Predsednik SANU: Srbija dostigla nivo srednje razvijenosti, mora da se okrene novim tehnologijama

 

 

VESTI Autor: Beta 05. dec 202416:11 2 komentara

Zoran KneževićNova.rs/Filip Krainčanić

 

 

Predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) Zoran Knežević rekao je danas da je Srbija dostigla srednji nivo privredne razvijenosti, bazirajući rast na povećanju kapitala i zaposlenosti u tradicionalnim sektorima, a da za dalji rast i pridruživanje razvijenim zemljama sa visokim dohotkom mora da se okrene naprednim tehnologijama.

 

On je na naučnom skupu „Ekonomija – Privredni razvoj Srbje i njegove determinante“ u SANU rekao da Srbija treba da razvija visokoproduktivne grane sa velikim dodatnom vrednošću.

 

„Visokoproduktivne grane svojom atraktivnošću i izazovnošću posla sa jedne strane, kao i odgovarajućim ličnim prihodom treba da privuku mladu visokokvalifikovanu radnu snagu, pa da umesto da odlazi u zemlje u kojima su ti standardi, već dostignuti ostane u Srbiji i učestvuje u ubrzanom razvoju zemlje“, rekao je Knežević.

 

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić, govoreći o uticaju fundamentalnih faktora na rast privrede Srbije, rekao je da ekonomski rast može da se analizira u poslednjih 150 godina.

 

Prve procene se, kako je rekao, odnose na 1870. godinu, kada je Srbija bila na 30 odsto nivoa razvijenosti Nemačke.

 

„Od tada, kada počinje i period samostalnosti, Srbija počinje ekonomski da napreduje i napredak je brz do Prvog svetskog rata kada raste istom brzinom kao i Nemačka, tako da zaostatak ostaje isti. Između dva svetska rata većina kapitalističkih privreda skromno napreduje, a nakon Drugog svetskog rata Srbija ostvaruje jedan od najvećih napredaka u odnosu na bivše socijalističke privrede“, rekao je Arsić.

 

Dodao je da je to omogućio privredni sitem Jugoslavije koji je bio nešto povoljniji za privredu zbog otvorenosti prema svetu i više tržišnih elemenata.

 

Srbija devedesetih godina prošlog veka i dalje je, prema njegovim rečima, na 30 odsto razvijenosti Nemačke, koja se brzo razvijala, a u odnosu na druge zemlje centralne i istočne Evrope (CIE) Srbija je popravila poziciju iako su one pre Prvog svetskog rata bile duplo razvijenije od Srbije.

 

Slom privrede Srbije dogodio se, kako je naveo, devedesetih godina prošlog veka, pad privredne aktivnosti Srbije je bio 40-50 odsto, dok su druge zemlje napredovale tako da se Srbija vraća u odnosu na zemlje CIE na nivo kao pre Prvog svetskog rata.

 

Dodao je da je Srbija, nakon 150 godina, malo popravila poziciju u odnosu na Nemačku i na nivou je 40 dsto razvijenosti te zemlje, ali nije smanjen zaostak za zemljama CIE jer i one brzo napreduju.

 

„Neposredne determinante privrednog rasta su stopa investicija, zaposelnost i tehnički progres, a dodatne privredni ambijent koji uključuje makroekonomsku stabilnost, (inflaciju, stabilnost kursa, kamatne stope, poresku politiu, infrastrukturu..) Fundamentalni faktori rasta su geografski faktori, istorijsko nasleđe, kultura i institucije“, rekao je Arsić.

 

Geografski faktor nije, kako je rekao, imao negativan uticaj na rast Srbije, ali klimatske promene nepovoljno će uticati na područje Balkana, pa time i Srbiju.

 

„Zbog toga su potrebne aktivne mere i velika ulaganja kako bi se ublažili utucaji, pre svega u poljoprivredi, energetici, turizmu. Procenjuje se da klimatske promene neće značajno uticati na stopu rasta, ali hoće na strukturu privrde, neke će delatnosti ičeznuti, a time se menja i struktura zaposlenosti“, rekao je Arsić.

 

Uticaj istorijskog nasleđa na rast je, prema njegovim rečima, mešovit, a preovlađuju negativni faktori. Uticaj kulture je, kako ocenio, blago negativan i to su faktori koji su u srednjem ili kratkom roku dati, ali je naveo da može da se utiče na kvalitet institucija i time se menja i kultura i formira se novo istorijsko nasleđe, povoljnije za rast privrede.

 

Istakao je da su za privredni rast potrebni, dugotrajni period bez ratova, sankcija i konfilkata, makroekonomska stabilnost, kvalitetno obrazovanje, inovacije i prilagođavanje klimatskim promenama.

 

Akademik Pavle Petrović, govoreći o privrednom rastu Srbije, determinantama i budućim izgledima, rekao je da je Srbija dostigla srednji nivo ekonomske razvienosti, ali da u strukturi dominiraju tradicionalni sektori, građevinarstvo, prehrambena industrija, proizvodnja guma, metala, poljoprivreda, rudarstvo, a niskom produktivnošću i malom dodatom vrednošću, a da je ; u tim sektorima 50 odsto zaposlenih.

 

Zbog toga Srbija, kako je naveo, nije uspela da u poslednjih 20 godina smanji rastojanje u odnosu na zemlje CIE i nalazi se na 60 odsto proseka tih zemalja. Rumunija, Bugarska i Hrvatska se, prema njegovim rečima, već nalaze na proseku od 90 odsto zemalja CIE.

 

„Srbija je podigla privredni rast ; poslednjih pet godina i sada je prosek oko četri odsto godišnje, a u zemljama CIE je tri odsto. Rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) u Srbiji su uvećali zaposlenost, kapital i tehnički progres. Visok rast je pre svega izazvan povećanjem investicija i zaposlenosti, a tehnički progres i nove tehnologije dali su mali doprinos, što je suprotno od obrasca u CIE, gde je glavni motor rasta tehnički progres“, rekao je Petrović.

 

Iako Srbija sada, prema njegovim rečima, brže raste od zemalja CIE u poslednjih pet godina rast produktivnosti je sporiji nego u tim zemljama, a naročito sporiji od Rumunije, Bugarske i Hrvatske, što ukazuje da je u Srbiji nezadovoljavajući model privrednog rasta.

 

Model rasta u Srbiji, kako je rekao, zasniva se na povećanju investicija i zaposlenosti i postepeno se iscrpljuje. Demografska kretanja su, kako je istakao, nepovoljna i smanjuje se rezervoar radne snage u Srbiji što pokazuje i niska stopa nezaposlenosti od osam ; odsto, a u zemljama CIE od pet odsto.

 

Srbija će, kako je naveo, imati sve manje raspoložive jeftine radne snage da bi mogla da podupire rast još tri-četiri godine jer rastu troškovi rada, a smanjuje se mogućnost te konkurentske prednosti za privlačenje stranih investicija.

 

„Privredni rast u Srbiji od četiri odsto od 2019. je posledica, pre svega rasta investicija koje su skočile sa 16 na 23 odsto dohotka zemlje. Dve trećine tog povećanja investicija, koje su gurale privredni rast, je pokrenula država preko javnih investicija ili javnih preduzeća dok su stranci učestvovali sa 30 odsto. Domaća privatna privreda nije učestvovala u tom rastu investicija, njene investicije su se smanjile i to je strukturna deformacija. Pitanje je da li sa takvim privrednim rastom Srbija može da nastavi održivi rast“, rekao je Petrović.

 

Dodao je da su javne investicije skoro dostigle plafon, iznose 7,5 odsto dohotka zemlje za 2024. godinu, a i srednjoročni planovi su na tom nivou i ne može se više po tom osnovu, očekivati dalji privredni rast.

 

Petrović je rekao da od novih investicija teško da mogu da se očekuju efekti na dalji privredni rast kao do 2019. godine, kada su projekti davali snažne ekonomske podsticaje, a to su pre svega putni i železnički pravci.

 

Sada se, prema njegovim rečima, prelazi na projekte koji će imati manje efekte na privredni rast, a to su dalja izgradnja autoputeva, objekata za međunarodnu izložbu Ekspo i Nacionalni stadion.

 

Verovatno bi, kako je rekao, veće efekte na rast imali izgradnja lokalnih puteva, zaštita životne sredine, prečišćavanje voda i kanalizacija, zatim ulaganje u prosvetu.

 

Istakao je da se istovremeno odlaže izgradnja metroa, a da se projektima za Ekspo vaninstitucionalno upravlja po posebnim postupcima, što uvećava cene i probija rokove gradnje.

 

„Strane investicije od 2019. čine pet odsto BDP-a jer je u zemlju ušlo 15 milijari evra, ali 60 odsto je otišlo u sektore sa mlom dodatom vrednošću. Teško da će one i dalje biti generator rasta, jer su malo donosile novih tehnologija, a i radna snaga nije više tako raspoloživa, a skuplja je i destimulisaće te investicije“, rekao je Petrović.

 

Dodao je da strane investicije mogu ostati profitabilne u pojedinim sektorima, kao što je rudarstvo, odakle se prljavim tehnogijama izvlače resursi.

 

Sa stranim direktnim investicijama dolazile su, prema njegovim rečima i devize, koje pokrivaju trgovinski deficit, ali tokom vremena dolazi i do odliva jer stranci počinju da izvlače svoje profite, pa se od 2021. neto efekat od priliva i odliva smanjuje.

 

To može da, upozorio je Petrović, dovede do značajnog problema u pokrivanju spoljnotrgovinskog deficita.

 

„Domaće investicije su male, 4,5 odsto BDP-a i dominantno idu u tradicionalni sektor, što pokazuje da investitore odvraća da ulažu u rizičnije projekte kao u tehnološki razvijenim zemljama, pa je čak i IT sektor oslonjen na pružanje usluga, a ne na stvaranje novih proizvoda“, rekao je Petrović.

 

Dodao je da taj model rasta sa ogromnim investicijama države i stanim koje idu u tradicionalne sektore, a uz „uspavan“ domaći privatni sektor neće moći da bude održiv. Rast mora da se, naveo je, zasniva na novim tehnologijama domaćeg sektora, a da je za to potreban odovarajući ambijent, institucije, vladavina prava, obrazovanje…

 

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Dejan Šoškić, govoreći o tržištu kapitala kao faktoru rasta investicija i privrednog razvoja Srbije, rekao je da je to tržište u Srbiji nerazvijeno.

 

„Očekivalo se da će se tržište hartija od vrednosti spontano razvijati, u zakon je stavljena obaveznost trgovanja hartijama od vrednosti, posebno za preduzeća u privatizaciji i neke aktivnosti je u određenom periodu i bilo“, rekao je Šoškić.

 

Doneti su, prema njegovim rečima, zakoni, formirane institucije, određeni reglatori i supervizori i krenulo se u edukaciju kadrova, ali je tržište ostalo nerazvijeno.

 

Sredinom 2000. godine promet na Beogradskoj berzi bio je nešto veći, uglavnom, kako je rekao zbog preuzimanja kontrole nad kompanijama, a kada se taj proces koncentracije završio, prometi su pali.

 

„Do novembra 2024. godine promet na Beogradskoj berzi je mesečno bio oko 20 miliona evra, za obveznice i za akcije jer je država učinila napor da obveznice stavi na tržište, što nije u svetu standard, već se njima trguje vanberzanski. Zagrebačka berza ima duplo veći promet od srpske, a institucionalizovanije zemlje, kao Rumunija ima godišnji promet od 7,4 milijarde evra, Varšavska berza ima 67 milijardi godišnje, Njujorška 18,9 milijardi“, rekao je Šoškić.

 

Akademik Aleksandar Kostić rekao je da naučni skup „Ekonomija – Privredni razvoj Srbije i njegove determinante“ deo ciklusa „Strateki pravci razvoja Srbije u 21. veku“. Ciklus je započet 2012. godine sa idejom da se kroz pet skupova pokriju neke od ključnih tema kao što su obrazovanje, nauka, ekonomija kultura i državni poredak.

 

„Ciklus je započet sa idejom da to bude dokument o jednom vremenskom periodu u razvoju Srbije, da ostane svedočanstvo o tome da je SANU u jednom trenutku pokrenula aktivnost, a po završenju poslednjeg skupa o državnom uređenju javila se ideja da to treba ponoviti i da postane stalna aktivnosti da se svakih pet godina te teme razmatraju čime bi se dobio uvid u vremensku dinamiku razvoja svake od tih oblasti“, rekao Kostić.

 

 

***

Komentar

***

 

 

Samoobmanjivanje – ideološko romantičarske bajke. Umesto priznavanja i popravljanja grešaka iz prošlosti. Ne postoji stvarno tržište već šibicarska imitacija tržišta! 

Od XII veka u Evropi  ekonomske  sisteme pokreće (i održava) - brojna masa - privatnih inicijativa - u jednom predvidivom i jasnom algoritmu. Toga nije bilo u vizantisko-osmanskom društvu i komunizmu. U Srbiji 1945-2024 živimo po sistemu NEP (Nova ekonmska politika) SSSR 1921., uveo Lenjin, kvazi-kapitalizmom. Tito i kasnije, Deng Sjaoping napravili su otklon od Staljinove i Maove "apsolutne komandne ekonomije"  ka "socijalističkoj tržišnoj ekonomiji"  NEPa. Međutim, kao što je pokazao L. fon Mizese u "Ekonomska računica u socijalističkoj sredini"; "Racionalna ekonomska aktivnost nemoguća je u socijalističkoj zajednici" - problem nemogućnosti ekonomskog obračuna. Iz ideoloških razloga - kapitalna dobra - ne mogu biti pravilno vrednovana, i tu postoji  samo unutrašnje kretanje dobara, a ne predmeta razmene i - stvarno tržište. Pojedinačna dobra ne bi bila vrednovana, a sistem je nužno iracionalan, pošto centralni planeri ne bi bili u stanju da efikasno alociraju raspoložive resurse.

 

Zoran Stokić

5.12.2024.