Razmišljanja
o vladi Poljske
esej filozofa Žan-Žaka Rusoa.
Najvažniji element - teorijskog
znanja - je da bude primenjen u praksi. Nažalost nije opšte meso da je to
realizovao Žan-Žak Ruso u eseju "Razmišljanja o vladi Poljske".
Transponovao je elemente iz "Društvenog ugovora" u originalnno delo
iz oblasti političke teorije - koji će posle 20 godina biti temelj kasniju
poljske kodifikacije, uključujući ustav od 3.05 1791., drugi moderni ustav u
svetu. Od 1768., poljska vlastela se borila u okviru Barske konfederacije
protiv svog kralja Stanislava, potčinjenog
carici Rusije Katarini II. Suočeni sa spoljnim i unutrašnjim pretnjama oni
su poslali 1770., grofa Mihala Vielhorskog kao izaslanika u Pariz, tu je on upoznao
Rusoa, rezultat je bio Rusoov esej
"o vladi Poljske" 1771/72. Njegove romatičarske radikalne ideje iz
"Društvenog ugovora" u praksi eseja su zamenili oprez i konzervativizam. O promeni njegovog pogleda
na svet, on je napisao: "nikada ne zaboravite da kada tkate snove, morate
imati na umu dve stvari: šta želite da dobijete i šta ne želite da izgubite".
Početkom 1770-ih, Poljsko-litvanska unija se suočila sa posebnom opasnošću.
Njeni susedi – posebno Rusko, Prusko i Habzburško
carstvo – pretili su joj gubitkom nezavisnosti. Uz to, anarhija se razvila u
poljskom političkom sistemu, poznatom kao „plemenita zlatna sloboda“, pošto su
previše demokratske institucije često paralisale donošenje odluka. Ruso je preporučio
da se izmene vrše „sa krajnjom umerenošću“, jer zakon mora da upravlja "srcima
građana"; postavio je fundamentalno pitanje: "pa kako da pokrenemo
srca i inspirišemo ljubav prema otadžbini i njenim zakonima?" Primetio je
da Poljska nije imala "ekonomski poredak" ili "vojnu
disciplinu", pa je stoga jedina nada za opstanak protiv agresivnih suseda
ležala – u "uspostavljanju republike
u srcima Poljaka,..., u srcima gde nasilje ne može doći do njega da ga
uništiti". Vaši susedi mogu da vas
"progutaju" - ali neće moći da "svare" zemlju koja se
nalazi u srcu. Smatrao je "patriotski žar" jedinom pouzdanom esencijom republike i
pozivao se na duh Barske konfederacije. "Ako uspete da učinite da Poljak
nikada ne postane Rus, garantujem vam da Rusija nikada neće potčiniti Poljsku".
Ovaj epistolarni prodor koji se dogodio između "ja" filozofa i
"ti" nacije bio je zasićen značenjem. Filozof je već proglasio
naciju "dostojnom" slobode, a sada joj je garantovao tu slobodu,
reinterpretirajući njen smisao. To je bio revolucionarni trenutak u istoriji
misli, jer su ove - fraze - igrale ključnu ulogu u ideološkoj artikulaciji
modernog nacionalizma.
Zoran Stokić
14.02.2024.
Нема коментара:
Постави коментар