Zanimljiva istorija ukrasa za jelku: Kako su božićne kugle osvojile svet?

 

 

LIFESTYLE Autor: Večernji.hr 21. dec 202421:30 0 komentara

jelkafrancescosgura/Shutterstock

 

 

Istorija ukrasnih kugli i ukrasa seže u 16. vek u Nemačkoj, gde je postojala tradicija kićenja bora jabukama, orasima i drugim voćem.

 

Božićni praznici bez jelke ukrašene najposebnijim ukrasima su za većinu ljudi jednostavno nezamislivi. Danas je izbor ukrasa za jelku veoma širok, a šarene zvezde, vozovi, avioni, patuljci, životinje, sveće, cveće i drugi raskošni ukrasi nas svake godine od septembra mame sa rafova prodavnica. Ipak, kraljica svake jelke je svakako ukras sa kojim je sve počelo – kugla.

 

Ne postoji bolji način da se razume njen značaj nego da se zaviri u istoriju kićenja jelke i procesa izrade nakita, uključujući i bezvremensku kuglu koja danas predstavlja neizostavni deo praznične tradicije.

 

Istorija ukrasnih kugli i ukrasa seže u 16. vek u Nemačkoj, gde je postojala tradicija kićenja bora jabukama, orašastim plodovima i drugim voćem u vreme praznika, piše Adventa. Ovi ukrasi su simbolizovali nadu da će uskoro ponovo doći proleće i toplije vreme.

 

Ubrzo je tradicija kićenja jelke počela da se širi svetom. U SAD se veruje da je njegovo usvajanje povezano sa slikom kraljice Viktorije i njene porodice iz 1842. godine, koja ih prikazuje kako sede oko okićenog bora. Međutim, Amerikanci su otišli ​​i korak dalje, dodavši na svoje drveće nizove kokica i sjajnu foliju.

 

Božićne kugle takođe potiču iz Nemačke. Tokom 17. veka, čovek po imenu Hans Greiner počeo je da pravi ukrasne staklene perle koje su se mogle okačiti na drvo. Ubrzo je postao popularan, a dizajneri su počeli da eksperimentišu, praveći staklene ukrase u obliku voća i oraha. Vremenom su ljudi počeli da dodaju nitrat srebra u ove ukrase, koji su potom farbani i opremljeni kukama za kačenje.

 

U SAD preduzetnik F.V. Vulvort je video potencijal ovih ukrasa. Godine 1870. na tržištu se pojavio prvi stakleni božićni ukras, a početkom 1900-ih ovi ukrasi su se prodavali širom zemlje. Prvo su se izrađivale duvanjem stakla u kalupe, a zatim su ručno farbane i ukrašavane. Ali sa razvojem masovne proizvodnje 1910-ih i 1920-ih, postali su široko dostupni, a proizvođači su mogli da proizvode staklene kugle u različitim bojama i dizajnom.

 

Tokom Drugog svetskog rata proizvodnja staklenih ukrasa je obustavljena zbog nedostatka materijala i radne snage. Međutim, nakon rata nastavljena je tradicija ukrašavanja jelki ornamentima, a uvedene su i nove vrste kugli, uključujući plastične i metalne.

 

Danas su dostupne u svim veličinama, bojama, oblicima i dekorima i pristupačne su svima, tako da praktično svake godine možete imati potpuno drugačiju jelku. Pa ipak, u većini porodica pojedine kugle imaju posebnu sentimentalnu vrednost, pa svake godine nađu svoje mesto na zelenim granama, čineći praznike još posebnijim i magičnijim.

 

 

***

Komentar

***

 

 

U mnogim kulturama zimi su u obredima i kultovima koristili - zimzelene biljke – to su preteča jelke za Božić. Zimzelene biljke oličavaju životnu snagu - upotreba ukrasa od zimzelenog drveća, venaca bili su simboli - večnog života - kod starih Egipćana, Kineza i Jevreja. Rimljani su svoje kuće kitili lovorovim grančicama na prelazu godine. Kult Mitre odavao je počast bogu Sunca ukrašavanjem drveta tokom zimskog solsticija. Narodi u severnim  krajevima, su u kuće (rano na početku zime) unosili - grančice jele - kako bi se otežao ulazak zlim duhovima - dok je istovremeno to zimzeleno zelenilo davalo nadu u povratak proleća tj. da će one svoje "zelenilo" preneti na druge biljke.

 

U hrišćanstvu je preteča božićne jelke bilo "rajsko drvo (znanja)" koje je simbolizovalo proterivanje Adama i Eve iz raja. Ovo je bilo prikazano u predstavi na dan Adama i Eve u kalendaru svetaca, 24. decembra. "Kuglice" (ukrasi) za jelku podsećale su na voće sa "Drvetu znanja" u raju, koje su Adam i Eva jeli suprotno Božijoj zapovesti, ali su to bile i male figure od drveta (Adam i Eva) kao i figure zmije. Prema hrišćanskom verovanju, prvobitni greh je ispravljen rođenjem Isusa Hrista (i njegovom smrću na krstu), koji se obeležava na Božić, pa je "rajsko drvo" postalo "božićno drvo". Na vrh jelke se sada stavljalo ukras u obliku zvede (Vitlejemska zvezda), pored ukrasa jabuka, tu su i zvezdice, kao i igračke od kolažnog papira...kasnije tu su ukrasi od šećera,..., do današnjih brojnih ukrasa.

 

Zoran Stokić

24.12.2024.