Najbolji božićni film svih vremena
SHOWBIZ Autor: index.hr 20. dec
202418:22 6 komentara
Divan životParamount
Movies/Printscreen/Youtube
Davne 1946. godine svet je prvi
put video film koji će zauvek ostati simbol Božića – Divan život, reditelja
Frenka Kapre.
Iako je u početku imao skromne
rezultate na blagajnama, vremenom je postao klasik i danas se smatra najboljim
božićnim filmom svih vremena.
Predivan život prati priču o
Džordžu Bejliju, koga igra legendarni Džejms Stjuart, čovek koji potrebe drugih
uvek stavlja ispred svojih snova. Ali kada ga finansijski problemi i očaj gurnu
na ivicu, na Badnje veče ga posećuje anđeo Klarens.
On pokazuje Džordžu kakav bi svet
bio da se nikada nije rodio, otkrivajući mu koliko je njegov život zaista
vredan i koliko je dirnuo druge ljude.
Film nosi snažnu poruku o
porodici, prijateljstvu i ljudskoj dobroti i podseća nas na ono što je zaista
važno – ljubav, zajedništvo i pozitivan uticaj koji možemo imati na živote
drugih. Upravo zbog toga se porodice svake godine okupljaju ispred malih
ekrana, posebno tokom praznika.
Od skromnih početaka do klasika
Iako je danas nemoguće zamisliti
Božić bez ovog filma, „Divan život“ nije odmah postao hit. Kada je premijerno
prikazan 1946. godine, film je skromno zaradio i dobio je različite kritike.
Ali to se sve promenilo 1970-ih, kada su emiteri počeli da ga emituju tokom
praznika.
Priča Džordža Bejlija oduševila
je gledaoce širom sveta i od tada je „Divan život“ postao neizostavni deo
praznične sezone. Danas ga kritičari i publika svrstavaju među najlepše filmove
ikada snimljene, a Američki filmski institut proglasio ga je za
najinspirativniji film svih vremena, prenosi Index.hr.
Zašto se baš „Divan život“ smatra
najboljim božićnim filmom?
Ono što ovaj film čini posebnim
nije samo radnja ili briljantna gluma, već i njegove vanvremenske poruke koje
nas podsećaju na moć dobrote i važnost malih dela koji menjaju svet.
Džordž Bejli nije superheroj – on
je običan čovek, baš kao i mi, što ga čini bliskim i stvarnim. Pored toga,
reditelj Frenk Kapra uspeo je da stvori savršenu kombinaciju emocija, topline i
nade, što je pravi recept za praznični klasik.
Jedna od najupečatljivijih
rečenica iz filma, koju je izgovorio Klarens, i dalje odjekuje:
„Nijedan čovek nije neuspešan ako
ima prijatelje“.
***
Komentar
***
Pogledati trailer:
Sentimentalni pasaži briljantno
pomešani sa gorkom ironijom, priča se kreće po tankoj liniji između humora i
emocija, vešto izbegavajući čistu sentimentalnost tako što, gotovo uvek,
završava emotivne scene - ironičnim gegom, šaljivim jezikom, da tako kažemo. Majstorska
komedija koja kombinuje realistične i bajkovite motive sa veštinom i ukusom - sa
društveno-kritičkim prizvukom koja osuđuje - eksploataciju i želju za moći. Iako
se sa Ruzveltom u mnogo čemu nije slagao - film afirmiše "Nju dil".
Tipičan Kaprin film - po svojoj optimističnoj veri u dobro u ljudima i moći
solidarnosti. Kapra, nije bilo koji reditelj, bio je majstor zanata - čije je
ime - prvi put u filmskoj industriji stajalo iznad naslova filma(!)
"Desilo se jedne noći" (1934.) bio
je prvi film koji je osvojio svih pet najvažnijih Oskara (najbolji film,
najbolja režija, najbolji glumac, najbolja glumica i najbolji adaptirani
scenario).
*
@Zoran
Uvek aktuelni Kapra. Frenk Kapra
se rano penzionisao, zašto? Profit po svaki cenu, rastuću moć zvezda, počeli
su da ga dovode u čorsokak jer je morao (da bi režirao) da kompromituje svoju
umetničku viziju, da ograničava svoje kreativne sposobnosti. Nije hteo da bude
deo industrije – "Živelo zadovoljstvo! Golotinja? Da! Zamena žena? Da
oslobodimo naše filmove od morala! ... Došlo je vreme 'do đavola sa dobrim u
čoveku' ubijaj zbog uzbuđenja - šok!
Šok! Zlo umesto dobra". Podseća: "Čovečanstvu su bile potrebne
dramatizacije istina da je čovek suštinski dobar, živi atom božanstva; da je
saosećanje prema drugima, prijatelju ili neprijatelju, najplemenitija od svih
vrlina. Moraju se snimati filmovi da se to kaže, da se suprotstavi nasilju i
podlosti, da se kupi vreme za demobilizaciju mržnje".
@Bb
"Amerikanizacija"
kažete. Kada je despot u posedu "apsolutne istine" – pozniti primeri
iz, SSSR i Kine, pokazuju beživotnost takvog društva. Despoti Staljin i Mao su brisanjem
predhodnog društvnog platna - te uvođenje kolhoza i sovhoza i tsl., proizveli
1932/3 "gladomor" oko 7 miliona je u SSSR umrlo od gladi, u Kini 30 miliona.
Kada je društvena praksa u suprotnosti sa aksiomama epistemologije to je to.
"Objektivno znanje - je bez spoznavajućeg subjekta"; ono se uvek
odnosi na "korpus merila, konvezcija, paradigmi, prihvaćenih procedura,
postupaka, rezultata i tsl" neke discipline, a nikada se ne odnosi na ono
što neki pojedinac može znati (!) Ukratko - objektivno znanje je - inpersonalno,
nadindividualno (!) Ni naučna objetivnost nije rezultat
"nepristrasnosti" ili "ojektivnosti" naučnika kao pojedinca
ona je uvek rezultat društvenog aspekta nauke.
Tako vam je i u politici, kulturi. A ko je "nahranio" te
gladne u SSSR, Kini,..., Indiji? Norman Borlaug naučnik iz SAD koji je
"nahranio svet" razvijajući sorte pšenice, kukuruza, pirinča (prema
podnevljima)! A zašto je u Srbiji nepoznat? Pa isto kao i ovaj film "It's
a Vonderful Life" - od zemlje do neba oko Srbije je (1945-2024) razapeta
"nevidljiva" PAUKOVA MREŽA CENZURE - prate da im ne promakne kakva ideja
iz zapadnog građanskog društva tj. civilizacije. Tako poražene ideologije u
Srbiji i dalje likuje nad 2500.g. civilizacije a Srbija sve više liči na Kolumbiju-Siriju.
Ili kako ono reče anlitičar iz Gruzije: "Ako se ništa ne desi, Gruzija će
biti nešto poput Srbije...na vlast u Beogradu koja zvanično želi pristupanje
Evropskoj uniji, ali u isto vreme protivreči: rušenjem demokratije i proruskom
politikom."
Zoran Stokić
20.12.2024.
Нема коментара:
Постави коментар