"NE BRINITE, MI SMO MIRNA NACIJA" Bivši predsednik Mongolije ismejao Putina: Nakon njegovog intervjua NAŠAO SAM OVU MAPU

 

 

Bivši predsednik Mongolije ismejao je ruskog kolegu Vladimira Putina i njegov fokus na istoriju u pokušaju da opravda svoju invaziju na Ukrajinu.

 

"Blic" Milijana Milkšić 13.02.202410:43 FOTO: AP/ GRIGORY SYSOYEV, SHUTTERSTOCK / RINGIER

 

Pogledati sliku mape:

https://www.blic.rs/vesti/svet/bivsi-predsednik-mongolije-ismejao-putina-pokazao-mapu-sicusne-rusije/jjzgpkt

 

Kako navodi “Biznis insajder”, Putin je često koristio istorijske granice da opravda invaziju, navodeći da Rusija ima pravo na Ukrajinu iako je Ukrajina nezavisna zemlja. On je u svom intervjuu sa bivšim voditeljem “Foks njuza” Takerom Karlsonom prošlog vikenda izneo vekove ruske i evropske istorije.

 

Ali, istoričari kažu da većina istorije koju je izneo – ne stoji.

 

Ovog vikenda je Cahijagin Elbegdordž, predsednik Mongolije od 2009-2017. i bivši premijer, ismejao Putinov argument na mreži “X” (bivši Tviter). On je podelio mapu koja pokazuje nekadašnju veličinu Mongolskog carstva, koje je nekad kontrolisalo delove današnje Rusije.

 

“Nakon Putinovog razgovora. Pronašao sam istorijsku mapu Mongolije. Ne brinite. Mi smo mirna i slobodna nacija”, napisao je Elbegdordž.

 

Mapa koju je podelio takođe pokazuje koliko je mala bila Rusija u 15. veku.

 

Mongolsko carstvo nekad je bilo najveće u svetu. Njegova teritorija je pokrivala većinu Evroazije i obuhvatala je savremenu Kinu i veći deo Rusije, kao i Ukrajinu. Danas je Mongolija – smeštena između Kine i Rusije, manja država, ali je i dalje jedna od najvećih nacija u svetu u smislu ukupne kopnene mase.

 

"Duboki narcis"

Mongolska vlada nije podržala rusku invaziju na Ukrajinu, iako je nije direktno osudila. Ali Elbegdordž je jasno izrazio svoju podršku Ukrajini.

 

Bivši predsednik Mongolije Cahijagin Elbegdordž u UN 29. septembra 2015.

FOTO: ANDREW GOMBERT / EPA;

 

 “Svetske demokratije moraju da se okupe sa još većom rešenošću da objave da sloboda nije nešto o čemu se može pregovarati, kao i da daju Ukrajini oružje koje treba da pobedi”, napisao je on u februaru 2023.

 

“Znam da Putin ne toleriše slobodu. Sedeo sam sa njim u više prilika. On prezire razlike i konkurenciju. Plaši se slobodne Ukrajine. Kao duboki narcis, nije mogao da priušti da vidi uspešnije i prosperitetnije komšije”, dodao je Elbegdordž.

 

Tokom intervjua sa Takerom Karlsonom, Putin je više od pola sata izlagao istoriju Rusije, Litvanije, Poljske i Ukrajine, u monologu koji je gledaoce vodio od vladavine Olega Mudrog u 9. veku, preko sukoba iz 14. veka, do kritike Lenjinove spoljne politike.

 

 

 

***

Komentar

***

 

 

Fore i fazoni AGITPROP, nije moguće da komentari moje malenkosti stignu na neku vest na "N1" pojavi se "That comment looks like spam. Please edit your comment and try again".

 

 

*

 

 

Iako je Homo sapijens napravio dzinovske korake u nauci, tehnici,..., ekonomiji i dalje smo suočeni sa činjenicom da ne postoji operacionalni sistem – upravljanja sukobima i konfliktima koji bi bio u stanju da stvori – mirnu – transformaciju konflikta. Stvar po čovečanstvo je tragična jer su teme rata i mira bile u srži svih rasprava u kulturama, etikama, religijama - kroz istoriju. 20/21 vek su spomenici sramote; nacionalno, etičke pripadnosti, revolucija, religija, imperijalnih i tsl politika koje su  proizvele  bezbrojne brutalnosti, genocide, terorizme. A od hladnog rata do danas smo svedoci mogućnosti da u nuklearnom ratu bude razoren život na Zemlji. Nismo ništa naučili od mislioca kao što je Dzon Vir Barton - koji je dao značajan doprinos  teoriji rešavanja sukoba kroz "dipomatiju dugih koloseka" i "teoriju ljudskih potreba". Ili od Karla Dojča koji je kazao da je nacija "grupa ljudi ujedinjena pogrešnim pogledom na prošlost i mržnjom prema svojim susedima" (ovaj se citat pogrešno pripisuje Renanu); od Dojča naučnika i prof na brojnim univerzitetima: MIT, Jel,..., Harvard, predsednika američkog kao i međunarodnog - udruženja za političke nauke koji je posebno bio fokusiran na formiranje političkih zajednica u velikim razmerama na nacionalnom i međunarodnom nivou; kibernetskom  pristupu politici i društvu; kao i razvoju i korišćenju kvantitativnih podataka za testiranje i preformulisanje političkih teorija.

 

Zoran Stokić

13.02.2024.