"Doktor Strejndžlav“: Koliko je crna komedija o kraju sveta aktuelna i danas

 

 

Od premijere jednog od najpoznatijih filmova Stenlija Kjubrika prošlo je šest decenija.

 

IZVOR: BBC PONEDELJAK, 29.01.2024. | 09:55

 

Sterling Hejden (desno) u ulozi generala Ripera i Piter Selers kao britanski kapetan Mendrejk/Getty Images

 

 

"Naravno da volim da pričam sa tobom, da ti se javim... Ne samo sada, uvek", kaže toplim glasom američki predsednik u telefonsku slušalicu, okružen namrštenim licima čitavog vojnog i državnog vrha u Ratnoj sobi, dok sat polako otkucava.

 

Na drugoj strani žice je predsednik Sovjetskog Saveza (SSSR) i situacija je, reklo bi se, prilično ozbiljna - jedan od vojnih komandanata SAD je naredio da avioni naoružani atomskim bombama napadnu SSSR, što vrlo verovatno vodi uništenju čitavog sveta.

 

"I meni je žao, Dimitri. Veoma mi je žao. U redu, tebi je više žao nego meni, ali i meni je podjednako žao kao tebi, Dimitri", nastavlja američki predsednik tu bračnu razmiricu.

 

"Nemoj da kažeš da je tebi više žao, jer je i meni žao, obojici nam je mnogo žao, u redu?".

 

Njihov razgovor mali je deo filma Doktor Strejndžlav: Kako sam naučio da prestanem da se brinem i zavoleo bombu iz 1964. godine, slavnog reditelja Stenlija Kjubrika, koji je prilično čest gost lista najboljih u istoriji.

 

Usred Hladnog rata i podele sveta na dva bloka, predvođena SAD i SSSR-om, dok je veliki broj prstiju, za svaki slučaj, bio na obaračima i dugmićima za lansiranje raketa, a svet strahovao od nuklearnog sukoba, Kjubrik je - snimio parodiju.

 

"Reč je o satiričnoj komediji o mogućoj apokalipsi", kaže Aleksandar Janković, profesor Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu, za BBC na srpskom.

 

"Njegova osnovna poruka je antiratna, pogotovu što je Hladni rat bio otelotvorenje ključnog straha čovečanstva te epohe, a to su atomski rat i završetak života na zemlji kakav poznajemo."

 

Luka Hrkalović, ljubitelj Kjubrikovih dela i autor Instagram stranice "Voight Kampff Vision", posvećene kinematografiji, kaže da Doktora Strejndžlava "shvata veoma ozbiljno", ali da se i dalje "smeje kao malo dete" kad god ga gleda.

 

"Jedna od ključnih tajni njegovog uspeha je Piter Selers, majstor komedije kojem nema ravnog", navodi Hrkalović u razgovoru za BBC.

 

Selers, britanski glumac najpoznatiji po ulozi inspektora Kluzoa u serijalu filmova o Pink Panteru iz šezdesetih i sedamdesetih, u Doktoru Strejndžlavu ima tri uloge.

 

Uz američkog predsednika, britanskog oficira koji pokušava da spreči sukob, igra i doktora Strejndžlava, naučnika očigledno pristiglog iz Nemačke krajem Drugog svetskog rata.

 

"Ona njegova nekontrolisana ruka koja sama od sebe salutira poput nacista, pa se on bori sa njom i kad kao invalid ustane iz kolica, izgovarajući 'moj fireru, ja hodam'... Vrhunac komedije ako mene pitate", smatra Hrkalović.

Kjubrik (levo) i Selers u ulozi američkog predsednika/Getty Images

Tri razloga zašto treba gledati 'Dr Strejndžlava'

 

Ruski predsednik Boris Jeljcin (levo) i američki predsednik Džordž Buš (za volanom) u Merilendu 1. februara 1992. godine, kada su potpisali kraj Hladnog rata/PAUL J. RICHARDS/Getty Images.

 

Jer teško da postoji nešto ozbiljnije od apokalipse izazvane nuklearnim ratom.

 

Završetkom Drugog svetskog rata, koji je značajan deo planete ostavio ruševinama, a zemlju natopio krvlju, došlo je i do začetka novog sveta.

 

Međutim, oko organizacije tog sveta nastala su dva suprotna ideološka tabora, kapitalistički Zapad i socijalistički/komunistički Istok.

 

Njihovi predvodnici, SAD i SSSR, dve supersile koje su posedovale veliku količinu nuklearnog oružja, ubrzo su počeli stratešku igranku, plešući često na ivici novog globalnog sukoba.

 

Taj Treći svetski rat potencijalno je mogao da bude i poslednji - prvi put u istoriji čovečanstva ljudi su imali moć da zbrišu sav život sa planete.

 

Usred svega toga Kjubrik snima satiru o potencijalnom nuklearnom sukobu.

 

"Nisam u potpunosti siguran da negde u Pentagonu ili u vrhu Crvene armije ne postoji pravi prototip generala Džeka D. Ripera (koji šalje avione na SSSR)", izjavio je Kjubrik 1968. u intervjuu za Plejboj.

 

U jednoj od recenzija filma se navodi i da je "najšokantnija stvar oko zapleta to što je sve, koliko god sve bilo apsurdno, zapravo veoma moguće".

 

Kjubrik se zato kroz apsurd bavi besmislom i ludilom rata, banalnošću birokratije i bespogovornom slušanju naređenja, ilustrujući paranoju podeljenog sveta.

 

U jednoj od najpoznatijih scena, kada poraste tenzija među američkim zvaničnicima, pa dođe i do manjeg sukoba, predsednik kaže: "Gospodo, ne možete se ovde tući, ovo je Ratna soba!"

 

"Ili ta nemoć kapetana Mandraka, jednog od Selersovih likova, kada pokušava da pronađe iole zajednički jezik sa generalom Riperom, a Riper mu postavlja apsurdna pitanja, poput 'da li si ikada video komunistu sa čašom vode'", navodi Hrkalović.

 

"Mi to gledamo i znamo da sam bog ne može da ga ubedi da ne treba da započne nuklearni rat."

 

Drugi razlog je Kjubrik.

 

Doktora Strejndžlava Hrkalović naziva njegovim "prvim istinskim remek-delom".

 

"Ujedno je i poslednji film koji izvlačim iz rukava kada treba nekome da 'dokažem' da je Kjubrik zaista najbolji reditelj svih vremena", izričit je.

 

Iz Kjubrikovog uma izašlo je nekoliko najuticajnijih filmova svih vremena, a Janković smatra da Dr Strejndžlav "po kvalitetu ide u svetu petorku".

 

U nju još ubraja Odiseju u svemiru 2001, Isijavanje, Paklenu pomorandžu i Spartaka.

 

"Ne postoji neka velika tajna zašto je Doktor Strejndžlav veliki film.

 

"Kjubrik je brutalan i pedantan reditelj, najveći deo njegovih filmova su u panteonu filmske umetnosti", kaže Janković.

 

Recenzije su odmah bile pozitivne, iako reporteru Njujork tajmsa ništa nije bilo smešno.

 

Priča se brzo razvija u farsu, ali se njena ozbiljna osnova nikako ne može zanemariti, navodi se u tekstu Britanskog filmskog instituta iz 1964. godine.

 

"Do kraja filma shvatimo da su svi njegovi akteri ludi", dodaju.

 

Holivud riporter ga je nazvao "briljantnim" filmom koji će "deo stanovništva razbesneti, a deo oduševiti".

 

Treći je Piter Selers.

 

Janković Doktora Strejndžlava smatra "verovatno najznačajnijim filmom tada najvećeg komičara, koji je maestralan u svim ulogama koje je odigrao u ovom filmu".

 

"Moja omiljena scena je svakako kada ostrašćeni Selers u ulozi naučnika, očigledno uvezenog iz Nemačke zato što je izumitelj raketnog programa, američkom predsedniku kaže: 'Jawol meine Fuhrer'."

 

Kolumbija pikčrs, poznata producentska kuća, pristala je da finansira film samo ako Selers igra četiri najmanje uloge.

 

Uz Strejndžlava, predsednika i britanskog oficira, četvrta je trebalo da bude major Kong, predvodnik družine iz bombardera B-52, koji treba da baci bombu na Rusiju.

 

Međutim, Selers nije bio siguran da li će moći verno da prikaže naglasak američkog juga, uz to se i povredio, pa nije mogao da snima u tesnom avionskom kokpitu.

 

Na kraju je nominovan i za Oskara, prvi u istoriji za tri uloge u istom filmu.

 

Poznato je i to da je improvizovao većinu scena, pa i tu kada doktor Strejndžlav ustane iz kolica i usklikne fireru.

 

"Nije mogao da obeća da će isto ponoviti dva puta, pa sam na dan snimanja imao šest spremnih kamera, on je ušao i niko nije znao šta će uraditi, pa ni on sam", izjavio je Kjubrik, poznat kao reditelj koji je pažnju posvećivao i najmanjim detaljima.

 

Snimanje jedne scene često je tokom karijere znao da ponavlja i po stotinak puta, zbog čega Hrkalović posebno daje na značaju to što je dao slobodu Selersu.

 

"To govori o genijalnosti i jednog i drugog", ističe.

Selers je jedan od najpoznatijih komičara 20. veka/BBC

Male tajne Doktora Strejndžlava

Kjubrik tokom snimanja Paklene pomorandže/Getty Images

Film je zasnovan na trileru Crvena uzbuna Pitera Džordža iz 1958. i Kjubrik ga u početku nije zamišljao kao komediju.

 

Tokom istraživanja za film, pročitao je gotovo 50 knjiga o nuklearnom ratu, sa namerom da napravi napeti triler o nuklearnom sukobu.

 

Međutim, kako kaže, tokom pisanja scenarija je shvatio da su mu mnoge scene zapravo smešne.

 

"Da ne bi bilo smešno, morao sam stalno da izostavljam neke stvari koje su ili apsurdne ili paradoksalne, a koje su zapravo bile srž tih scena", naveo je Kjubrik.

 

Zbog toga je u saradnji sa Terijem Sauternom sve pretvorio u satiru.

 

Ulogu majora Konga dobio je Slim Pikens, u tom trenutku poznato lice iz vestern filmova, dok su pažnju privukli i Džordž Skot kao general Bak Turdžinson i Sterling Hejden kao general Džek Riper.

 

Manju ulogu u filmu imao je i Džejms Erl Džons, kasnije poznat kao glas Darta Vejdera iz Ratova zvezda i Mufase u Kralju lavova.

 

Tokom snimanja je bilo i nekih situacija "kao na filmu".

 

Dok su iznad Grendlanda snimali iz vazduha, jedna od kamera je slučajno uhvatila i tajnu američku vojnu bazu, navodi se na portalu IMDB, koji se bavi filmovima.

 

Avion je prizemljen, a za posadu su mislili da su - sovjetski špijuni.

 

Problema je moglo da bude i zbog replike kokpita bombardera B-52, napravljene za potrebe snimanja na osnovu slike iz britanskog časopisa.

 

Kada su zvaničnici američkog vazduhoplovstva pozvani da vide kokpit, rekli su da je savršena kopija, pa je Kjubrik strahovao da će njegova ekipa biti deo istrage FBI-ja.

 

Do toga ipak nije došlo.

 

Snimanje je završeno tokom proleća i leta 1963. godine i plan je bio da prva prikazivanja budu na jesen, ali je 22. novembra ubijen američki predsednik Džon Kenedi u Dalasu.

 

Producenti su procenili da publika nije raspoložena za crnu komediju, pa je premijera pomerena za kraj januara 1964. godine.

Koliko je Doktor Strejndžlav aktuelan danas

Šezdeset godina posle Doktora Strejndžlava, Hladnog rata odavno nema.

 

Međutim, nuklearno oružje je i dalje tu, tako da strah od Trećeg svetskog rata nikada nije u potpunosti iščezao.

 

Rat u Ukrajini i na području Gaze, kao i nove svetske podele, dodatno tome doprinose.

 

"Doktor Strejndžlav je nikad aktuelniji, zar ne", smatra Hrkalović.

 

"Posebno ta njegova poruka da se mi 'mali ljudi' ništa ne pitamo ni o čemu."

 

Profesor Janković ipak navodi da "ne živimo više u bipolarnom svetu", zbog čega on Doktora Strejndžlava smešta u "kontekst epohe".

 

"Možda je đavo u detaljima, da nam priprosti pilot na kraju kroji sudbinu, uz opštu tišinu u Ratnoj sobi kada se odlučuje budućnost čovečanstva", navodi.

 

"Da ne zaboravimo, Kjubrik nije bio duhovit ni kao čovek, ni kao reditelj, zato su i sve šale u filmu poprilično gorke."

 

Portal Taste of cinema, koji se bavi filmovima, u tekstu "zašto je Dr Strejndžlav i danas relevantan", posebno ukazuje na problem slepog praćenja naređenja.

 

"Film ukazuje i na to da, ukoliko imate manijaka na poziciji moći, veliku opasnost predstavljaju ljudi koji će ga pratiti bez postavljanja pitanja", navode.

 

"Mnogo je tirana koji su kroz istoriju počinili velika zlodela, ali se zaboravlja na opasnost vojnika ili saučesnika koji slede ta užasna naređenja."

 

To slepo praćenje, smatraju, moglo bi da dovede do Trećeg svetskog rata.

 

Možda i tada, dok se ogromna pečurka od dima i vatre bude dizala u nebo, u pozadini budu išli nežni taktovi pesme "We'll Meet Again" Vere Lin.

 

We'll meet again

 

Don't know where, don't know when

 

But I know we'll meet again some sunny day

 

Keep smiling through

 

Just like you always do

 

Till the blue skies drive the dark clouds far away

 

 

Izvor: BBC News na srpskom

 

***

Komentar

***

 

 

Kada se zaboravi prošlost. Kako je Hitler postao učinkovit? Šper (na suđenju u Nimbergu): "Hitlerova diktatura razlikovala se u jednoj temeljnoj tačci od istorijskih prethodnica. Pomoću tehničkih naprava kao što su RADIO i ZVUČNIK, osamdeset miliona ljudi bilo je lišeno samostalnog razmišljanja. Pređašnjim diktatorima su trebali visoko-kvalifikovani pomoćnici, čak i na najnižim položajima to su bili ljudi koji su mogli misliti i delovati nezavisno od vođe, a Hitlerov totalitarni sistem je uspeo da mehanizuje sistem komandovanja tako da oni postanu nekritički primaoci naređenja." Nažalost krajem 20 i u 21 veku su zamrle nekadašnje neformalne institucije koje su se borile protiv nuklearnog naoružanja i iracionalnog hladnoratovskog naoružavanja interkontinetalnim raketama sa nukleranim bojevim glavama, koje bi uništile planetu - kao što je bio „Russell-Einsteinov manifest“ (1947.) ili „Pugwash Conferences on Science and World Affairs“ (1957.)  Važan član ovog drugog  pokreta  koji je nastao u Kandskom gradiću Pugwash bio je hrvatski fizičar Ivan Supek. Pangwash pokret je dobio Nobelovu nagradu za mir 1995. Inače sam Ivan Supek je govorio o opasnosti potencijalnog nuklearnog oružja još 1944. (znači pre Hirošime i Nagasakija). Pobedio je konformizam, sport i razonoda.

 

Zoran Stokić

3.02.2024.