Garderoba u boji pomaže da se izborite sa stresom – koja je najdelotvornija?

 

 

LIFESTYLE Autor: Večernji.hr 14. dec 202416:15 0 komentara

 

 

Nošenje garderobe i modnih detalja u boji da biste se bolje osećali je deo trenda 'dopaminskog oblačenja', ili korišćenje odeće za poboljšanje raspoloženja. Pročitaj više:

https://n1info.rs/magazin/lifestyle/garderoba-u-boji-pomaze-da-se-izborite-sa-stresom-koja-je-najdelotvornija/

 

 

***

Komentar

***

 

 

 

Istraživanja o tome kako boje utiču na ljudsko ponašanje je još uvek kontroverzno. Do stvaranja solidnih teorija o tome prisetimo se - da od kada je nakon 1600., tempo pomorske trgovine porastao pigmenti brojnih boja su počeli ubrzano da stižu u Evropu sa svih ostalih kontinenata. Pa je sa Velaskezom i Njutna boja postala sveobuhvatni, fundamentalni i neizbežni element (i) ljudskog sveta. Isaka Njutna je u razmišljanju često inspirisala muzika, na primer, muzika ga je "naterala" da doda dve nove boje dugi. Srednjovekovna duga imala je pet boja: crvenu, žutu, zelenu, plavu i ljubičastu. Njutn je dodao još dve - narandžastu i indigo - da bi boje bile "podeljene na način muzičkog akorda". Iako Njutna mnogi vide kao oličenje puritanskog tmurnog lika - i on je bio oduševljen - ovim novim bojama; svoju londonsku rezidenciju: radnu sobu, dnevnu sobu,..., spavaću sobu - opremio je zavesama, meblom nameštaja, jastucima,..., tapetima u grimiznoj boji (jarko crvenoj boji).

 

 

Susret da tako kažemo "mozga" i "univerzuma" dogodio se u "kambrijumskoj eksploziji" (period od pre 550-520 miliona godina) kada su se naglo pojavili brojni složeni višećelijski makroskopski organizmi (postojali su i pre ali su bili malobrojni) koji su se razmnožalali seksualnim putem (ne više aseksualnim razmnožavanjem u kojem nastaje - klon - organizam identičan roditeljskom organizmu). Stvorene su "oči" počeo je rat za preživljavanje između grabežnjivaca i vrsta koje su razvijale odbranbene mehanizme (školjke, klješta,..., zubci) a tu su pomogle i "boje" – ispred predatora se pojavilo kamuflažno biće. Sledeće bujanje boja dogodilo se na kraju krede kada je asteroid udario u Zemlju - zbrisao je dinosauruse, šansu za preživljavanje pružila se sisarima. Preci kopnenih biljaka evoluirali su iz vode vegetacije, pre oko 450 miliona godina, pojavile su se prve kopnene biljke, a cvetnice pre oko 200 miliona godina. Znači tokom vladavine dinosaurusa, priroda još uvek nije imala većinu svojih boja: biljke nisu davale cveće i obojeno lišće sve do kasne krede, a ptice, pčele i leptiri još nisu evoluirali da se hrane svojim nektarom punim saharoze. Mi tj. naši daleki preci, preživeli su to daleko doba dihromatskim vidom (modalitetom koji se skoro ne može razlikovati od monohromatskog vida - nisu bili u stanju da vide boje više od daltonista; tu težište nije bilo na bojama već na oštrini vida, jer smo se kretali noću) tek smo kasnije postali biće sa trihromatskim vidom – vid kod koga postoje tri nezavisna kanala za prenošenje informacija o boji, izvedene iz tri različite vrste ćelija u oku – tek smo tada mogli videti na stotine boja.

 

 

ZoranStokić

15.12.2024.