„Oskar u svetu klasične muzike“: Lana ima 15 godina i prva je Srpkinja koja je dobila ovo veliko priznanje

 

 

KULTURA Autor: N1 Beograd 07. feb 202412:03 Izvor: N1 Beograd

 

 

Violinistkinja Lana Zorjan prva je Srpkinja u istoriji koja je osvojila najznačajnije priznanje klasične muzike na svetu - Discovery Award 2024.

 

Ovo priznanje poznato je i kao Oskar u svetu klasične muzike.

 

Novosađanka Lana Zorjan, najbolja mlada umetnica na svetu, violinu je počela da svira sa četiri godine.

 

Kako je rekla, sanja da nastupa u svetskim metropolama, u velikim salama sa što više orkestara i da upozna što više ljudi. Istakla je da klasična muzika ima mnogo da pruži.

 

Otkrila je i ključ za uspeh.

 

„Kontinuitet, rad, ljubav, volja, malo deo je talenat, što više odrastam, manji je deo talenat. Potreban je veliki rad, svakodnevno, mesecima, godinama unazad“, kaže.

 

Ističe da trenutno vežba oko 5, 6 sati dnevno.

 

„Nosim instrument i na more, ustanem prva da bih vežbala u drugoj sobi. Letos su me mama i profesorka naterale da ne vežbam pet dana, to je za mene bilo haotično, to je najduži period, mislim da bi mi duže od toga bilo teško da izdržim“, otkrila je ona.

 

 

***

Komentar

***

 

Bravo. Genijanost:  1% talenat + 99% rad; da bi bilo tog "rada" potrebni su predhodnici, profesori, potrebna je konkurencija, konkurencija ne samo u smislu takmičenja nego i inspiracije, saradnje. Dok čitam ovu vest slušam zaboravljenog Vivaldijevog konkurenta: Giovanni Antonio Guido - rođen oko 1675., bio je zapažen među studentima violine Konzervatorijuma dela Pieta dei Turčini, u Napulju, zatim među muzičarima La Chapelle Roiale, do 1702. Tada odlazi u Pariz i stupa u službu vojvode Filipa od Orlean, budući regent Francuske i veliki ljubitelj muzike, tu će postati magistar muzike. Doprineo je da italijanska muzika postane poznata u Francuskoj.  U druženju sa Vatou-om i bankarem Lou-om (1713-1717)  video je kako je Crozat  napravio novu dekoraciju za svoju Trepezariju - 4 slike od Vatteaua - na temu godišnjih doba. Nesumnjivo je da je Gvido komponovao svoj „Scherzi armonici sopra le Kuattro stagioni dell’anno“, zasnovan na tim slikama i četiri anonimne pesme: Likovi godišnjih doba, i izveo ih prvo u pomenutoj Trepezariji  1717.  Gvidove violinske „muzičke  zabave“ imale su oko deset stavova, a čak i ako se zovu Koncerti, liči na francusku svitu: muzika je takođe vešta mešavina italijanskog i francuskog zvuka. Objavljivanje Gvidovih godišnjih doba u Versaju - ne nose datum. Gvidova godišnja doba su u svakom slučaju savremena sa čuvenim Vivaldijevim godišnjim dobima, po svoj prilici nešto ranije. Izgleda da je Vivaldi odatle dobio inspiraciju a i želju da pokaže da je bolji od Gvida(!)

 

Zoran Stokić

7.02.2024.