Remek-delo Karavađa „Monsinjor Mafeo Barberini“ biće prvi put izloženo

 

 

KULTURA Autor: Tanjug 22. nov 202415:18 3 komentara

 

 

Remek-delo italijanskog baroknog majstora slikarstva Karavađa "Monsinjor Mafeo Barberini" biće prvi put izloženo za publiku u palati Barberini u Rimu od 23. novembra do 23. februara sledeće godine, preneli su danas italijanski mediji. Pročitaj sliku:

https://n1info.rs/kultura/remek-delo-karavadja-monsinjor-mafeo-barberini-bice-prvi-put-izlozeno/

 

***

Komentar

***

 

//// Neobjavljen komntra na n1////

Barberini - Urban VIII upamćen po nepotizmu  i ratovima -  koji su ispraznili kasu Vatikana; ali i ljubitelj, poznavalac i finasijer umetnosti i nauke. Pomagao je i divio se Galileju (hvalio ga u sonetima) ali ga je na kraju žrtvovao da bi sačuvao svoj tron. Sve u svemu čovek lošeg morala. Suđenje Galileju je bila Pirova pobeda inkvizicije jer na duže staze, strah je učinio da "naučna tradicija" bude ugašena na sredozemlju - te da se preseli u liberalne zemlje. Ali za razliku od današnjih profesionlanih političara, poznavao je do tančina, na primer, teologiju, nauku, umetnost. Jer zapravo u ravni epistemologije on je pobedio a ne Galilej, današnji naučnici i njihovi finansijeri to ne žele da prihvate, što može imati dalekosežne loše posledice po našu budućnost. Precenjujući svoje moći, mnogi naučnici danas kao i nekada Galilej svoje naučne hipoteze predstavljaju kao - apsolutne istine - umesto da imaju svest o tim hipotezama  "kao da" su istine! Od tog "kao da" zavisi naša budućnost!

 

*

 

Zna se da je Karavađo više puta portretisao Mafea Barberinija ali su se te slike nekako zaturile. Ovaj portret (o kome se govori u tekstu) - portret Mafea Barberinija je slika koja se - pripisuje - Karavađu, datirana oko 1598. Čuva se u privatnoj kolekciji u Firenci. Delo prikazuje Mafea Barberinija (budućeg kardinala, a kasnije pape po imenu Urban VIII.), člana poznate firentinske porodice. Početkom dvadesetog veka, različiti autori, uključujući Lionela Venturij, sliku su pripisivali Karavađu, prevazilazeći dotad zajedničku tradicionalnu atribuciju koja je sliku smatrala delom Scipiona Pulzonea. Konačno, nakon novih studija podstaknutih nedavnom restauracijom slike i njenom postavkom na izložbi Karavađo i Karavađeski u Firenci, održanoj u Palaco Pitti 2010., Đani Papi (kustos izložbe u Firenci) i američki istoričar umetnosti Kit Kristijansen ponovo podržavao atribuciju portreta "kao da" je Karavđov. Postoji još jedan portret Mafea Barberinija (takođe iz privatne firentinske kolekcije) koji se takođe pripisuje Karavađu (zahvaljujući Robertu Longhiju). Da li da im verujemo? Odlučite sami.

 

Zoran Stokić

23.11.2024.