počelo je sa Ribnikarom, nastavilo sa Dubonom i Malim Orašjem, a kulminiralo sa Novim Sadom.

Prenosimo njen tekst u celosti:

 

„Nakon tragedije u OŠ “Vladislav Ribnikar” smatrala sam da, kao neko ko ima javnu društvenu mrežu posvećenu školi, imam moralnu obavezu da odreagujem.

Sećam se da mi je tada pisala tetka ranjenog deteta da podeli sa mnom bol. I meni je bilo važno da je neko, direktno pogođen, prepoznao da sam kadra da osetim strašan jad koji pripada i sferi kojom se profesionalno bavim. Kasnije ćemo se tetka i ja sresti, rukovati, baš ispred “Ribnikara”…

Sećam se i da mi je tada neko, bez slike i imena, poslao poruku da mi je bolje da ćutim, jer imam samo karijeru i svoj, dobro se sećam, jalovi život.

Pod pretpostavkom da će i sada biti takvih, jalovih komentara, osećam moralnu obavezu da odreagujem, jer tragedija u Novom Sadu, na posredan, ali jasan način, pripada sferi kojom se profesionalno bavim.

Nadstrešnice se ruše tamo gde nema znanja. Znanje se stiče obrazovanjem. U školi.

Nadstrešnice se ruše tamo gde nema vaspitanja. Vaspitanje se temelji na čistom obrazu i odgovornosti. I dobrim delom se stiče – u školi.

Srušili su nam škole. Tako je počelo.

 

Sada se ruši sve. Tako se završava“, zaključuje ona.

 

***

Komentar

***

 

@Vukovac (gde su joj dokazi?)

Bitno smanjena - sinergija i empatija kod dve generacije naše dece i tsl. Zatim, na primer, pomračenje Sunca 1999 ; 2005 itd? Prazne ulice, spuštene roletne - sveopšti strah...zaustavljeni letovi JAT-a. Slično u doba pandemije virusa - studenti nemaju poverenje u vakcine. Masovno verovanje u teorije zavere i tsl. Sve ovo (astronomija/prva nauka - epidemologija/poslednja nauka) kao na "skeneru" pokazuje - neznanje i antikulturu. Od Pada zida u Berlinu 1989., vlast – čuvari "zatvorenog društva" su se uplašili "otvorenog društva" zaključili su da ka njemu vodi obrazovanje i kultura tj. da ka njemu vode građani - te da ih na vlasti mogu održati samo malograđani (proizvod "srušenog  školstva" i srušene  kulture).  Jer "pedagoška" empirijska funkcija nauke -  je istovremeno i temelj građanskog  ponašanja - učenje na greškama, popravljanje grešaka; a naša verovanja (koja koristimo u privatnom životu, političkom, strukama) se disciplinuju metodom empirijskog opovrgavanja (iz prirodnih nauka); a ne metodom potvrđivanja gde mi tražimo samo one primere koji potrvđuju naše stavove; one primere koji nas opovrgavaju ignorišemo, na njih se ne obaziremo.  

Zoran Stokić

5.11.2024.