Šta se desi kad se spoje teorije zavere i veštačka inteligencija: U šta verujemo i treba li da se plašimo

 

 

VESTI Autor: N1 Beograd 01. feb 202422:37 Izvor: N1 Beograd

 

 

Viktor Marković iz Njuz.net izjavio je za N1 da misli da ne treba da se plašimo veštačke inteligencije, dok Nebojša Blanuša, profesor na Fakultetu političkih znanosti u Zagrebu, ukazuje da bi "veštačka inteligencija, ukoliko se koristi na ispravan način, takođe mogla pomoći da prepoznamo različite manipulacije i dipfejk snimke".

 

Dok kompanija Ilona Maska ugrađuje čipove u mozak čoveka, kod nas se veštačka inteligencija koristi malo drugačije. Na mrežama se pojavio snimak na kome se, dipfejk tehnologijom promenjen, čuje i vidi sam Ilon Mask kako priča srpski i kaže da je iz Republike Srpske, a predstavlja i svog druga Arnolda Švarcenegera koji priča kako je iz Crne Gore.

 

Reporter N1 proveravao je da li ljudi u Beogradu veruju u ono što vide na internetu.

 

„Sve je namešteno, neki idioti veruju“.

 

„Nisam se bavio time, nije me interesovalo“.

 

„Ja mislim da je stvarno, nešto sam čitala u vezi sa tim“.

 

„Ako veruju, onda su ludi“.

 

„Čuo sam dosta teorija zavere, ravne zemlje, saslušam, ali ne verujem. Sve su one u suštini moguće“.

 

„Verujem u teorije zavere. U bilo koje, ima ih mnogo, oko 5G mreže, saznajem preko prijatelja i mreže“.

 

Nebojša Blanuša, profesor na Fakultetu političkih znanosti u Zagrebu, kaže da postoji mnogo objašnjenja o tome zašto ljudi veruju u teorije zavere.

 

„Citirao bih Borislava Pekića na početku, koji kaže da nema ništa čarobnije od tajne, ljudi vole da otkrivaju tajnu, ljudi vole da budu u istini, znati kako sve oko njih funkcioniše, a mnogo njih veruje u ono što vidi automatski, zato je problem sa ovim videima, koji predstavljaju novi nivo manipulacije, u kome ne možemo više verovati ni u ono što vidimo“, kaže on.

 

Pre smo, dodaje, imali problem sa fejk njuzom, sad imamo problem sa dipfejkom.

 

„Pre svega je reč o vizuelnoj percepciji, koja je kod većine ljudi dominantna, to se dešava na automatskom nivou, da biste to isključili, morate uključiti svesne kritične i skeptične kapacitete“, objašnjava.

 

Viktor Marković iz Njuz.net kaže da mnogi ljudi znaju za njih i onda ne poveruju u vesti koje objave.

 

„Znaju za našu misiju da prvenstveno nasmejemo, a onda i informišemo o nečemu što mislimo da je bitno. Ljudi koji nikad nisu čuli, nekad nalete na neku vest i onda se desi da poveruju ako je naša priča previše blizu istini, pa onda moramo da reagujemo i kažemo da smo izmislili vest. Nama nikad nije bila namera da obrlatimo nekoga“, kaže Marković.

 

Ističe da su u neku ruku malo i odustali.

 

„Stvarnost nas je malo i pobedila, sve teorije zavere, jako je teško takmičiti se sa njima. Nastavljamo našu misiju, ali nemamo iluzije da ćemo biti jači od onoga što drugi plasiraju“, kaže.

 

Dodaje da nama sve teorije zavere jesu zabavne, jer su na neki način bezopasne.

 

„Ako ne posmatramo ove neke ozbiljnije, poput vakcina, koje su zaista nanele štetu čovečanstvu, ali ove neke druge, poput ravne zemlje, što smo uglavnom posmatrali kao zabavnu stvar, dok nam neki gledaoci i čitaoci nisu skrenuli pažnju da čak i te zabavne teorije, koje nikog ne dotiču, opet imaju za cilj da ubiju veru u nauku, tako da nisu bezopasne, jer ti ubiju veru u nauku koja pomaže da svima bude bolje“, kaže on.

 

Blanuša kaže da je dipfejk, naročito zbog izbora, postao jedna od top tema u SAD.

 

„Štetne teorije zavere u kombinaciji sa dipfejkom naročito su povezane sa politikom. Tu je problem, ako ne možete verovati u ono što vidite, tada stvarate društvo nultog poverenja, a znamo da demokratija funkcioniše na poverenju građana u sistem. Tu se postavlja pitanje kako ćemo dalje funkcionisati u tom smislu i na koji način bismo se mogli boriti protiv takvih oblika dezinformacija“, kaže Blanuša.

 

Objasnio je i pojam hipersemioze.

 

„Kada neko krene da se bavi i traži takve teorije zavere na internetu, zapravo ljudi imaju osećaj kao da sve dublje i dublje istražuju, ali se sa druge strane zakopavaju još više u takav okvir mišljenja koji ih onda odvlači od realnih problema i realnog načina rešavanja problema, da ne govorim o participativnoj političkoj kulturi“, kaže on.

 

Marković se priseća da nisu imali teorije zavere koje su plasirali.

 

„Neke od zabavnih priča u koje su ljudi poverovali, na primer poskupljenje benzina kada je bilo, imali smo vest da svakom građaninu, kao što su davali novac, država dodeljuje po 25 litara goriva, a onda smo sa više strana čuli da se pumpadžije žale da je dosta ljudi poverovalo i smaralo ih da im kažu kada će početi deljenje benzina“, kaže on.

 

On kaže da u poslednje vreme u podkastu pokušava da plasira teoriju zavere da je „dr Nestorović stavljen među nas Srbe da nas skrene sa bitnih stvari“.

 

„Jer nam se čini kao da se bavi svim mogućim teorijama zavere, a da mu mnogo proverljivije zavere promiču ispred nosa, poput krađe izbora, saradnje žandarmerije i kriminala…“, kaže Marković.

 

Blanuša ističe da su i pre postojale manipulacije sa slikama, zvukom, ali da se to sada sa digitalizacijom znatno pojačalo i ubrzalo.

 

„Veštačka inteligencija, ukoliko se koristi na ispravan način, takođe bi mogla pomoći da prepoznamo različite manipulacije i dipfejk snimke“, kaže on.

 

Marković misli da ne treba da se plašimo veštačke inteligencije.

 

„Ovo što vidimo, ove dipfejk stvari, nekako mi se čini da posle prvog puta kad ti neko kaže da je Ilon Mask namešten da govori srpski, Arnold da govori crnogorski, mislim da ćeš sledeći put malo više obratiti pažnju. Što se tiče humora, da li može veštačka inteligencija da nas zameni, za sad su tu negde, nešto je smešno, nešto ne, tako da imamo još pet godina“, kaže on.

 

 

***

Komentar

***

 

Dodaje "da nama sve teorije zavere jesu zabavne, jer su na neki način bezopasne." Bezopasne? 

Teorije zavere - se održavaju na sterotipima, neznanju, aroganciji, sakrivanju brojnih podataka koji obaraju „zavere“; igraju na kartu čovekove želje za sigurnošću i njegovom strahu od slučajnosti. Gde je problem? Kada „teoretičari zavere“ DOĐU  NA  VLAST, ona (zavera) postaje nešto poput teorije koja objašnjava stvari koje se zbilja dešavaju. Hitler, Gebels,..., su verovali u zaveru sionskih mudraca: kada su došli na vlast, rešili su da je PREDUPREDE, da je spreče svojom  VLASTITOM  PROTIV  ZAVEROM. Milošević je verovao u zaveru ustaša i balija pa je rešio tu zaveru da predupredi svojom vlastitom protiv zaverom. Nema opasnije stvari od - "iracionalnog" verovanja - da si "ugrožen". A, danas, još kad si super sila sa brojnim nuklearnim raketama.

 

Zoran Stokić

1.02.2024.