Hoće li Australija uspeti da deci mlađoj od 16 godina zabrani pristup društvenim mrežama

 

 

Australijska vlada je predložila zakon kako bi sprečili mlađima od 16 godina da koriste društvene mreže.

 

Izvor: Hana Riči - BBC njuz

 

Hoće li Australija uspeti da deci mlađoj od 16 godina zabrani pristup društvenim mrežama

Getty Images

Poverenica za zaštitu na internetu Džuli Inman Grant je priznala će njena kancelarija imati ogroman zadatak u pogledu sprovođenja zabrane, s obzirom da će "tehnološke promene uvek biti brže od politike”.

"To će se uvek menjati, i zato regulatorna tela moraju brzo da reaguju”, rekla je ona za BBC.

Ali Inman Grant je takođe izrazila zabrinutost zbog uzročne veza između društvenih mreža i sve lošijeg mentalnog zdravlja.

Zavisnost od društvenih mreža i izgubljeno detinjstvo

Zašto je mladima u Srbiji sve teže da steknu prijatelje

Mogu li deca da budu bezbedna na internetu ako roditelji znaju manje od njih

"Rekla bih da uopšte nije rešeno pitanje pristupa koji treba da se zasniva na praktičnoj primeni nalaza istraživanja”, kaže ona, navodeći istraživanje njene kancelarije koje je pokazalo da se neke od najugroženijih grupa, kao što su LGBTK+ i tinejdžeri starosedelačkih naroda, "osećaju više svoji na internet nego u stvarnom svetu”.

 

Istog mišljenje je Lukas Lejn, 15, koji lakove za nokte prodaje dečacima na internetu.

"Ova [zabrana] uništava... moja prijateljstva i mogućnost da se ljudi osećaju da ih neko primećuje”, tinejdžer iz Perta kaže za BBC.

Inman Grant bi više volela rešenje koj bi obavezalo tehnološke kompanije da čiste njihove platforme, kao i i više ulaganja u obrazovne alate da se obezbedi bezbednost mladih na internet.

Daje primer plivanja, naglašavajući da je decu treba naučiti da plivaju, a ne braniti im da ulaze u vodu.

"Ne stavljamo ogradu na okean... ali stvaramo okruženje za plivanje koje pruža zaštitu i daje važne lekcije od malih nogu”, rekla je ona u Parlamentu ranije ove godine.

EPA

Vlada je saopštila da nastoji da reši ovaj problem ispitivanjem alata za proveru starosti i nada se da će podneti izveštaj do sredine sledeće godine 

Obećava da će pitanje zaštite privatnost biti glavno, ali je pružila malo pojedinosti o tome koja vrste tehnologija će se ispitivati.

Poverenica za zaštitu na internetu predložila je da se angažuje treća strana koja ćeobezbediti da korisnički identifikatori budu anonimni pre nego što se proslede bilo kom sajtu za proveru starosti da bi se "sačuvala” njihova privatnost.

Međutim, Orlando je i dalje skeptična.

"Ne mogu da se setim nijedne tehnologije koja postoji u ovom trenutku koja ovo može da izvede”, kaže ona za BBC.

Da li će Australija uspeti?

Australija nikako nije prva zemlja koja je pokušala da ograniči pristup mladih određenim veb-stranicama i platformama na internetu.

Južna Koreja je 2011. godine usvojila takozvani "Pepeljugin zakon” kojim je deci mlađoj od 16 godina uvedena zabrana pristupa stranicama za igrice od ponoći do šest sati ujutru, koji je izazvao negativne reakcije, ali je kasnije ukinut zbog potrebe da se "poštuju prava mladih”.

Francuska je takođe usvojila zakon koji zahteva od društvenih mreža da blokiraju pristup deci mlađoj od 15 godina bez saglasnosti roditelja.

Istraživanje je pokazalo da je skoro polovina korisnika uspela da zaobiđe zabranu upotrebom jednostavne virtuelne privatne mreže (VPN).

Zakon u američkoj državi Juti, koji je bio sličan australijskom, suočio se sa drugom vrstom problema - blokirao ga je savezni sudija koji je smatrao da je neustavan.

Albanez je priznao da predlog Australije možda ima nedostataka, ali je rekao da će, ako ga usvoji parlament, biti preispitan.

"Svi znamo da tehnologija brzo napreduje i da će neki ljudi pokušati da pronađu načine da zaobiđu ove nove zakone, ali to nije razlog da ignorišemo odgovornost koju imamo”, rekao je on poslanicima.

Ali za roditelje poput Eme i Fridlender, koji su se zalagali za promene, najvažnija je poruka koju šalje ova zabrana.

"Predugo su roditelji bili pred nemogućim izborom - da popuste i deci daju uređaj koji će im stvoriti zavisnost ili da im dete bude izolovano i da se oseća izopšteno iz društva”, kaže Fridlender.

"Uvhaćeni smo u zamku norme koju niko ne želi”.

Džejms kaže da od kada je napustio Snepčet više vremena provodi napolju sa prijateljima.

I nada se da bi novi zakon mogao da omogući većem broju dece da "izađu i rade stvari koje vole” umesto da osećaju pritisak da budu na internetu.

 

***

Komentar

***

 

Nadajmo se da će uspeti. Naša deca već 30 g rastu između čekića i nakovnja: "elektronskog sveta"  i srušenog građanskog morala - njegovom rušenju najviše su doprineli multinacionalni kapital, komunisti i fašisti. Izraz "zlatno tele" postao je odavno sinonim za lažnog idola, ili lažnog "boga"; pa su "zlatno tele" postali "novac", "tržište" , Staljin, MaoCetung, Hitler, Putin, Tramp i &, ukratko: "zlatno tele" je sve - moral je nebitan. Novac (tržište) je u svim oblastima društva izrodio (fenomen fraktalne strukture) "malecku zlatnu telad":  Fejsbuke, Instagrame,...,Tik-Tokove, Vocape, ali i "Didi-je",..., "Ronal-de" i tsl – em beskonačno uvećavju kapital "zlatnom teletu" em drže 8 milijardi ljudi u stanju sveopšteg transa kao da smo žrtva neke droge - drogirani smo tricama i šljokicama "zlatnog teleta" sa kojima prolazimo evoluciju u kontra smeru; u toku je proces "involucije" - vraćamo se na početak - to je pre svega povratak na nezrelu, narcisoidnu opsednutost vlastitim egom, koja ima veoma malo obzira prema drugim ljudima, opštem dobru ili svetu kao celini.  Zarobljeni u sajber svetu – naša deca nisu u stanju da "razbiju ogledalo" ne mogu da se odupru tim ego-novotraijama.

Zoran Stokić

28.11.2024.