Messiah

Hendla - Klopštoka

Prednost muzike u odnosu na knižvnost najjasnije se vidi na primeru Mesije.

 

 

 

https://www.youtube.com/watch?v=R101rdJIyVc&list=PLBrs-r77FPJKwj71KvnuwTiewVetpckME

Handel: Messiah, HWV 56 / Pt. 1 - I.Symphony /sastoji se od 50 delova/ The English Concert · Trevor Pinnock

 

 

Hendlov "Messiah" (libreto: Charles Jennens) planetarno poznat  (Hor „Aleluja“ je jedno od najpoznatijih dela barokne horske muzike i najpoznatiji deo dela), Klopštokov  "The Messiah" praktično samo u Nemačkoj.

 

"Messiah" – bez određenog člana. Tako je Hendl nazvao ovo remek-delo za hor, orkestar i vokalne soliste, a "lebdeća", apstraktna priroda naslova govori ponešto o Hendelovom jednako lebdećem, apstraktnom konceptu. Mesija nije imao ništa slično zapletu na koji je Hendelova publika navikla u njegovim operama ili čak njegovim biblijskim oratorijumima. Skovao je novi žanr – napravio je sintezu: delom nemačku strast, delom englesku crkvenu himnu, delom italijansku operu.

 

Hendl je komponovao oratorijum Mesija 1741., na engleskom jeziku – u oratorijumu prati priču o Isusu Hristu, prvi put je izvedena u Dablinu 13. aprila 1742. Napravio je komad zasnovan na tri koncepta: priča o rođenju i njenom proročanstvu; ono o raspeću i iskupljenju čovečanstva; i komentar o hrišćanskoj duši i njenoj pobedi nad smrću. U svakom od ova tri dela, hor je apsolutno u srcu dela, upotpunjen sa četiri vokalna solista i orkestrom.

 

Mesija je rođen kada se Hendelova eksperimentalna priroda suočila sa - promenljivim ukusima londonske publike i politikom engleske crkve. Italijanska opera je brzo gubila na popularnosti, ali je javnost i dalje volela dobru biblijsku priču. Londonski biskup je zabranio izvođenje dela sa religioznim prizvukom na londonskim gradskim scenama pa je Hendl odlučio da napiše delo za koncertno izvođenje u crkvi. Hendl je namerno držao potcenjen dramatični sadržaj svog Mesije – ipak je to bilo u crkvi.

 

*

 

 

Projekat (The Messiah) Klopštoka je odražavao - uticaj prevoda -  "Izgubljeni raj" Džona Miltona Johana Jakoba Bodmera, koji je Klopštok pročitao u školi. 1745. Klopštok je počeo da studira protestantsku teologiju na univerzitetu u Jeni, gde je napisao i prva tri pesme Mesije, u početku u prozi. Nakon preseljenja u Lajpcig, delo je sledeće godine prerađeno u heksametar. Završna verzija sastoji se od 20 pesama tj. od 19.458 daktilskih heksametara, u poređenju sa 15.693 iz Homerove "Ilijade". Klopštok je dao novi podsticaj nemačkom jeziku i može se smatrati pionirom generacije koja ga je sledila. Bio je prvi koji je koristio heksametar u nemačkoj poeziji sa svojim "The Messiah" - Ovo je otvorilo put slobodnim ritmovima, kakve su tada koristili Gete i Helderlin.

 

Klopštok se smatra osnivačem iskustvene poezije i nemačkog iracionalizma. Njegovo delo je obuhvatilo velike delove epohe prosvetiteljstva. Međutim, on nije bio predan razumu kao većina mislilaca prosvetiteljstva, već se ubraja u takozvani Empfindsamkeit (Osetljivost). Godine 1779. skovao je koncept unutrašnjosti, koji je opisao kao jedan od devet elemenata poetske reprezentacije: „Unutrašnjost, ili iznošenje stvarne najdublje prirode stvari“. Štaviše, smatra se važnim pionirom pokreta Sturm und Drang. Njegovo bogaćenje pesničkog rečnika bili su od velike pomoći pesnicima koji su ga pratili. Oslobađajući nemačku poeziju isključive vladavine aleksandrinskog stiha, on je bio osnivač nove ere u nemačkoj književnosti. Šiler i Gete su mu bili umetnički dužni.

 

Klopštok je ostavio utisak i na kompozitore kao što su Teleman, C. V. Gluck, C. P. E. Bach,..., Gustav Maler, Richard Straus. 

 

Upravo slušanje himne Fridriha Klopštoka „Die Auferstehung” (Uskrsnuće) na sahrani Hansa fon Bulova (1830-1894) 1894. dalo je Gustavu Maleru inspiraciju za poslednji stav njegove simfonije br. 2. (Mahler je ugradio tu himnu).

 

https://www.youtube.com/watch?v=4MPuoOj5TIw

Gustav Mahler - Symphony No. 2 "Resurrection" (Lucerne Festival Orchestra, Claudio Abbado)

 

 

Klopstok - C P E Bach "Morgengesang am Schopfungsfeste", H 779, Vk 239 – su pre-odjeci Hajdnovog "Stvaranja" (naravno, sa: Hendlovim "Izrael u Egiptu"; Stvaranje, biblijska knjiga psalama i "Izgubljeni raj" Džona Miltona ").

 

https://www.youtube.com/watch?v=GJMdp0vTKAw

Carl Philipp Emanuel Bach - Klopstocks Morgengesang am Schöpfungsfeste 

 

*

https://www.youtube.com/watch?v=A0Redf22IeM

Carl Philipp Emanuel Bach - Klopstocks Morgengesang am Schöpfungstage (2. Teil und Schluß)

 

*

https://www.youtube.com/watch?v=ib21rPBi9W4

Schubert: An Laura, als sie Klopstocks Auferstehungslied sang, D. 115 · Dietrich Fischer-Dieskau

 

Zoran Stokić

24.02.2024.