"Ifigenija u Aulidi"

Nikola Porpora 1735 London

 

 

opera seria u 3 čina        

Libreto: Paolo Antonio Rolli (Apostolo Zeno)      

3.05. 1735 London, King's Theatre

 

 

 

https://www.youtube.com/watch?v=azn8EpfWOBA

N.A. Porpora : Ifigenia in Aulide - ARTE Concert

 

 

 

 

Od antike do danas, pitanje odnosa pojedinca i grupe, razmera moći, verske, građanske i tsl -  i njenih posledica - na one kojima dominira - ostaje aktuelno. "Ifigenija u Aulidi" pokazuje da ove teme možemo predložiti za refleksiju savremenog gledaoca, a da se ne prepustimo lakoći reduktivne "aktualizacije".

 

*

 

Na početku je bila greška - Agamemnon je razbesneo Artemidu ubivši jednog od jelena koje ona štiti, ona ga osuđuje da izgubi onu koju on štiti, svoju ćerku Ifigeniju; pošto čoveku nedostaje poštovanje prema Bogu, Bog odlučuje da ga kazni. Boginja Artemida obuzdava vetrove, sprečavajući tako grčku vojsku da započne svoje putovanje ka Troji (iz mesta Aulide). Ona želi da Agamemnon žrtvuje svoje najstarije dete - ćerku Ifigeniju. Iako je Agamemnon već obećao svom bratu Menelaju (a time i čitavoj grčkoj vojsci) da će žrtvovati svoju ćerku, on šalje pismo svojoj ženi Klitemnestri da ne dolazi sa Ifigenijom u Aulidu. Ali pismo je presreo Menelej i između braće izbija svađa. Agamemnon se protivi ubistvu svoje ćerke, koja na kraju dolazi u Aulidu sa svojom majkom, namamljena očevim obećanjem da će se udati za junaka Ahila. Stari sluga otkriva Klitemnestri i njenoj ćerki da je Agamemnon bio ubeđen i da je spreman da žrtvuje svoju ćerku kako bi grčki brodovi mogli da isplove. Devojka se u početku opire, ali na kraju shvata svoj istorijski značaj i spremna je da ide u smrt. Međutim, neposredno pre žrtvovanja, ona "nestaje" sa oltaru za žrtvovanje i na njeno mesto boginja Artemida stavlja jelena. Agamemnon se raduje, Klitemnestra (koja nije bila prisutna) sumnja da li je to zaista bilo.

 

*

 

Dodatak:

u "Ifigeniji na Tauridi" mi saznajemo da je Ifigenija koja je neobjašnjivo "nestala" u Aulidi na početku Trojanskog rata, baš kada je Agamemnon trebalo da je žrtvuje Artemidi (nadajući se da će konačno dobiti podršku boginje za rat i da više neće sprečavati vetrove) zapravo preseljena na poluostrvo Krim (drevni Taurike); Artemida je Ifigeniju "preselila" u zemlju Tauri-đana  - u njen hram na tom poluostrvu i vaspitala je da postane sveštenica.

 

Ifigenijin život kod Tauri-đana (koji su se pomešali sa Skitima), u tragediji se, razvija sliku sukoba između varvarstva i grčke civilizacije. Tauri-đani - Bikovi su necivilizovani kao i skiti (živeli su na poluostrvu danas zvanom Krim). Oni su sijeverni i primitivni imaju strah od stranaca i neguju orgijastičke ekstaze u kojima žrvtvuju strance koji su došli (ili zalitali) na Krim – odsecaju im glave, trup bace u more, a glavu okače na šipke i drže spred svojih kuća kao štit od majigiskih zlih sila. Sa ovim varvarima živi Ifigenija, visoko civilizovana princeza Argosa. Iako je Bikovi poštuju i ulažu velike napore da joj olakšaju život, ona je nesrećna. Njihova gruba i krvava kultura joj je odbojna, i još gore (i) njena sopstvena kultura je katastrofalno propala u ratovima i obmanama – nasilju i ubistvima pa joj se na momente učini da su civilizovani gori od varvara - Bikova. Ifigenija zato više nema referentu tačku koja bi je činila stabilnom ličnošću, da bi preživela - okreće se svojoj duši, i u životu je održava ideja da jednoga dana ponovo vidi svog mlađeg brata Oresta.

 

 

 

*

 

 

Kada se kralj Agamemnon vratio kući u Argos posle Trojanskog rata, ubili su ga supruga kraljica Klitemestra i njen ljubavnik,..., kada princ Orest odraste, Apolon ga podstakne, da mora da osveti očevu smrt (ubije majku i njenog ljubavnika). Orest i princeza Elektra to učine, ali Orest postaje meta boginja osvete Erinija (iako je na sudu Bogova Orest oslobođen za zločin); da bi ga oslobodio progona (od Erinija) Apolon mu nudi zadatak, koji ako uspe da reši, vodi ka spasu – treba iz zemlje Tauri-đana da iz njihovog hrama donese (vrati) kultnu statuu Artemide – Apolonove sestre. To je tema tragedije "Ifigenija kod Tauriđana" (ovo bi bio pravi naziv); zadatak Orest (uz puno bezizlaznih peripetija) ipak izvrši uz pomoć starije sestre Ifigenije i Apolona.

 

 

*

 

Za ovo izvođenje ove zaboravljne brilijantne opere (kada je Porpora u Londonu nekoliko godina bio konkurent Hendlu), treba da zahvalimo Ruse-u i Cenčić-u - operski festival u Bajrojtu 2024. (snimak: 15. 09. 2024. u Markgrofininoj operi u Bajrojtu).

 

 

Zoran Stokić

4.12.2024.