понедељак, 9. децембар 2024.

 

 

Zemlja će se sudariti sa asteroidom?

 ///Tom Stoppard - Arcadia///

 

 

Svetski naučnici i fizičari razmatraju različite scenarije uništenja Zemlje, uključujući moguće kolizije sa asteroidima, ekspanziju Sunca, pa čak i pad u crnu rupu.

 

Izvor: muskimagazin.rs

Zemlja će se sudariti sa asteroidom?

Shutterstock/Hamara

 

Novootkriveni asteroidi svakodnevno unose nemir i strah, naročito kada istraživanja nagoveštavaju da može doći do potencijalnog sudara asteroida i Zemlje.

 

Sada su svetski naučnici razmatrali različite scenarije uništenja Zemlje.

 

Iako je naučna fantastika popularizovala ove ideje, realnost može biti mnogo strašnija nego što mislimo.

 

Sunce će uništiti planetu

Za oko 5-7 milijardi godina, Sunce će početi da koristi vodonik iz svog jezgra, što će izazvati širenje i njegovu transformaciju u crvenog džina. Tokom ovog perioda, Sunce će se znatno povećati, približavajući se Zemlji na opasan način.

 

Misterozna pojava na nebu iznad Hrvatske: "Menjale su oblike i boje, niko ne zna o čemu se radi" VIDEO

Džinovska vatrena lopta iznad Rusije: Zvaničnici u stanju pripravnosti VIDEO

Asteroid ubrzano juri ka Zemlji: Pitanje momenta kad će udariti

Čak i ako pretpostavimo da Zemlja neće biti direktno uništena, Sunce će zagrejati planetu do te mere da će svi okeani ispariti, a atmosfera biti oduvana solarnih vetrovima. Biološki život na planeti neće preživeti mnogo pre nego što Sunce apsorbuje planetu.

 

Zemlja će se sudariti sa asteroidom

Moguće je da će Zemlja doživeti koliziju sa velikim svemirskim objektom. Pre 65 miliona godina, asteroid je izazvao izumiranje dinosaurusa. Dnevno, astronomi prate oko 40.000 asteroida u blizini Zemlje.

 

Iako su mnogi od njih relativno mali, postoji mogućnost da bi neki mogli da uzrokuju ozbiljne posledice. Naučnici smatraju da će biti moguće detektovati velike asteroide i pružiti dovoljno vremena da se preduzmu mere.

 

Planeta će upasti u crnu rupu

Jedan od najstrašnijih mogućih scenarija za Zemlju je da se nađe u gravitacionom polju crne rupe. Iako je verovatnoća ovog događaja minimalna, crne rupe bi mogle postati pretnja ako bi se planeta našla na putu jednog takvog objekta.

 

Na ovom mestu dogodio se najsmrtonosniji događaj u istoriji

Asteroid veći od Ajfelovog tornja će proći blizu Zemlje: Naučnici se plašili da bi mogao da udari u planetu

Potencijalno opasan asteroid prošao pored Zemlje

U slučaju da bi crna rupa došla dovoljno blizu, njena gravitacija bi prvo uništila atmosferu i okeane, zatim bi probila unutrašnjost planete, bacajući užarene metale u svemir.

 

Elon Mask i spasavanje čovečanstva

Elon Mask, osnivač SpaceX i Tesla kompanija, naglašava da čovečanstvo mora postati svemirska civilizacija kako bi osiguralo svoju budućnost.

 

On smatra da su prirodne katastrofe, poput udara kometa ili širenja Sunca, neizbežne.

 

Mask poziva na brži razvoj svemirskih tehnologija, jer smatra da bi birokratija u SAD mogla usporiti veliki napredak u istraživanju svemira, čime bi čovečanstvo bilo još više ugroženo.

 

 

 

 

***

Komentar

***

 

Nauka je jedan od dva osnovna načina posmatarnja i postupanja sa iskustvom; druga je umetnost, umetnost kao glagol – umetnost se može upražnjavati isto kao i nauka. I nauka i umetnst imaju isti cilj – da iskustvo učine inteligibilnim – da pomognu Homo sapijensu da se prilagodi svojoj okolini da pi preživeo. Teže istom cilju ali tom problemu pristupaju sa suprotnih strana. Nauka se bavi partikularnim, služeći se opštostima. Umetnost se bavi opštošću služeći se partikularnim. Zahvataju zajedničko iskustvo i stvarnost samo sa suprotnih polova. Kako na ovakve teme gledaju umetnici? 

Preporučujem dramu Toma Stoparda (Tom Stoppard) iz 1993.,"Arkadija" ("Arcadia") koja istražuje odnos između prošlosti i sadašnjosti, reda i nereda, izvesnosti i neizvesnosti. Na primer, junakinja drame pokušava bezuspešno da umeša dzem u puding od pirinča a to je dovodi do teme determinizma i do teorije o haotičnim oblicima u prirodi... Kraj drame spaja sve ovakve dihotomne teme, pokazujući da, iako stvari mogu izgledati kao da su u suprotnosti – romantizam i klasicizam, intuicija i logika, misao i osećanje – one mogu postojati, paradoksalno, u istom vremenu i prostoru. Red se nalazi usred haosa. Na kraju predstave, na stolu se nakupilo mnoštvo predmeta koji bi, ako bi ih neko video a da nije video predstavu, izgledali potpuno nasumični i neuređeni. Entropija je velika. Ali ako je neko video predstavu, ima punu informacije o objektima i skrivenom 'redosledu' njihovog rasporeda, Entropija je mala.

 

Zoran Stokić

9.12.2024.

Нема коментара:

Постави коментар