Vaterlo i vulkan Tambor 1815.

*

 

Preti nam scenario iz 1815. ali s gorim posledicama: "Ljudi su umirali od gladi, nije bilo leta" 

FOTO/VIDEO

 

 

Naučnici upozoravaju na predstojeću erupciju vulkana za šta čovečanstvo nije spremno, usled čega ćemo imati mini-ledeno doba.

 

Izvor: b92.net/Daily mail Profimedia

FOTO/VIDEO

 

Zemlja se suočava sa velikom šansom da se dogodi ogromna erupcija vulkana u ovom veku, upozoravaju naučnici, a čovečanstvo nema plan da se pozabavi time.

 

Takav događaj, prema profesoru klimaktologije dr Markusu Štofelu, mogao bi da izazove "klimatski haos" sličan erupciji planine Tambora u Indoneziji 1815. godine, preneo je Dejli mejl.

Ta erupcija je izbacila 38.624 kilometara kubnih gasova, prašine i kamenja u atmosferu, što je dovelo do pada globalnih temperatura.

 

Usledila je "godina bez leta", globalne temperature su pale, usevi propali, ljudi gladovali, pandemija kolere se proširila i desetine hilada ljudi je umrlo.

 

Za razliku od "godine bez leta", koja je usledila nakon erupcije Tambore, mega-vulkan iz 21. veka bi doprineo poremećajima, koji su već izazvani zbog "oslanjanja "čovečanstva na fosilna goriva.

 

"Efekti bi mogli biti još gori nego 1815. godine", objasnio je geološki naučnik dr Majkl Rampino, pa istakao:

 

Dešava se masovna evakuacija: Nivo uzbune podignut, opasnost je velika, erupcija izaziva zemljotrese VIDEO

Uzbuna: Eruptirao vulkan Kanlaon FOTO/VIDEO

Eruptirao je, ponovo VIDEO

Velika erupcija vulkana je neizbežna: Izazvaće haos za koji nismo spremni

 

"Svet je sada nestabilniji".

 

Ironično, gasovi koji izazivaju efekat staklene bašte, a koji su oslobođeni tokom prošlog veka mogli bi da posledice takve erupcije učine još gorim.

 

Istraživanje vulkanologa dr Tomasa Obrija sugeriše da bi toplija, turbulentnija atmosfera brže širila gas sumpor-dioksid i rashladne sulfatne aerosole koje on formira jačajući efekat hlađenja.

 

Šira distribucija ovih jedinjenja u vazduhu koja reflektuju sunčevu svetlost, učinila bi ih efikasnijim smanjujući šansu da se sudare i grupišu.

 

Vatrenocrvena lava šikljala, letelo je užareno kamenje; Ima mrtvih VIDEO

Serija jakih zemljotresa, a onda haos; Oglasile se vlasti FOTO/VIDEO

Eruptirala Etna VIDEO

Uzbuna: Eruptirao vulkan FOTO/VIDEO

 

"Postoji dilema kako bi se ponašale ove sićušne i sjajne čestice, mada verujemo da bi prigušile sunčevu svetlost", rekla je naučnica iz oblasti atmosfere sa Kembridža dr Anja Šmit.

 

Naša buduća i verovatno toplija atmosfera, prema studiji koju je  2021. napisala u koautorstvu sa dr Obrijem za "Nature Communications", uklonila bi 30 odsto više solarne energije u određenim scenarijima "globalnog zagrevanja" koji će uskoro doći.

 

"Smatramo da bi to pojačalo hlađenje površine za 15 procenata", rekao je dr Obri.

 

Ali, postoje i zabrinjavajuće neizvesnosti, kako je za CNN rekao dr Stofel, koji predaje na Univerzitetu u Ženevi.

 

Izdat najviši stepen upozorenja FOTO

Eruptirao vulkan Ibu u Indoneziji FOTO

Nova erupcija u Indoneziji: Ibu izbacuje pepeo tri kilometra u visinu VIDEO

Lava i dalje "šiklja": Ne smiruje se vulkan na Islandu FOTO/VIDEO

 

"Tek smo na početku, nemamo preciznu ideju šta bi se moglo dogoditi. Kada su u pitanju stariji vulkani, imamo veoma loše podatke, objasnio je Stofel, što otežava rekonstrukciju modela njihovog uticaja.

 

Da bi to kompenzovali, klimatolozi, geolozi i drugi istraživači prikupljaju atmosferske podatke zamrznute u vremenu unutar ledenih jezgara i ugrađene u godove drveća.

 

Ova merenja sugerišu da je nekoliko vulkanskih erupcija u poslednjih nekoliko hiljada godina privremeno ohladilo planetu za oko 1 do 1,5 stepeni Celzijusa.

Epska erupcija Tambore iz 1815. godine, na primer, snizila je prosečnu globalnu temperaturu za oko 1 stepen Celzijusa, a geološki dokazi sugerišu da je još jedna velika vulkanska erupcija u Indoneziji 1257. godine, odnosno "veliki događaj Samala", pomogla da se pokrene "malo ledeno doba", dugo stotinama godina.

Za razliku od toga, poznato je da je rad vulkana na planini Pinatubo na Filipinima 1991. godine nekoliko godina ohladio Zemlju za oko 0,5 stepeni Celzijusa. To je izračunato na osnovu savremenih satelitskih podataka koji mogu da zabeleže koliko je sumpor-dioksida oslobođeno.

 

Čak i sa ovim dodatnim senzorima i drugim seizmičkim instrumentima, naravno, naučnici još uvek ne mogu da znaju budućnost vulkana.

 

"Koji je sledeći i kada još uvek je nemoguće predvideti", rekao je Stofel, koji se nada da bi istraživanje mogućih najgorih scenarija moglo pomoći javnosti i kreatorima politike da se bolje pripreme - od planova za evakuaciju do pomoći u hrani, u slučaju svetske kataklizme.

 

Erupcija vulkana u 21. veku uticala bi na mnogo naseljeniji i međusobno povezaniji svet gde bi dramatični poremećaji imali smrtonosne i neočekivane ishode.

 

Nova saznanja o megaerupciji koja je mogla da uništi čovečanstvo

Indonezija: Najmanje 800 ljudi evakuisano nakon erupcije vulkana

Strašno: Stub pepela se digao u nebo; Nivo uzbune podignut na drugi nivo VIDEO

Proglašen najviši stepen uzbune FOTO/VIDEO

 

"Klimatske promene mogu čak da izmene ponašanje samih vulkana", objasnio je dr Obri, koji je primetio da otapanje i nestajanje glečera iznad podzemnog bazena magme može da podigne pritisak koji ga zadržava.

 

"Ekstremnije padavine, eskalirane klimatskim promenama, takođe mogu dovesti do detonacija nalik "parnoj bombi" jer ta vlaga prodire duboko u pukotine u blizini aktivnih i uspavanih vulkana", primetio je on.

 

"Trenutno radimo na mapiranju vulkana koji su najosetljiviji na klimatske promene", rekao je dr Obri za Politechnikue Insights.

 

"Ugrubo govoreći, znamo da se to tiče regiona u kojima se glečeri brzo tope, kao što su Island ili Čile, kao i vulkana koji su pod velikim uticajem padavina, kao što je Indonezija", precizirao je dr Obri.

 

"Jedno istraživanje iz 2022. pokazalo je da bi oko 716 vulkana širom sveta ili 58 odsto onih za koje se zna da su aktivni i nadzemni, mogli da prorade usled ekstremnijih padavina", objasnio je dr Obri, što povećava šanse za opasno mini-ledeno doba.

 

"Upravo zbog toga možemo da očekujemo više erupcija", zaključio je dr Obri.

 

***

Komentar

***

 

Kako nenameravane posledice nekog događaja, erupcije planine Tambor 1815. - klimatski bag - menja budućnost. Viktor Igo ("Jadnici"; velika digresija o Vaterlou): "Da nije padala kiša u noći između 17. i 18. juna 1815, budućnost Evrope bi se promenila. Oblak koji prelazi nebom,..., bio je dovoljan za kolaps sveta"! 

Jaka kiša pre i tokom prve faze bitke dovela je do toga da se Napoleonova artiljerija zaglavila u blatu, da konjica bitno zaostaje u napredovanju... Vaterlo nije bio samo vojna bitka. Bila je to i bitka između koncepata: nacionalne države i nadnacionalne države; građanske države i konzervativne monarhije. VB i njeni saveznici su se borili protiv Napoleonove želje da nametne jedinstvenu državu u Evropi, koju bi on kontrolisao (naročito su se uplašili njehove reforme školstva i građanskog kodeksa). Napoleonov poraz značio je pobedu nacionalne države nad drugim konceptima kao što su Napoleonovo francusko revolucionarno carstvo (a pre njega: Sveto rimsko carstvo). Dve stotine godina kasnije, ideja panevropske države postala je stvarnost, ali sa zakašnjenjem, uzgubili su tempo, korake - više nisu bili supersila (iako su neke od njih to ranje bile). Vaterlo je bitno doprineo da SAD postanu trgovinska svetska sila a potom i svetska supersila.

 

Zoran Stokić

26.12.2024.