Senzacionalna tvrdnja
naučnika: "Već svi živimo u virtuelnoj stvarnosti"
Profesor fizike na Univerzitetu u
Portsmutu Melvin Vopson tvrdi da smo svi na rođenju izabrali da postanemo
likovi u naprednom svetu veštačke inteligencije.
Izvor: Daily mail
Senzacionalna tvrdnja naučnika: "Već
svi živimo u virtuelnoj stvarnosti"
Shutterstock/Al Generator
U blokbasteru "Matriks", ljude
je zarobila veštačka inteligencija kako bi toplotom našeg tela napajala svoje
računare. Iako ovo zvuči direktno iz naučne fantastike, profesor fizike kaže da
možda živimo u simulaciji u stilu "Matriksa".
Vanredni profesor fizike na Univerzitetu u
Portsmutu Melvin Vopson smatra da niz svakodnevnih tragova sugeriše da ovaj
svet nije onakav kakav se čini. Sada se pozabavio hipotetičkim i filozofskim
pitanjem: "Ako živimo u virtuelnoj simulaciji, koja je svrha toga?"
Shutterstock/Al
Obraćajući se ekskluzivno za MailOnline,
on iznosi tri teorije, uključujući da smo svi po rođenju izabrali da postanemo
likovi u naprednom svetu veštačke inteligencije.
Zastrašujuće: "Pođi sa mnom"
VIDEO
"Ti si štene. Laješ, ne ujedaš":
Sukob dva moćna AI, pljuštale uvrede VIDEO
Razvijaju aplikaciju koja će se koristiti
kao drugi mozak
"Svi ovi scenariji funkcionišu pod
kontrolom glavne veštačke inteligencije, stvorene, naravno, budućom iteracijom
naše civilizacije", rekao je profesor Vopson, pa dodao:
Iskoristi dodatnu šansu za dobitak!
5 minuta besplatnog spinovanja. BEZ
USLOVA!
"Moguće je da niko više nije budan i
da smo zarobljeni u simuliranoj stvarnosti, koju kontroliše AI".
Takozvana "teorija simulacije"
je popularna među drugim ličnostima, uključujući Elona Maska, koji je rekao da
su šanse da živimo u "osnovnoj stvarnosti" - stvarnom univerzumu za
razliku od simuliranog - "jedan naprema milijarde".
Noćna mora prevaranata je ova "AI
baka"
Pitali smo moćni AI da nam se predstavi.
Pogledajte šta je rezultat
Microsoft Notepad i Paint dobijaju AI
funkcije
Profesor Vopson, čije se istraživanje
fokusira na eksperimentalne i teorijske studije primenjene i fundamentalne
fizike, naglašava da su ova tri scenarija spekulacije, a ne nešto što je
podržano naučnim istraživanjem. Ali, neka od njegovih istraživanja na
Univerzitetu u Portsmutu zaista su pokazala da je ceo univerzum simulirana
konstrukcija ili džinovski računar.
Cubes ugostio zlatne AI olimpijce –
podrška našim mladim talentima
Google priznao: Postoji
Proveravaće vas: Nema više laganja
Još jedna ostavka u OpenAI-ju: "Nisu
spremni za ono što kreiraju"
Prva teorija je da smo odlučili da uđemo u
simulaciju pri rođenju isključivo kao oblik zabave - da bismo zabavljali i
zaokupljali naše umove. Stvarni svet koji smo odlučili da ostavimo nije baš
zanimljiv, kaže teorija, pa su ljudi stvorili mnogo zanimljiviju, iako
izmišljenu, aproksimaciju života - ultimativnu VR igru. A sa svojim mnoštvom
tračeva o slavnim ličnostima, sportskim događajima, političkim skandalima i još
mnogo toga, aktuelna sapunica modernog postojanja je sve samo ne dosadna.
"Stvorili smo simulaciju kao mesto
zabave u koje možemo izabrati da uđemo (pri rođenju) i doživimo potpuno novi
život sa svim njegovim komponentama", rekao je profesor Vopson.
Pitali smo moćni AI da napravi svoju
sliku: Pogledajte šta je rezultat FOTO
Robotski advokat kažnjen jer – nije čovek
Mračne prognoze bogataša: "Svi će
biti pod nadzorom. Sve će biti prijavljeno"
Skandal: Još jedna aplikacija koristi vaše
podatke da trenira AI
Snapchat donosi nove AI funkcije u
aplikaciju
Što se tiče toga kako smo po rođenju imali
kapacitet da donesemo odluku da uđemo u simulaciju, moguće je da bi naša svest
donela izbor pre nego što je rođen naš novi čovek. Druga teorija je da simulacija
može pomoći ljudima u celini da "nauče nešto" što bi moglo da pruži
rešenje za problem iz stvarnog sveta.
Prema ovoj takozvanoj teoriji zamorčića,
možda smo svi nevoljno zaglavljeni u simulaciji za veće dobro - dugoročnu
korist čovečanstva.
"Zamislite da naše društvo ima
složeno pitanje koje treba da reši ekološku, ekonomsku, energetsku krizu,
ratove", rekao je profesor Vopson.
"Ako bismo imali mogućnost, najbolji
način da to rešimo bio bi da pokrenemo simulaciju (ili više paralelnih
simulacija) i vidimo do kakvih rešenja dolazi simulirana verzija nas. Ako bilo
koja od simulacija reši problem, onda ga možemo usvojiti u osnovnoj realnosti
kao održivo rešenje. Konačno, teorija 'skoro besmrtnosti' ili 'Narnije'
sugeriše da se vreme u stvarnom svetu kreće mnogo brže u poređenju sa vremenom
u simulaciji. Na primer, jedan minut u stvarnom svetu mogao bi da traje do 100
godina u simulaciji, dok bi jedan životni vek u stvarnom svetu mogao biti
sličan 4,2 milijarde godina, ili preko 52 miliona života u simulaciji, pod
pretpostavkom prosečnog života od 80 godina. Odlukom da živimo u simulaciji,
mogli bismo iskusiti više života jedan uz drugog, u suštini postižući
besmrtnost. Sto životnih iskustava bi moglo biti samo 100 minuta u stvarnom
životu u osnovnoj stvarnosti", rekao je profesor Vopson, pa pojasnio:
OpenAI predstavio novi model: Sve
prednosti i mane koje ima o1
Open AI vredi 150 milijardi dolara:
Kompanija traži još novca
Adobe do kraja godine predstavlja AI alat
za pretvaranje teksta u video
Kako policija AI "devojčicom"
lovi seksualne predatore
"Upravo tako funkcioniše dilatacija
vremena kada sanjamo. U snu, događaji koje doživljavamo mogu izgledati da traju
minutima, satima ili danima, ali u stvarnom svesnom stanju san je trajao u
stvari delićima sekundi".
Profesor Vopson je već obelodanio tragove
koji sugerišu da živimo u simuliranoj stvarnosti.
"Činjenica da postoje ograničenja
koliko brzo svetlost i zvuk mogu da putuju sugeriše da oni mogu biti vođeni
brzinom računarskog procesora, na primer. A zakoni fizike koji upravljaju
univerzumom takođe su slični kompjuterskom kodu", istakao je on.
Takođe je spekulisao da je dokaz da je
takozvana hipoteza simulacije tačna zapisan u Bibliji.
***
Komentar
***
Suđenje Galileju 1633. je bila Pirova pobeda inkvizicije jer
na duže staze, strah je učinio da "naučna tradicija" bude ugašena na
sredozemlju - te da se preseli u liberalne zemlje – bila je to paradigma svakog
političkog suđenja, sukob pricipa i ličnosti! Za inkvizitore – svetom treba da
vlada – vera – za Galleja – svetom treba da vlada – nauka. Ali sa prljavom
vodom sa tog suđenja zapušetena je (izostavljeno) da je u ravni epistemologije
pobedu odneo papa Urban VIII. Galilej nije imao empirijski dokaz da se Zemlja
kreće, negov dokaz je bio u ravni - emotivnog verovanja. Kopernik je nastavi
tako gde je Aristarh stao. Aristarh je merenjem zaključio da je Sunce
neporedivo već od Zemlje i odatle izveo - posredni dokaz - da se Zemlja kreće
oko Sunca). Kopernik je izneo nekoliko
novih posrednih dokaza, najubedljivi je - da složene prividne putanje
planeta odjednom postaju veoma proste ako pretpostavimo da se Zemlja i sve one
kreću oko Suca. Međutim tek je - 1725. -
(ono što nije pošlo za rukom Galeleju) pošlo za rukom Bredliju (svešteniku
i naučniku - pioniru prezicne astronomije)
da - da empirijski dokaz; on je otkrio (uveo) fenomen aberacije
(skretanja) svetlosti sa zvezde Drakonis uzrokovane kretanjem Zemlje oko Sunca.
Pouka - Galilej je kao i mnogi današnji učeni ljudi precenio svoje moći. Oni
kao i nekada Galilej svoje naučne hipoteze predstavljaju kao - apsolutne istine
- umesto da imaju svest o tim hipotezama
"kao da" su istine! Od tog "kao da" zavisi naša
budućnost!
Zoran Stokić
2.11.2024.
Нема коментара:
Постави коментар