Pao plafon na rekonstruisanoj železničkoj stanici u Ćupriji, nema povređenih

 

Z. S. M. "Danas" 09:13 18 komentara

 

 

Pao plafon na rekonstruisanoj železničkoj stanici u Ćupriji, nema povređenih

Foto: OO DS Jagodina

Na železničkoj stanici u Ćupriji koja je rekonstruisana prošle godine pao je deo plafona. Niko nije povređen.

 

Sa plafona u samoj zgradi se odvalio malter, zjapi rupa iz koje vire grede…

 

O ovom događaju, Danasu je javio Zoran Radulović, predsednik Opštinskog odbora Demokratske stranke i odbornik u lokalnom parlamentu.

 

– To se dogodilo najverovatnije noćas a sreća je što u stanici tada nikog nije bilo. Otpalo je nekoliko kvadarata plafona na pod stanice, kaže Radulović.

 

Ćuprijski DS je fotografiju sa železničke stanice objavio jutros i na svom FB profilu sa logičnom konstatacijom da je neko mogao i da strada kao i još logičnijim pitanjem ko je za to odgovoran?

 

Po Radulovićevim rečima za sada se o ovom događaju niko zvanično nije oglasio.

 

Da podsetimo Danas je prošle nedelje pisao da je opozcioni odbornik u Ćupriji Miroslav Pešić na sednici Skupštine opštine izneo da objekat železničke stanice nema građevinsku dozvolu.

 

Inače ovo zdanje je rekonstruisano prošle godine.

 

*

 

U gimnaziji "Mihajlo Pupin" u Kovačici pao prozor na učenicu: LSV traži utvrđivanje odgovornosti

 

FoNet "Danas" 3.12.2024. 12:28 Pročitaj više:

https://www.danas.rs/vesti/drustvo/gimnazija-pao-prozor-na-ucenicu/

 

 

 

***

Komentar

***

 

///Ponavljam sećanje na Toro-a, jer do sada ni jedan komentar koji sam poslao o njemu, "našim" (?) medijima, gde se pojavljuje sećanje na njegovu kapitalnu knjigu "Građanska neposlušnost" 1849., nije objavljen.///

 

*

 

Da li će Srbija dobiti svoga Toroa, Gandija, Kinga? Pisac i filozof H.D.Toro (Henry David Thoreau 1817-1862) bio je 1846., uhapšen zbog poreskog duga; odbio je da finansijski podrži državu koja je vodila neopravdani rat sa Meksikom i tolerisala ropstvo, te nije plaćao tzv. biračku taksu. To ga je motivisalo da napiše esej o - građanskoj neposlušnosti (1849.) - koji je uticao na Gandija, Martin Lutera Kinga,..,Tolstoja - kao izvor inspiracije za savestan, nenasilan otpor vlasti - i taj esej nastavlja to da bude do danas – "Ukratko, želim da uskratim poslušnost državi, da se potpuno povučem iz nje i da se ogradim od nje". "Vlada je najbolja ako uopšte ne upravlja", "Nijedna država nikada neće biti potpuno slobodna i prosvećena sve dok pojedinca ne prizna kao višu i nezavisnu silu, iz koje izvire sva državna moć i vlast".

 

Zoran Stokić

3.12.2024.