Kako ljubav utiče na mozak i telo?

 

 

LIFESTYLE Autor: Bojana Krstić 14. feb 202419:10 ljubav, parNDAB Creativity/Shutterstock

 

 

Biti zaljubljen je uzbudljivo i lepo. Veliku ulogu pritom igraju hormoni. Oni u različitim fazama podstiču aktivnost mozga, a izazivaju i reakcije u stomaku.

 

Kad se zaljubimo naše telo izlučuje čitav koktel hormona: serotonin, feniletilamin, dopamin i oksitocin. Većina tih hormonskih transmitera nastaje u mozgu.

 

„Njihova količina ne može se izmeriti analizom krvi“, sa žaljenjem kaže naučnik iz Bohuma Helmut Šac, koji radi za Nemačko društvo za endokrinologiju. Ljubav ne može naučno da se meri, ali zato naučno može da se analizira delovanje hormonskog koktela – recimo uz pomoć tomografa koji bar pokazuje aktivnost u pojedinim područjima mozga.

 

Pritom je veoma uzbudljivo to kroz koje faze prolaze zaljubljeni i koji hormoni ih pritom prate.

 

Prva faza: „Ja sam jako zaljubljen!“

Lupanje srca i „leptirići“ u stomaku – iza toga se krije dopamin i „hormon zaljubljenosti“ feniletilamin. On izaziva erotsku privlačnost prema drugoj osobi. Istovremeno nas dopamin čini otvorenijim prema drugima. Dakle, i prema budućoj velikoj ljubavi.

 

Druga faza: „Ljubili smo se!“

Želite da se ljubite? Samo napred. Ljubljenje ne samo da je prijatno, već je i zdravo. Frekvencija otkucaja srca raste, poboljšava se metabolizam. Onaj ko se mnogo ljubi, u manjoj je opasnosti od visokog krvnog pritiska i depresije.

 

Pritom pljuvačka koja na taj način prelazi od jedne osobe drugoj dobra je za imuni sistem i za zube, jer antimikrobski encimi sprečavaju karijes i parodontozu. Ujedno, onaj ko se mnogo ljubi imaće i privlačnije lice, jer se tako treniraju sva 34 mišića lica, a tako se zateže i koža na licu.

 

Treća faza: „Samo u tvojoj blizini sam srećan“

Oni koji su se tek zaljubili posebno su skloni tome da osobu u koju su se zaljubili idealizuju, da sve njihove misli kruže oko nje. Bujica zaljubljenosti ima veze s neuronskim aktivnostima onih područja mozga koja su zadužena za nagrađivanje, motivaciju, emocije i seksualno uzbuđenje.

 

Tada se određena područja mozga preklapaju s takozvanim sistemom bliskosti ili sistemom aktiviranja ponašanja koji se označava kao BAS (Behavioral Activation System). BAS utiče na to da pozitivne nadražaje doživljavamo intenzivnije, da smo znatiželjniji i da delujemo samouverenije, navodi se u jednoj australijskoj studiji nedavno objavljenoj u stručnom časopisu Behavioural Sciences.

 

Istovremeno se kod onih koji su upravo zaljubljeni smanjuje nivo hormona sreće – serotonina, što iznenađuje. Naučnici to objašnjavaju činjenicom da zaljubljeni gube racionalan pogled i partnera potpuno stavljaju u centar svoje pažnje. Ako ta osoba duže vreme nije prisutna (nekad je dovoljno i pet minuta), dolazi do pojave simptoma nedostatka, slično kao kod nedostatka droge kod zavisnika.

 

Četvrta faza: „Ti i ja zauvek“

Važan za partnerstvo je i hormon nežnosti – oksitocin. On pospešuje ne samo povezanost majke i deteta, već i povezanost partnera. Istovremeno, on u međusobnom odnosu stvara poverenje. Ali, on ima i negativnih posledica: utiče na to da se ljudi izoluju od drugih. Ipak, zaljubljeni to po pravilu ne rade (ako uopšte i rade) s lošom namerom.

 

Peta faza: Vreme udvoje s testosteronom i estrogenom

Seks samo indirektno ima veze s klasičnim hormonima zaljubljenosti. Na seksualnost utiču prije svega hormoni testosteron i estrogen. Seks pozitivno utiče i na čovekovo zdravlje. Prilikom seksa partneri potroše po nekoliko stotina kilokalorija energije, objašnjava endokrinolog Šac.

 

Osim toga, kod muškaraca se time smanjuje opasnost od raka prostate, a materije koje se pritom oslobađaju deluju kao opijati i mogu da umanje bolove. Ipak, „bolovi u kolenima ili kičmi kod starijih muškaraca neće od toga proći“, upozorava istraživač hormona Helmut Šac.

 

Čarolija ljubavi

Da li će ljubav da potraje, to zavisi od mnogo faktora, a ne samo od hormona. „Hormoni se ne smeju posmatrati izolovano“, naglašava Šac. „Zaljubljenost u velikoj meri zavisi od psihičkog stanja. I od nervnog sistema.“

 

 

Čarolija ljubavi, dakle, nije samo biološki proces. Hormoni su samo deo čitavog niza komponenata odgovornih za osećaj „ljubavi“.

 

Da bi se ljubav spasila od svakodnevice, endokrinolog Šac savetuje da se ponekad recimo izložimo nekoj opasnoj situaciji, na primer nekoj vratolomnoj vožnji u zabavnom parku. Opasne situacije zbližavaju parove. Drugi savet daje istraživač mozga Gerhard Rot iz Bremena: češće davati partneru komplimente. Iskrene i ugodne reči mogu da podstaknu izlučivanje hormona kao što su oksitocin i domapin. A to su materije koje su zaljubljenima potrebne.

 

***

Komentar

***

 

Iako je čovek napravio dzinovske korake u nauci, tehnici,...,ekonomiji i dalje smo suočeni sa činjenicom da ne postoji operacionalni sistem – upravljanja konfliktima (bilo koje vrste) koji bi bio u stanju da stvori – mirnu – transformaciju konflikta. Stvar je tragična jer su teme, ljubavi, kao i - rata i mira - bile u srži svih razmišljanja u kulturama, etikama, religijama - kroz istoriju. 20/21 vek su spomenici sramote; nacionalno, etičke pripadnosti, revolucija, religija, imperijalnih i tsl politika koje su  proizvele  bezbrojne brutalnosti, genocide, terorizme. U 20/21 vek kapitalizam je, pride, usmerio građansko društvo u pogrešnom smeru – pomerio je težište od štednje ("odlaganja") - na potrošnju. Stil života je postao "ne odlagati" bilo koju želju koju imamo – bilo da je u pitanju neka materijana stvar ili neka naša želja iz sfere seksa – sve odmah i sada! Tržište koje se stalno širi - je tu da ti omogući - da se oslobodiš svake napetosti, teskobe, tako što ćeš – konzumirati "sve" i  "odmah"! U takvom ubrzanom "sistemu vrednosti" za ljubav, erotiku - više nije bilo mesta ni vremena - sve je postalo pornografija. Pornografija nije u stanju da ljudima omogući da prevladaju svoju – odvojenost – kako da nađu sklad u spajanju sa drugom osobom – u ljubavi. A kad nema ljubavi prema čoveku, sasvim opravdno, moramo se plašiti nuklearnog ratom (koji u trenu može razoriti život na Zemlji) jer oni koji o tome odlučuju mogu biti nekrofili poput Hitlera ili sadisti poput Stanjima.

 

Zoran Stokić

14.02.2024.