Stojanović:
Strah, paranoja i ideje da smo stalno okruženi neprijateljima – način na koji
ova vlast vlada
VESTI Autor:
S. M. S. 20. feb 202416:23 N1
Istoričarka i
profesorka na Filiozofskom fakultetu Dubravka Stojanović ocenila je za N1 da je
poređenje najviših državnih funkcionera Rezolucije Evropskog parlamenta sa
austrougarskim ulitimatumom Srbiji iz 1914. godine skandalozno i sramno.
Nakon što je
Evropski parlament usvojio Rezoluciju u kojoj se poziva na međunarodnu istragu
izbornih neregularnosti u Srbiji najviši državni funkcioneri uporedili su to
austrougarskim ultimatumom Srbiji iz 1914. godine, upirući prstom u opoziciji
da su izdajnici.
„S jedne
strane ne može ništa da me iznenadi živeći ovde pod ovim režimom, a s druge
strane uvek odu korak dalje tako da svaki put jedan prostor za iznenađenje uvek
postoji tako da je ovo bilo i skandalozno i sramotno jer to je jedna od
najtežih situacija u kojoj se Srbija našla bar u svojoj savremenoj istoriji“,
ističe istoričarka.
To je,
ističe, trenutak koji je Austrougarska jedva dočekala.
„Treba
ponoviti, Austrougarska je mnogo pre toga, bar 1906. odlučila da će krenuti
putem istoka. To je dokazao profesor Andrej Mitrović na osnovu bečkih i
berlinskih arhiva. Postojo je dogovor između Beča i Berlina o tom prodoru. To
je stari plan i dogovor i čekao se povod. I zato kažemo Sarajevski atentat je
samo povod. Taj ultimatim je bio neshvatljiv. Sve vlade, svi ministri spoljnih
poslova u Evropi reagovali su zapanjeno jer tu vrstu teškog nediplomatskog
teksta do tada nisu videli“, navodi.
Istoričarka
Dubravka Stojanović podsetila je da se Srbija u tom periodu našla u izuzetno
teškoj situaciji.
„Bili su
Balkanski ratovi pre toga. Srbija je dve godine bila u tim ratovima, tek je
završena mobilizacija građana, tu je poljoprivredna zemlja, izgubljeno je
čitavo jedno leto, a tu već ulazimo u ozbiljan problem i sa ishranom
stanovništva. U toku je predizborna kampanja, Nikola Pašić je u Nišu, to niko
ne očekuje i Srbija je užasnuta idejom da će biti u još jednom ratu i da će je
napasti Austrougarska. I sad sebe, danas, porediti sa tom situacijom, davati
sebi težinu Nikole Pašiće, davati uopšte bilo koje poređenje između te dve
situacije je zaista sramota. Jer Austrougarska tada želi rat i ma kakav da je
odgovor došao iz Srbije ona bi u taj rat krenula jer je taj ultimatum bio tako
sročen i to je napad spolja“, objašnjava istoričarka.
Srbija je
sada, navodi istoričarka, napadnuta iznutra.
„Napadnuta je
demokratija. Napadnuto je pravo na slobodne izbore, napadnute su ključne
institucije. Na to je reagovao Evropski parlament – jedno demokratsko telo čiji
deo mi želimo da budemo i vrlo je jasno da ne možete da budete član tako jednog
prestižnog kluba ako se ne držite ključnih vrednosti, a demokratija je svakako
jedna od njih. Tu nema nikakve pretnje, oćete da se držite demokratije ili
nećete da se držite demokratije. Ili hoćete te milijarde koje Srbija dobija od
Evropske unije, a da pritom ništa ne uradite nego da se stanje pogoršava“,
smatra.
Iz tih
razloga, ističe istoričarka, uporediti borbu Evropskog Parlamenta za
demokratiju u Srbiju sa ulitimatom koji vodi u napad i rat protiv Srbije je
stvarno nešto što je nedopustivo bez obzira što smo navikli na sve zloupotrebe
prošlosti.
„Odlučlnost
vlasti da brani izbore onakve kakvi su bili, odnosno da brani krađu tih izbora
i podižu retoriku na svakoga ko postavi pitanje ispravnosti tj. krađe tih
izbora i tu je jasan jedan odbranbeni mehanizam gde se samo podiže ton i gde se
koriste sva sredstva. Izuzetno je opasno i izuzetno je nepravedno prema ovom
društvu koristiti ovu vrstu paralela jer poredeći ovo sa napadnom Austrougarske
na Srbiju vi plašite građane“, navodi.
Prema njenim
rečima, mnogi građani, upravo iz navedenih razloga, osećaju se zbunjeno.
„Vi imate
više od deset godina jedan snažan antievropski diskurs svuda u tabloidima i na
televizijama sa nacionalnim frekvencijama. Građani su zagušeni jednim
antievropskim govorom i sad na to još kažete
– evo i Evropa nam šalje ulitamatum kakav je bio onaj iz 1914. godine“,
navodi.
Upravo strah
i plašenje građanja, smatra, predstavlja način vladanja ove vlasti.
„Jedna vrsta
straha i paranoje, ideje da smo stalno okruženi neprijateljima je način na koji
ova vlast vlada i za to pre svega koristi istoriju i te neumesne, nepostojeće
paralele, pre svega zbog toga što čim imate uplašene građane vi lakše vladate“,
ocenjuje.
Oni koji su
podržali Rezoluciju označeni su izdajnicima, a to je, smatra istoričarka,
pretnja njima lično.
„Pretnja
svima koji bi ubuduće postavili pitanje ali i priprema za buduće krađe izbore.
Vi unapred svima javljate njima da se takvo ponašanje neće praštati“,
zaključuje istoričarka.
***
Komentar
***
Da, trivijalna je
činjenica da ta dva događaja nisu za poređenje. Međutim A.V. i Pašić imaju
nešto zajedničko: Pošto u našoj tradiciji i običajima nije utkan - metod učenja
na greškama - imitaciom - nove generacije ponavljaju greške koje su načinili
naši stari. Zato smo za 100 godi zamerili - dvema supersilama: SSSR i SAD. Cenu
tig grešaka plaćamo još uvek. Kada su boljševici Rusku carsku vojsku, sa
generalom Vrangelom, potisnule sa Krima, bio je to poraz carevine. Francuska,
saveznica - carske Rusije - u I sv. ratu, staje na stranu beloarmejaca,
pokušavaju da pomognu tako što ih smeštaju u njihve logore u Tuskoj i Tunisu.
Francuska nije želela da primi rusku carsku vojsku na teritoriju Evrope i tražila
je da se vojska rasformira (nije želela da se zamera SSSR). Vrangel to nije
prihvatljivo – ali vrata im je 1922. otvorila Kraljevina SHS, na čelu sa
A.K./Pašićem. Ti u kraljevini primaš regularnu belogardejsku vojsku, koja tu
vežba sa idejom da se vrati u SSSR i u novim ratom povrati Rusku carsku
imperiju – zamerili su se tako kominiterni i SSSR koja se ustremila protiv kraljevine i Srbije.
Ruše kraljevinu, 1945. instalira se komunizam u YU - na čelu sa Titom. Slična
greška je bila 1989/1990 pada zidu u Berlinu, a S.M.,..., A.V. nas umesto u EU - PRETVARAJU u Albaniju (Enver Hodze, koja je bunkerima ograđena od Evrope u
savezu sa Kinom i SSSR).
Нема коментара:
Постави коментар