Zemlja će se sudariti
sa asteroidom?
Svetski naučnici i fizičari razmatraju različite scenarije
uništenja Zemlje, uključujući moguće kolizije sa asteroidima, ekspanziju Sunca,
pa čak i pad u crnu rupu.
Izvor: muskimagazin.rs
Zemlja će se sudariti sa asteroidom?
Shutterstock/Hamara
Novootkriveni asteroidi svakodnevno unose nemir i strah,
naročito kada istraživanja nagoveštavaju da može doći do potencijalnog sudara
asteroida i Zemlje.
Sada su svetski naučnici razmatrali različite scenarije
uništenja Zemlje.
Iako je naučna fantastika popularizovala ove ideje, realnost
može biti mnogo strašnija nego što mislimo.
Sunce će uništiti planetu
Za oko 5-7 milijardi godina, Sunce će početi da koristi
vodonik iz svog jezgra, što će izazvati širenje i njegovu transformaciju u
crvenog džina. Tokom ovog perioda, Sunce će se znatno povećati, približavajući
se Zemlji na opasan način.
Misterozna pojava na nebu iznad Hrvatske: "Menjale su
oblike i boje, niko ne zna o čemu se radi" VIDEO
Džinovska vatrena lopta iznad Rusije: Zvaničnici u stanju
pripravnosti VIDEO
Asteroid ubrzano juri ka Zemlji: Pitanje momenta kad će
udariti
Čak i ako pretpostavimo da Zemlja neće biti direktno
uništena, Sunce će zagrejati planetu do te mere da će svi okeani ispariti, a
atmosfera biti oduvana solarnih vetrovima. Biološki život na planeti neće
preživeti mnogo pre nego što Sunce apsorbuje planetu.
Zemlja će se sudariti sa asteroidom
Moguće je da će Zemlja doživeti koliziju sa velikim
svemirskim objektom. Pre 65 miliona godina, asteroid je izazvao izumiranje
dinosaurusa. Dnevno, astronomi prate oko 40.000 asteroida u blizini Zemlje.
Iako su mnogi od njih relativno mali, postoji mogućnost da
bi neki mogli da uzrokuju ozbiljne posledice. Naučnici smatraju da će biti
moguće detektovati velike asteroide i pružiti dovoljno vremena da se preduzmu
mere.
Planeta će upasti u crnu rupu
Jedan od najstrašnijih mogućih scenarija za Zemlju je da se
nađe u gravitacionom polju crne rupe. Iako je verovatnoća ovog događaja
minimalna, crne rupe bi mogle postati pretnja ako bi se planeta našla na putu
jednog takvog objekta.
Na ovom mestu dogodio se najsmrtonosniji događaj u istoriji
Asteroid veći od Ajfelovog tornja će proći blizu Zemlje:
Naučnici se plašili da bi mogao da udari u planetu
Potencijalno opasan asteroid prošao pored Zemlje
U slučaju da bi crna rupa došla dovoljno blizu, njena
gravitacija bi prvo uništila atmosferu i okeane, zatim bi probila unutrašnjost
planete, bacajući užarene metale u svemir.
Elon Mask i spasavanje čovečanstva
Elon Mask, osnivač SpaceX i Tesla kompanija, naglašava da
čovečanstvo mora postati svemirska civilizacija kako bi osiguralo svoju
budućnost.
On smatra da su prirodne katastrofe, poput udara kometa ili
širenja Sunca, neizbežne.
Mask poziva na brži razvoj svemirskih tehnologija, jer
smatra da bi birokratija u SAD mogla usporiti veliki napredak u istraživanju
svemira, čime bi čovečanstvo bilo još više ugroženo.
***
Komentar
***
Nauka je jedan od dva osnovna načina posmatarnja i postupanja sa iskustvom; druga je umetnost, umetnost kao glagol – umetnost se može upražnjavati isto kao i nauka. I nauka i umetnst imaju isti cilj – da iskustvo učine inteligibilnim – da pomognu Homo sapijensu da se prilagodi svojoj okolini da pi preživeo. Teže istom cilju ali tom problemu pristupaju sa suprotnih strana. Nauka se bavi partikularnim, služeći se opštostima. Umetnost se bavi opštošću služeći se partikularnim. Zahvataju zajedničko iskustvo i stvarnost samo sa suprotnih polova. Kako na ovakve teme gledaju umetnici?
Preporučujem dramu Toma Stoparda (Tom Stoppard) iz
1993.,"Arkadija" ("Arcadia") koja istražuje odnos između
prošlosti i sadašnjosti, reda i nereda, izvesnosti i neizvesnosti. Na primer,
junakinja drame pokušava bezuspešno da umeša dzem u puding od pirinča a to je
dovodi do teme determinizma i do teorije o haotičnim oblicima u prirodi... Kraj
drame spaja sve ovakve dihotomne teme, pokazujući da, iako stvari mogu
izgledati kao da su u suprotnosti – romantizam i klasicizam, intuicija i
logika, misao i osećanje – one mogu postojati, paradoksalno, u istom vremenu i
prostoru. Red se nalazi usred haosa. Na kraju predstave, na stolu se nakupilo
mnoštvo predmeta koji bi, ako bi ih neko video a da nije video predstavu,
izgledali potpuno nasumični i neuređeni. Entropija je velika. Ali ako je neko
video predstavu, ima punu informacije o objektima i skrivenom 'redosledu'
njihovog rasporeda, Entropija je mala.
Zoran Stokić
9.12.2024.
Нема коментара:
Постави коментар